18/09/2023
KORAK PO KORAK
Potpuni paradox. Ljudima je teško da veruju u ono što im se dešava. Ne - tražiće dokaze, situacije da dokažu da nije baš tako, da dokažu da vide ono u šta veruju. Mnogo stvari je nepodnošljivo, teško, ne izgleda ni malo dobro u njihovom životu.
Ništa, dok mi sami ne prihvatimo odgovornost. A, odgovorni smo kada osvestimo da nam nije dobro, kada shvatimo da imamo problem. Istinski problem. Ne izazov. Izazov je kada, npr. hoćemo da ovladamo nekom veštinom. Hoću da se osećam poletno, zdravo, da budem fit, zgodna, pa vežbam, pojačavam trening, da naučim da plešem, sviram gitaru, shvatim da me posao guši i da je hobi nešto u čemu uživam, osećam se ispunjeno, pa mi treba nova snaga, znanje, vera u sebe da to želim i mogu, bez obzira šta bilo ko priča.
A, kad se dešavaju istinski loše stvari po nas, koje nam jako crpe energiju, čine da se osećamo bespomoćno, jadno, kao žrtva...to je onda problem. I problem je problem. I problemi se rešavaju. Osveste, krene se akcija. Svaki dan. Ne, krenem, ne vidim odmah rezultate, odustajem. SVAKI DAN. Radim na popravljanju svog lošeg stanja.
Uljuljkamo se u lošem. Zaboravimo da može da bude i dobro, da postoji dobro. Da se radi na tom dobrom, da bi se ponovo uvelo u život. Svakodnevnim praktikovanjem zahvalnosti, svakodnevnim radom na prepoznavanju šta me to vuče dole i lagano menjanjem tih obrazaca. Ne može odjednom. Ko zna koliko dugo je tako, ko zna koliko nečim nismo zadovoljni, trpimo, gomilamo, guramo u sebe, a, ono curi sa svih strana. Polako, predano menjamo. Navika – odvika.
A, dosta ljudi nastavljaja da maže oči, minimizira, nadaju se da će se stvari same od sebe promeniti. Ako se pritajim, možda će se sve smiriti. Neće. Nikad se ništa samo neće promeniti. Samo će naše osvešćivanje, prihvatanje sopstvene istine I doživljaja iste dovesti do promene. Ona nužno ne mora biti ono što je u tom momentu pravo rešenje, ali smo napravili korak ka promeni. I nastavimo I nastavljamo, svakodnevno, SVAKI DAN. Kao kada pravimo sirup, pa stavimo ga previse I bude presladak, gadno sladak. I onda dodajemo polako vodu. Odpijemo, pa, vidimo da treba još malo, dok ne razredimo toiko da postane prijatan sokić. Istisnemo polako neukusno(loše), da bi stigli do ukusnog (dobrog). Lagano, nežno prema sebi. Biramo najkorisnije za sebe.
