Iza tačke

13/03/2026

10/03/2026

Sistem koji guši

Da li sebe vidim i dalje na ovom poslovnom putu?

Hm, biću iskrena prema sebi, NE. Ne prepoznajem se više u ulozi koju sam dugo nosila. Volim decu i rad sa njima, ali i osećam da tu nešto fali. Primećujem gde radost više ne dolazi. Fale mi inovacije, da nešto novo uradim, naučim. Mislim da počinje sistem da me guši. 😬

A koji je moj put?

E pa ni to ne znam. Znam da mi čini radost kada nekome pomognem, pa i makar jedno saznanje, jednu promenu da ponese i da stavi „iza tačke“ je radost.

Eto, to je ono što znam, a i ono što ne znam. Zato verujem da će i moj put mene pronaći kada bude vreme za to. A ono što znam jeste da sam na tom putu i da se ne vraćam na staro. 💙🌸

07/03/2026

01/03/2026

28/02/2026

Spakuj kofer

Trudna. Šesti mesec.

Korona.
Karta za Holandiju kupljena sedam meseci ranije.
Idem da upoznam drugaricu sa NLP predavanja.
Nakon tri godine online druženja.

Svi govore:
„Kako misliš trudna da putuješ?“
„Jel vidiš šta se dešava?“

Ako mene pitaju – ništa se ne dešava.
Pakujem kofer.

Ne znaju oni s kim imaju posla kad Marina odluči.

U Amsterdamu je sumorno i kišovito.
Ali nama je u duši sunce.

Karolina i ja šetamo gradom.
Bežimo od kiše ulazeći u prodavnice.
Za nas je to najlepši sunčani dan.

Pamtim svaki sokak.
Jutarnju kafu.
Kolač u malom kafiću.

Sećam se svakog jutra
i kafe iz predivne zelene šoljice.
To je bio naš ritual.
Ritual koji se pamti.

Obožavam šolje.
Kupila sam sebi jednu.

I danas pijem iz nje.
I svaki put me vrati tamo –
u kišu,
u smeh,
u te predivne momente.

Danas su četiri godine od tada.
A ja i dalje verujem da se nekad treba spakovati i otići.

23/02/2026

Tama, muzika, moje telo i ja.

Kao dete sam jedanaest godina igrala i trenirala u plesnoj školi „Lana“ iz Novih Banovaca. Kada se setim kakva su to bila takmičenja, koreografije, nagrade, putovanja… poslednje koreografije se i posle dvadeset godina sećam. Urezala se u svaki deo moje duše i tela.
Čim čujem tu pesmu uz koju smo igrali, telo počinje samo da đuska.

Volim da igram.

Mogu reći da jednom mesečno, kod kuće, pustim muziku i igram za svoju dušu. Ugasim svetlo, zapalim jednu sveću. Muziku odvrnem, što bi rekao naš narod, „do daske“. To je moj trenutak kada sam sama sa sobom i svojim telom. Tada se iz tela otpušta sve negativno i nakupljeno. Emocije prorade. Misli nestanu. Čak i oči zaplaču.

Ostajemo samo — tama, muzika, moje telo i ja.

I ništa više tu ne nedostaje. Sve je na svom mestu.

20/02/2026

Sve je u żivotu izbor

Pročitam "ljubav je izbor" i počnem da razmišljam. Sve je u životu izbor, pa i ta ljubav.
‼️ A koliko zapravo nesrećnih brakova - ostala sam trudna i moram biti s njim (gledano i s muške strane); pa šta će reći selo ako se razidjemo; pa sedi i trpi zbog dece jer Boze moj, deca ne osećaju tu napetu situaciju u kući; ona "ne maltretira me on mnogo, samo me malo bije".
🔷 I to "malo" je izbor. Izbor je da me niko ne bije.

‼️ Tako i za posao - imam užasnog, nadobudnog šefa i putujem samo sat vremena do posla.
🔷 Izbor je i neka druga firma koja je mnogo bliža a može biti i dobar šef.

‼️ Prijateljstvo - imam dobrog prijatelja. "Pa koliko često se čujete? Pa kad ja nazovem. A on, jel on zove tebe? Pa i ne baš, on puno radi".
🔷 Izbor je imati prijatelja koji i tebe nazove iako radi, jer sasvim slučajno, većina od nas radi.

Od toliko izbora koliko nesrećnih i nezadovoljnih života. Možda SAMO biramo pogrešne izbore. Ne zato što izbora nema, nego zato što biramo ono poznato, a ne ono što je zdravo.

16/02/2026

Ruke se konačno srele

Menjam sliku stranice.

Slika zapravo predstavlja ko sam ja. I gde sam.

Ja — velika Marina — u ruci sa malom Marinom.👩‍❤️‍👩

Mala Marina je prevazišla mnoge bolne momente iz detinjstva.
Veliku Marinu te situacije više ne pogađaju i ne oblikuju. Ona danas donosi odluke donosi iz nekog drugog osećaja. Iz zrelosti.

Sada su njih dve zajedno. Integrisane i spojene u jedno. Slušaju jedna drugu sa željom da budu bolje na svom putu.

I zato je baš ova slika — moj put postojanja. 🌏 ❤️