mili.bilbija

mili.bilbija Ova stranica je za sve one koji hoće da steknu uvide i promene sebe, a samim tim i svoju okolinu. B

Psihološke igre nisu svesne, niti zlonamerne. One su način na koji pokušavamo da dobijemo ono što nam je nekada nedostaj...
13/11/2025

Psihološke igre nisu svesne, niti zlonamerne. One su način na koji pokušavamo da dobijemo ono što nam je nekada nedostajalo — pažnju, razumevanje, bliskost, sigurnost.

U tim obrascima menjamo uloge: čas spašavamo, čas se povlačimo, čas kritikujemo. Iako izgledaju različito, sve imaju isti cilj — da izbegnemo osećaj bola ili ranjivosti.

Izlazak iz igre počinje u trenutku kada primetimo da se ponavlja isti scenario i odlučimo da zastanemo.
Da umesto reakcije iz navike, izaberemo prisustvo.
Da prepoznamo osećanje koje stoji ispod.
Da komuniciramo iskreno, bez uloge i skrivenog značenja.

To nije lak put, ali jeste put koji vodi ka zrelijem, dubljem i stvarnijem kontaktu – sa sobom i sa drugima.

12/11/2025

Deca kroz interakciju sa roditeljima uče kako da komuniciraju, izražavaju emocije i testiraju granice. Psihološke igre kod dece su nesvesni obrasci ponašanja kojima oni pokušavaju da dobiju pažnju, potvrdu ili emocionalnu sigurnost. Iako su ove igre normalan deo razvoja, ako se često ponavljaju, mogu stvarati napetost i frustraciju u porodičnim odnosima.

Jedna od čestih psiholoških igara je igra Žrtve. Dete se ponaša kao nemoćno ili nevidljivo kako bi izazvalo reakciju roditelja. Na primer, može insistirati na tome da roditelj obavi zadatak umesto njega ili dramatizovati nezadovoljstvo. Roditelj koji reaguje impulzivno, ljutnjom ili preteranim spašavanjem, zapravo učvršćuje ovu igru.

Druga igra je uloga Spasioca. Dete može postavljati situacije u kojima roditelj oseća obavezu da stalno pomaže ili kontroliše, čime dete uči da svoje potrebe zadovoljava kroz manipulaciju ili emocionalni pritisak. Uloga Progonitelja se može javiti kada dete kritikuje ili izaziva roditelja, testirajući granice i tražeći pažnju kroz konflikt.

Kako sprečiti ponavljanje ovih igara:
1. Svesnost i posmatranje
2. Postavljanje jasnih granica
3. Odgledanje reakcija
4. Ohrabrivanje autentičnosti
5. Samorefleksija roditelja

Kroz svesnu pažnju, jasne granice i ohrabrivanje autentičnog izražavanja, roditelji mogu pomoći deci da nauče emocionalnu regulaciju i zdrave obrasce komunikacije. Psihološke igre nisu znak lošeg deteta, već prilika za učenje, povezivanje i jačanje međusobnog poverenja.

Psihoterapijska grupa za terapeute„Biti u kontaktu sa sobom dok smo u kontaktu sa drugima.“U našem radu često smo oni ko...
11/11/2025

Psihoterapijska grupa za terapeute
„Biti u kontaktu sa sobom dok smo u kontaktu sa drugima.“

U našem radu često smo oni koji drže prostor za tuđe emocije, haos i tišinu.
Ali gde mi odlazimo sa sopstvenim osećanjima?
Gde smeju da isplivaju naši delovi koje ne pokazujemo u terapijskoj sobi?

Ova grupa je prostor za nas – terapeute, savetnike i praktičare – koji žele da ostanu u kontaktu sa sobom, da osveže autentičnost i prepoznaju gde nesvesno ulazi u naš profesionalni odnos.

Kroz zajednički proces, osluškujemo ono što se dešava ispod uloge terapeuta – i učimo kako kontakt može biti izvor snage, a ne iscrpljenosti.

🪞 Za terapeute koji veruju da lični rast ne prestaje sa edukacijom.

📅 Početak: 25.11.2025
📍 Online / uživo Resavska, Beograd
⏰ 17h u trajanju od sat i po vremena
📩 Prijave i informacije u DM ili na mili.bilbija@gmail.com

Psihološke igre i dramski trougao: žrtva, spasilac, progonilacU svakodnevnim odnosima često, a da toga nismo ni svesni, ...
11/11/2025

Psihološke igre i dramski trougao: žrtva, spasilac, progonilac

U svakodnevnim odnosima često, a da toga nismo ni svesni, ulazimo u nesvesne obrasce koji imaju korene u ranom iskustvu i nezadovoljenim emocionalnim potrebama. Jedan od tih obrazaca su takozvane psihološke igre — ponavljajući obrasci interakcije u kojima se, gotovo neprimetno, menjamo između uloga žrtve, spasioca i progonitelja.

Uloga žrtve donosi osećaj nemoći i potrebu da neko drugi preuzme odgovornost. Spasilac često deluje iz želje da pomogne, ali ispod toga stoji teškoća da toleriše tuđu bol ili granice sopstvene nemoći. Progonilac, kroz kritiku ili kontrolu, pokušava da održi osećaj sigurnosti i nadzora nad situacijom.

Iako svaka od ovih pozicija ima smisla u kontekstu u kome je nastala, one nas udaljavaju od autentičnog kontakta – onog prostora gde se dve osobe zaista susreću, bez uloga i skrivenih poruka. Kada se igra završi, ostaje tišina, osećaj praznine i neizrečene potrebe.

Put izlaska iz igre ne leži u promeni drugih, već u prepoznavanju sopstvene pozicije i u spremnosti da ostanemo u kontaktu sa sobom i svojim osećanjima – bez potrebe da spasavamo, kažnjavamo ili se povlačimo. Tek tada odnos postaje prostor susreta, a ne ponavljanja starih priča.

10/11/2025

Uloga žrtve, spasioca i progonioca nisu identiteti, već zastareli obrasci zaštite. Izlazak iz njih nije borba, već proces razumevanja i ponovnog uspostavljanja kontakta sa sopstvenim osećanjima

07/11/2025

Znaš one situacije koje se stalno ponavljaju?
Isti konflikt, ista emocija, druga osoba.
To su nesvesne igre. Prati me da saznaš više i kako da ih prekineš.❤️

Reči nemam, a toliko toga imam da kažem...
04/11/2025

Reči nemam, a toliko toga imam da kažem...

🕊️🤍🇷🇸
01/11/2025

🕊️🤍🇷🇸

Istraživanja pokazuju da naš „drugi mozak“ – enterički nervni sistem – sadrži više od 100 miliona neurona.Ali terapijski...
31/10/2025

Istraživanja pokazuju da naš „drugi mozak“ – enterički nervni sistem – sadrži više od 100 miliona neurona.
Ali terapijski odnos nas uči da ovi impulsi nisu samo biološki – oni su i emocionalni, relacijski, ljudski.
Kako tvoj stomak reaguje kada ne kažeš ono što osećaš?

Koža i rane koje se ne videKoža je naša granica sa svetom.Ona razdvaja — ali i povezuje.Kroz nju osećamo dodir, toplotu,...
30/10/2025

Koža i rane koje se ne vide

Koža je naša granica sa svetom.
Ona razdvaja — ali i povezuje.
Kroz nju osećamo dodir, toplotu, sigurnost… ali i povredu, hladnoću, odbacivanje.

Kada se u odnosima osećamo previše izloženo, posramljeno, ili kada granice nisu bile poštovane, telo to ne zaboravlja.
Koža tada postaje mesto gde se stari osećaji ponovo pojave — kroz akne, osip, svrab ili ekcem.
Kao da telo pokušava da napravi zaštitni sloj tamo gde je nekada bilo povređeno.

Ove reakcije nisu „samo fizičke“.
One su način na koji telo kaže: „Ne osećam se bezbedno.“
Kada je previše kontakta, a premalo razumevanja — koža se zatvara.
Kada je previše distance, a premalo dodira — koža progovori kroz bol.

Telo uvek govori jezikom iskustva.
Akne, svrab, iritacije — često su tihi pokušaji da izrazimo ono što nije moglo da bude rečeno:
„Bilo mi je previše.“
„Nisam imao zaštitu.“
„Povređuje me kako me dotičeš — fizički ili emotivno.“

U psihoterapijskom radu važno je da te simptome ne posmatramo samo kao smetnju, već kao poruku.
Kada naučimo da čujemo šta telo pokušava da nam kaže, koža polako prestaje da „viče“.
Jer tada napokon postoji neko ko vidi — i razume — ono što je dugo bilo nevidljivo.

Koža ne reaguje zato što nas izdaje.
Reaguje zato što nas čuva.

Intenzivno lupanje srca nije uvek znak fizičkog napora ili bolesti.Često je to način na koji telo reaguje kada se pribli...
28/10/2025

Intenzivno lupanje srca nije uvek znak fizičkog napora ili bolesti.
Često je to način na koji telo reaguje kada se približavamo emocionalnim situacijama koje su nekada bile bolne — kada postoji želja za blizinom, ali i strah od odbacivanja.

Srce tada reaguje brže, jače.
Kao da u sebi nosi staru uspomenu: trenutak kada smo nekada davno pokušali da se povežemo, ali smo bili povređeni, odbijeni ili neshvaćeni.
Telo je zapamtilo da bliskost može da boli, i sada pokušava da nas zaštiti — iako opasnosti više nema.

Takva reakcija nije slabost, već signal da postoji deo nas koji se još uvek plaši da veruje.
Strah od bliskosti nije strah od druge osobe, već strah od sopstvene ranjivosti.
To je prirodna reakcija tela koje je jednom naučilo da mora da se povuče da bi preživelo.

U terapijskom procesu ne pokušavamo da umirimo srce, već da razumemo poruku koju nosi.
Kada naučimo da prepoznamo i prihvatimo te reakcije, telo se polako smiruje.
Srce ne mora više da lupa toliko jako — jer shvata da sada postoji neko ko može da čuje i razume ono što je nekada ostalo neizgovoreno.

Address

Belgrade

Opening Hours

Monday 09:00 - 19:00
Tuesday 09:00 - 19:00
Wednesday 09:00 - 19:00
Thursday 09:00 - 19:00
Friday 09:00 - 19:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when mili.bilbija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to mili.bilbija:

Shortcuts

Share

Share on Facebook Share on Twitter Share on LinkedIn
Share on Pinterest Share on Reddit Share via Email
Share on WhatsApp Share on Instagram Share on Telegram

Category