Psihoterapija Jelena Florić

17/07/2025

Šta je to psihoterapija i kako pomaže?

Jako je apstraktno objasniti nekome kako terapija pomaže ako nikada nije bio na njoj, a opet proces je jednostavan, međutim, ne i lak.

To je kao kada želite da igrate recimo košarku ili tenis - dok gledate sa strane i neko vam objašnjava - uradiš te i te korake, pravila su ta i ta, cilj je da sa loptom/lopticom uradiš to i to itd.

Međutim kada izađeš na teren i uzmeš loptu u ruke, ili reket i lopticu, stvari se zakomplikuju.

Tada ti je kognitivno/umno vrlo jasno šta treba da uradiš, međutim tvoje telo kao da ti to ne dopušta.

I tada se nađeš u procepu između uma i tela.

To je trenutak kada počneš da osećaš iskustveno(telesno) razliku šta znači "biti u umu/kogniciji" naspram šta znači "biti u telu".

Slično tako je i na terapiji.

Postoji mnogo drugih primera za ovo, ali ovo je možda neki najilustrativniji primer čime se psihoterapija zapravo bavi.

Pomaže nam da ono kako se ponašamo i šta smo želeli ili zamislili bude ostvareno, ili pak napušteno zarad svrsishodnijeg cilja.

Ali pre toga, da budemo svesni tog trenutka kada ono što želimo i ono kako se ponašamo nisu u skladu.

Taj trenutak gde jednom nogom kao da ideš levo, a drugom desno.

Kao ljudi najčešće nismo svesni ovih trenutaka. Jednostavno tako smo biološki napravljeni.

Uloga ove naše nesvesnosti je da nas zaštiti od jakih emocija - stida, straha, tuge, ljutnje...

I da se vratim nazad na terapijski proces.

Terapija ti pomaže da osvestiš ove trenutke raskoraka i prateća osećanja koja si na neki način pomerila/pomerio iz svesti radi zaštite.

Tako da cilj terapije može biti raznolik, ali najčešće se ljudi javljaju radi ostvarenja nekog cilja koji nikako ne mogu da ostvare, a jako im je bitan i važan.

Ljudi koji se jave nisu pacijenti, već klijenti, ovi ljudi nisu ludi niti falični ni na koji način, ali o tome u nekim narednim objavama.

Koja pitanja imaš o psihoterapiji i čime se ona bavi ili pak da li znaš još neke predrasude o njoj?
Ostavi pitanje/komentar ispod objave.

16/07/2025

Ukoliko želiš da savladaš osećaj krivice dok govoriš ne, ovaj post može da bude početak tvog oporavka!

Ovo nije nešto što moraš trpeti, jer reći ne ima zaštitnu ulogu i kapacitet da odbranimo/sačuvamo sebe je preko potrebna veština koja ti može doneti mnogo rasta i razvoja.

07/04/2025

06/04/2025

Često za donošenje odluka gledamo spolja, međutim odgovori se kriju unutar nas.

19/02/2025

Ove neverbalne komponente komunikacije utiču na naše ranije/starije delove mozga.

I kao takve nose jako veliku moć u prenošenju poruke koju smo želeli da kažemo sagovorniku.

Takođe imaju moć i u pozivanju sagovornika u određeno raspoloženje.

Ovo ste sigurno svi iskusili na svojoj koži.

Znate li one vedre i nasmejane ljude u čijoj blizini se u telu ili kako neko to kaže u "energiji" oseća lakoća i mir.

E pa ovo je razlog za to.

Takođe, sigurno i znate onu tenziju u vazduhu kada je neko neraspoložen i namrgođen pa vam se baš i ne prisustvuje da budete okruženi tom osobom.

Naše telo jako reaguje na okruženje u kome je.

Zato je jako bitno da budemo svesni šta se u njemu dešava jer utiče na naše emocije, raspoloženje i na kraju na naše mentalno i fizičko zdravlje.

15/02/2025

U skladu sa današnjim danom.

Način na koji kao društvo napredujemo je upravo ovaj opisan na slici.

A to je da između onoga što nam je poznato i nečeg novog i nepoznatog uspostavimo čvrste uzročno posledične odnose.

Na ovaj način naše sopstveno iskustvo može da nas podržava ka rastu i razvoju i da ne ponavljamo stare obrasce.

Kada se mentalno angažujemo i osvrnemo na svet oko nas, svuda imamo neke male i velike deliće slagalica koje neminovno vode ka daljim odgovorima.

I ovaj proces možemo raditi sami za sebe, ali i svi zajedno kao socijalna zajednica.

Svako od nas je deo manje ili veće zajednice ljudi, i svi nosimo odgovornost u kakvom društvu želimo da živimo, kao i odgovornost da takvo društvo i stvorimo.

30/10/2024

Protekle 3 godine su mi vrtoglavo proletele! 🙌

Znaš kako te Google Photos obaveštava o određenim slikama nakon nekog perioda? E tako je i mene!

I odlučila sam da iskopam još neke slike koje su obeležile taj period jula i septembra 2021. godine.

U tom trenutku sam u julu završila uvodnu edukaciju iz psihoterapije i maštala kako ću za nekoliko godina obezbediti sebi neku psihoterapijsku edukaciju.

Međutim, ne lezi vraže mom maštanju i planiranju 😅

Tada sam se borila sa jakim burnoutom jer sam već dugo paralelno radila i studirala.

Kao što vidite ove slike satnica koje sam upisivala i posla koji je bio fizičke prirode.

Želela sam sve da izguram kako mora i da ni u čemu ne posustanem, jako zanemarujući koliko je moje telo moglo da podnese.

A sada, posle 3 cele godine od tog trenutka, sam na poprilično drugom mestu i sa telesnim doživljajem i iskustvom za koje bih rekla da mora da je prošlo barem 5-6 godina od tog perioda.

I čini mi se sada baš tako se i desi kada počnemo da slušamo ovaj na početku nemušti jezik telesnih senzacija i emocija.

Posle skoro 2 godine rada kao psihoterapeut sam naučila da nas telo sa svim svojim telesnim senzacijama nekada zapravo podseti na ono što nam stvarno leži i prija, pre nego što smo kao mali naučili da isključimo određene - zabranjene emocije i telesne senzacije.

Za mene je to bio umor i telesne granice iscrpljenosti.

Sada radim sa svojim klijentima na otkrivanju i “dešifrovanju” njihovih emocija i telesnih senzacija i sve ovo deluje kao nestvarna slagalica koja polako dobija svoju jasnoću.

U subotu će biti prvi susret na poslednjoj, četvrtoj godini edukacije. 🥳

P o s l e d nj o j!

A ja mislila kako će proći godine i godine pre nego sto završim edukaciju i počnem da radim kao psihoterapeut!

Ukoliko i ti imaš neke telesne senzacije i emocije koje ne razumeš, podrška je uvek dobar izbor i psihoterapija ima za cilj da ti u tome pomogne.

Ako tražiš psihoterapeuta i imaš utisak da bismo bili dobar fit - možeš mi pisati u DM!

20/09/2024

Često mi se dešavalo sa klijentima sa kojima tek počinjem da radim, da dođu i kažu mi da im je potrebno “objektivno” mišljenje ili “objektivan” savet.

Ovde uvek zamislim, kao na ovoj slici, da sam ja nekakav kompjuter koji obrađuje podatke i pravi nekakvu objektivnu statističku analizu.

I jako volim ovaj momenat kad se desi, zato što oslikava kako smo naučeni da pristupamo profesionalcima.

A posebno različitim vrstama zdravstvenih radnika i ljudima koji rade različite oblike pomagačkih profesija.

Moj odgovor je često jako sličan, mekano se nasmejem i kažem ali ja imam samo svoje subjektivno mišljenje.

Ne mogu dati nikakav veći “objektivni” i ultimativno “tačan” sud.

Ne mogu da tvrdim za druge ljude, ali pristup u psihoterapiji koji ja zalažem je takav da moje mišljenje nije ni na koji način “više tačno” od tvog.

Moje razmišljanje, moj utisak, procena, ugao gledanja itd, zavise od mog sveukupnog životnog iskustva i kao takvo može biti pripisano samo meni kao subjektu. Dakle meni kao osobi.

Ono što se desi na terapiji između mene i tebe biće unikatno samo za naš odnos.

Jer smo dva subjekta koji se sastaju.

Ono što donosim od stručnosti i znanja takođe će biti u mojoj svesti provučeno kroz moje iskustvo i moju prizmu gledanja na svet, i kao takvo je opet subjektivno. I to je okej.

Okej je, jer se psihoterapija, ili barem ona koju ja praktikujem, ne zalaže na tome da tražimo objektivnost u tome šta ti se dešava i kroz šta prolaziš.

Već se zasniva na tome da ti pomognem da pronađeš svoje resurse i snage.

Pa tako i tvoj unikatni(subjektivni) put do promene koju želiš.

Subjektivnost nije neka ružna reč i iskustvo od kojeg treba da bežimo već upravo u njoj možemo pronaći sebe, svoje resurse i snage!