05/11/2025
Ljubav nije samo ono što dajemo, već i ono što dopuštamo da se u nama probudi.
Mnogi od nas misle da vole kroz davanje — pažnje, brige, pomoći, razumevanja. Ali često zaboravljamo drugi, jednako važan deo ljubavi: primanje.
Primiti ljubav znači dopustiti da te neko vidi. Da te dotakne tamo gde si ranjiv, gde nisi “spreman”, gde nisi savršen.
Znači da poveruješ da zaslužuješ nežnost — ne zato što si jak, pametan ili koristan, već zato što jesi.
Ponekad se zatvaramo za ljubav, a da toga nismo ni svesni. Naučeni smo da je sigurnije davati nego primati. Davanje držimo pod kontrolom. Primanje zahteva ranjivost.
A ranjivost… često u nama probudi stari strah — “šta ako me opet povrede?”
Zato, pre nego što se pitaš da li dovoljno voliš druge, zastani i pitaj sebe:
Da li dopuštam da me neko zaista voli?
Mogu li da pustim da mi se neko približi, bez potrebe da budem “jak”, “zanimljiv” ili “koristan”?
Kad mi neko pruži ljubav — umem li da je osetim, ili odmah tražim izgovor da je odbijem?
Ljubav nije samo čin, ona je unutrašnji prostor koji otvaramo.
A u tom prostoru — ne moraš ništa da dokazuješ. Dovoljno je da postojiš. ❤️
Tanja Todorović
OLI PSIHOTERAPEUT