Iza tačke

09/02/2026

S razlogom slomila nogu

Svakim danom razmišljam da sam s razlogom slomila nogu. Da, čudno zvuči kad se to kaže. U prvi mah da, ali...

Mesec i po dana pre nego što se to desilo imala sam tri groznice, bila prehlađena, preumorna, iscrpljena. Dešavalo se to i pre toga ali ne u tolikom intenzitetu. Telo me je štitilo da ne pregorim i davalo znake. Telo je govorilo da ne mogu, ali psiha i dalje "vozila" po svom u stilu "još samo ovo, pa još i ovo i tako u nedogled".
I to sve iz straha da ne propustim nešto što me čeka.

Ni malo nisam bila odgovorna prema sebi. Bio je prisutan obrazac "Mora se, moram da izdržim". A onda i krivica ako otvorim bolovanje i uvek ona misao "prvo da odradiš smenu, pa onda smeš da umreš".

Sada učim da je:
1. Pauza deo odgovornosti prema sebi
2. Ne sagorevam zato što previše radim, već zato što ne dozvoljavam sebi da stanem.

Nisam znala da usporim. A onda je slomljena noga rekla "Sada ćes da staneš".

❤️ Pišem sve ovo kao moj podsetnik kad upadnem u stari obrazac funkcionisanja. ❤️

05/02/2026

I ja sam stala

Čitam svoj prethodni post i zamislim se još dublje.

Nisam imala vremena da samo sedim i ćutim. Nisam imala vremena da slušam svoje telo, um, dušu. Iako su me mnogo p**a opominjali. Nisam imala vremena da se usresredim na prioritete, oduprem se porivu da ih zanemarim i da kažem sad je vreme za pauzu.

Opet misao, nisam imala vremena da ćutim sa sobom i slušam svoje telo.

To je isto kao kada nemamo vremena da sipamo gorivo u auto - na kraju ćemo ipak morati da stanemo.

I ja sam stala.
Slomila sam nogu.

02/02/2026

Bolovanje zbog prehlade, neizdrži od svih obaveza, stresa, totalne iscrpljenosti.

Kod kuće sam. Često sam znala i tad da ne odmaram i da se ne oporavljam u potpunosti koliko mi telo traži. Odmah je tu ideja i spisak u mojoj glavi šta se može uraditi što dugo čeka, o čemu se može misliti, kakav plan napraviti...
A telo traži, zapravo, sve samo ne to.

Naučnih sada dok sam na bolovanju zbog slomljene noge da to što sam radila iziskuje moju dodatnu snagu, koja je već na izmaku. Traži moje angažovanje i dodatno šteti mom zdravlju i telu.

Ali um je pun ideja i ide mnogo ispred tela. A mi smo sastavljeni od uma i tela i tek sada ih podešavam da se prate i da rade zajedno.

Iskreno, nije mi lako da se oduprem starom obrascu i starom načinu razmišljanja. Svesna sam toga i kad se tako nešto desi kažem sebi "Prepoznala si stari obrazac ponašanja i problem nije što radiš. Problem je što sebi ne dozvoljas da staneš bez krivice".

Ovo je još jedan podsetnik da ono što je moje će me uvek čekati i nigdje neće pobeći. Doći će mi u trenutnu baš kada budem spremna za to.

Sada razmišljam "ako nastavim dalje na isti način platiću cenu telom. Ne danas. Sutra, za 10 dana... Zato biram da stanem zato što imam šta da sačuvam - sebe". 🙏 🌸 💞

29/01/2026

Stranica menja ime.

„Reiki sa Marinom“ postaje "Iza tačke".

Ime koje bolje opisuje gde sam sada i kako želim da delim ono što mi je važno.

Sve ostalo ostaje isto — iskrenost i prostor za proces.

Ovo je ime koje prati moj put.
Put rasta, razvoja i polaganog pronalaženja sebe.

Moj lični korak.
Moj prostor.
Za ono što dolazi posle tačke.

.tacke

22/01/2026

Juče sam napisala pet manjih tekstova, uključujući i ovaj. Misli i reči su samo navirale.
Što bi rekao naš narod "dizna mi se otvorila".

Regresoterapija je, očigledno, i ovde umešala svoje prste. Ne da me nauči kako se piše, nego da mi da dozvolu da pišem. Da imam pravo da misli prevedem u reči i da ih stavim na papir – onako kako dolaze.

Posle godinu i po dana škole, rada, vežbanja i ličnih procesa, danas stojim sa diplomom regresoterapeuta u rukama. Regresija je za mene prostor gde se ne glumi i ne ulepšava.
To je rad koji traži prisutnost, iskrenost i hrabrost da se ostane sa sobom – baš takvim kakav jesi.

Do neba sam zahvalna mojoj učiteljki, kako joj tepam, Dijani .regresoterapeut. Na znanju koje ne čuva za sebe, na miru koji nosi, na načinu na koji nas je vodila – čvrsto, a nežno. Na poverenju koje nam je dala i prostoru u kome smo smeli da budemo ljudi, a ne „učenici koji moraju“.

Hvala mojoj drugarici iz škole Tanji .u.zemlji.nesvesnog na strpljenju kada ne znam da prevedem emocije u reči i na stalnom vraćanju baš na njih.
Hvala i drugarima iz škole – Nataly, Kaci i Milošu – na zajedničkom vežbanju i podršci.

Na kraju, veliko hvala i osobi koja je osmislila ovu predivnu metodu – Patriku Balintu, koji nas je, nažalost, napustio pre dva meseca.

Ova diploma za mene nije papir.
Ona je trag jednog novog p**a.

🙏

10/01/2026

Običaj naše kuće je bio da Božić slavimo kod tetke. Obožavala sam taj momenat a volim ga i sada. Nažalost, poslednih 7 godina tom momentu prisustvujem kako sa radošću, tako i sa tugom preko telefona. Volela bih da sam tamo sa njima.
Pomisao na tetkinu belu čorbu, ledene kocke i na kraju "Tetkine kuglice" su mi uvek radovale i stomak i dušu 🤩
Neko ima česnicu, baklavu a mi već godinama imamo "Tetkine kuglice". Za svakog napravi po jednu.
U početku je bilo 5 kuglica. A od pre 3 godine pravi 9. Porodica se brojčano uvećala. Daće Bog, a i potrudićemo se, da bude još veća. 😉

Tetka u svaku kuglicu ubaci orah ili bombonice a svaka od njih krije, što je najvažnije, poruku za tu godinu. Ljubav, dobro zdravlje, pare, knjigu, sportski duh...
Mene pare nikad nisu htele, ali zato sestru. 💸💰

Izabrasmo naše kuglice preko telefona.
Ove godine nasa kuća će biti puna dečje igre i osmeha, para, učenja i novog znanja. Ja sam izvukla knjigu. 📕Uvek sam se radovala učenju a eto i ove godine me knjiga hoće. A hoću i ja nju. Radujem se i ja njoj. 📚😍

Tetka, hvala ti na ovom divnom osećaju koji greje moje srce svaki Božić 🥰❤️

09/01/2026

Prošla godina mi je donela mnogo lepih trenutaka:

• putovanje u Australiju, Bugarsku na more i razne obilaske po Nemačkoj,
• donela mi je oslobađanje zarobljene kreativnosti, slobodu i dozvolu da grešim dok stvaram i isprobavam različite materijale,
• posle godinu i po dana rada završila sam školu i dobila diplomu regresoterapeuta. Ta diploma za mene nije bila samo završetak školovanja, već i lični proces. Regresoterapija mi je donela oslobađanje od naučenog obrasca „moraš, red je“, dublje prihvatanje sopstvenih emocija i otpuštanje duboko zakopanih boli. Naučila sam da razumem svoje suze, da otvoreno pričam o njima i da ih ne doživljavam kao slabost, već kao važan deo procesa isceljenja i razumevanja sebe,
• otkrila sam porodične konstelacije; svako učestvovanje u njima donosilo mi je novi uvid i oslobađanje,
• postala sam kuma jednoj maloj Emmi (sa dva „m“ u imenu),
• više prisutnosti i svesnog vremena sa porodicom.

Na samom kraju godine desio se i jedan težak trenutak – slomila sam nogu.

Ipak, kada sagledam i ovaj ne baš lep događaj, mogu reći da sam dobila mnogo više: posvetila sam se sebi, Reiki tretmanima, regresoterapijama sa ljudima, knjigama koje su dugo čekale, preispitivanju čime želim da se bavim i šta želim da promenim u svom životu, postavljanju granica i zauzimanju za sebe, jasnijem prepoznavanju svojih želja i potreba, kao i dubljem povezivanju sa svojom porodicom.

25/03/2025

18/07/2023

31/12/2022

Kako mi je protekla ova godina?

Pre neki dan smo Ivan i ja proslavili 3 godine braka. 🥰 Proslavili smo godišnjicu u domu u koji smo se preselili početkom godine. Konačno smo se skućili. Kućenje... Uživala sam u kupovini kako onih velikih stvari potrebnih u kući tako i kupovini onih sitnih... od kašike i tanjira do četke za wc da se slaže uz kantu u kupatilu. 😆

Sa bebom u stomaku montiranje nameštaja je bilo pravo uživanje. Razmišljam da apliciram za radnika "Vitorog-a" ili "Forma Ideal-a". 🤣 U početku je montiranje bilo lagodno dok moj mali bebe nije napunio 8. mesec. A onda je sve postajalo teže. Ali je i tad sve bio izazov. Sedela sam na podu i sastavljala 😄 A onda 28.06. život dobija neku novu boju... Postali smo roditelji. Ehej, postala sam mama. 🌈🥰

Sada kad moj mali bebe s**i ne mogu da ne pomislim koliko sam blagoslovena. Blagoslovena ovom ulogom mame (iako već pola godine nisam sastavila 3 sata normalnog sna) 🥴🤩

U struci, kao vaspitacica nisam radila zbog Korone i zahvalna sam na tome jer sam mogla da se posvetim sebi, Reikiju i novim klijentima. Divne ljude sam upoznala. Takodje, bilo mi je zadovoljstvo, kako oni kažu, da mogu da im pomognem. U tim momentima srce je puno.

Godina mi je protekla i u radu na sebi. NLP i coaching me ispunjavaju i radujem se svakom mom druženju sa Tamarom, drugaricom sa NLP Akademije.

Iskreno sam ponosna na sebe jer sam prvenstveno uvidela svoje neke slabosti. Otvorila sam oci i priznala sam ih sebi. Radila sam na njima, neke promenila a na nekima još treba rada, truda, kontrole i strpljenja. A ono što je dobro je postalo još bolje.

Taj NLP mi je doneo samo dobro. Novog prijatelja, putovanje u Holandiju, prelepe momente i pored 3 dana nevremena i alarma za vanredne situacije.

Da ne mislite da mi je samo nekoliko ljudi upotpunilo ovu divnu 2022. Ne, naprotiv. Bilo je tu puno ljudi. Prvenstveno moj Ivan i moja porodica. Pored njih jos dosta divnih ljudi, jos dosta divnih prijatelja. I hvala im od srca sto su bili deo mene u ovoj godini. I kada se ne čujem svaki dan sa njima ja znam da su oni tu da pomognemo jedni drugima. Radujem se novim momentima i novim razgovorima sa njima i u novoj godini. Ne samo uz smeh, uspehe, radost i veselje, već i iz suze i tugu. Tada suze i smeh dobijaju neki novi smisao koji se lakše podnosi i prebrodi uz prijatelja. ❤️❤️❤️

Po čemu ćete vi pamtiti ovu godinu? 😊

#2022

01/10/2022

"Trudna žena je drugo biće, samo sebi nepoznato, biće koje počinje da sluti skrivene tajne. Sve što je bilo potisnuto, budi se, izlazi iz zatvorenih skrovišta duše, nameće se, zahtijeva da bude uzeto u obzir. I djeluje, nesaznato a jako. Ona ne vlada mnoštvom novih nepoznatih osjećanja, ne potiskuju ih više ni stid ni volja. Njena ljubomora je strah od ružnoće, njena naglost je potrebna da se oslobodi unutrašnjeg pritiska, njena uznemirenost je znak uzburkanosti u njoj. Krv joj sad drukčije kola, žlijezde drukčije luče, organi se drukčije ponašaju, mozak se drukčije grči. A sve biva bez njenog uticaja. Prepuštena je djelovanju jačem od svoga htijenja, i ne može ga zaustaviti ni skrenuti. Zbog tajne u njoj, i svijet joj je tajna..."

(Tvrđava)