Cvet zivota

29/12/2025

KVANTNA FIZIKA - NAUKA POTVRĐUJE DUHOVNE ZAKONE

Kvant je minimalna jedinica postojanja bilo koje čestice, a kvantna fizika je nauka koja izučava postojanje čestica ispod nivoa atoma. Kvantna fizika počinje od Maksa Planka, koji je 1918. dobio Nobelovu nagradu za otkriće kvantnih čestica. Do danas kvantna fizika je prihvatila „strunu“, tj. talas, kao srž postojanja svega. Taj talas u nauci percipira se na nekoliko načina: kao energija, kao zvuk ili kao vibracija, i sva tri pojma su istinita. Po kvantnoj fizici, sve što postoji jeste vibracija u beskrajnim pojavnim oblicima. Sve što postoji zapravo je talas (zvuk) koji u zavisnosti od svoje amplitude i vibracije stvara ceo vidljivi i nevidljivi Univerzum. Ovo ima veze s biblijskim kazivanjem koje kaže da u početku beše reč (zvuk, talas, vibracija).

Kvantna fizika ima nekoliko osnova na kojima se bazira, a iz tih osnova proističu i sva ostala znanja u okviru učenja kvantne duhovnosti:

1. DUALNI UNIVERZUM
Kvantna fizika govori da živimo u dualnom Univerzumu, tj. da talas ima donju i gornju amplitudu koje zajedno čine vibraciju. Vibracija je osnov svake čestice, stoga sve što postoji ima svoje polarnosti. Svaki skok amplitude na više dovešće do njenog pada u potpunu suprotnost. Dok postoji ta dualnost, postojaće i Univerzum. Kraj dualnosti, tj. kraj vibriranja, predstavlja kraj postojanja. I fizičko postojanje ima polarnost u duhovnom, tj. nefizičkom postojanju. Iz ovoga proističe druga osnova:

2. NEVIDLJIVI UNIVERZUM VEĆI JE OD VIDLJIVOG
Potvrđuje se da postoji nevidljivi Univerzum oko nas, a kvantna fizika smatra da čovek, uz pomoć svih instrumenata koje poseduje, može očitati svega 3,6 procenata sveobuhvatnog postojanja, dok čovek svojim čulima vidi manje od 0,04 procenta.

3. SVE JE ISTOVREMENO I FIZIČKO I DUHOVNO (nefizičko)
Nefizički Univerzum nije zapravo nefizički, već je njegov vibratorni spektar ispod praga opažanja naših fizičkih čula (kao ultravioletni talasi, skalarni talasi, radio i TV frekvencije). Taj nefizički Univerzum ima svoje opsege vibriranja i svi opsezi koji su nama nevidljivi pripadaju takozvanim drugim dimenzijama. Ljudsko oko opaža sve u spektru od 380 do 750 nanometara ili od 400 do 790 teraherca, dok ljudski um radi od 4 do 60 herca. Sve ispod i iznad ovog spektra spada u druge dimenzije kojih je, po trenutnim saznanjima kvantne fizike, 11. Ovo se skoro poklapa sa duhovnim i metafizičkim stanovištem koje kaže da postoji 12 dimenzija (denziteta ‒ kako se to naziva u metafizici).

4. POSTOJANJE MULTIVERZUMA
Po kvantnoj fizici, ljudi su na trećem nivou, tj. trećoj dimenziji, a svi viši nivoi uporedo utiču jedan na drugi i svi zajedno na treći nivo, tj. na našu fizičku ravan. Kvantna fizika pokušava da razume kako druge realnosti utiču na našu i kako naša utiče na njihovu i iz toga izvlači zaključke na osnovu kojih počinje bolje da razume pojavni svet.

5. UNIVERZUM JE HOLOGRAM
Sledeći bitni postulat kvantne fizike jeste da je Univerzum hologram. Hologram je vrsta veštačke kreacije, toliko složene da svaki odvojeni deo kreacije sadrži informaciju o celini. Drugim rečima, u kvantnoj fizici sve je povezano i sve što se desi na jednom kraju Univerzuma utiče na nas ovde, hiljadama i milionima svetlosnih godina daleko. U kvantnoj fizici ne postoje vreme i prostor, već se sve odvija unutar samog pojedinca. Svaka akcija koja se desi spolja dešava se i unutar određenog bića ili stvari koja je posmatra. Onaj ko posmatra određuje realnost i ta realnost određuje njega.

6. SVEST ODREĐUJE KREACIJU
Mnogi eksperimenti (poput „kopenhagenskog tumačenja duplih proreza“) pokazuju da Univerzum ima svoju zakonitost delovanja, kretanja i ponašanja koja se mogu predvideti. Međutim, čim se aktivna svest posmatrača uključi u neku pojavu, ona gubi svoju predvidivost. Zapravo, kada ne postoji svest koja opaža određenu pojavu, ona postoji u superpoziciji, što znači u svakom mogućem ishodu, a kada se svest uključi, određena pojava se izvrši na jedan od ponuđenih načina. Ovo se zove „kolaps talasne funkcije“, a svest je taj faktor koji je presudan u tome da li će se neki talas urušiti ili nastaviti da postoji. Drugim rečima, naša pažnja određuje koja budućnost će postojati. Da pojasnimo: dok svest ne učestvuje u nečemu, to nešto postoji kao svaki mogući ishod u vidu paralelnih univerzuma koji uporedo postoje, ali nijedan od njih nije aktivan. Kada se svest uključi, multiverzum se ruši i ostaje samo onaj univerzum u kome se izvršila određena akcija. Iz ovoga proističe da svest određuje šta će se desiti, pa tako i čovek može svojom svešću uticati na ishod određenih događaja.

7. SVE JE JEDNO, JEDNO JE SVE
Uzevši u obzir da je po kvantnoj fizici Univerzum hologram, znači da je sve jedno i jedno je sve i da je svaka svest zapravo svest svega što postoji. Svest posmatrača je svest posmatranog u večitoj igri, jer odvojeni fraktali nisu svesni celine, i pored toga što u sebi sadrže informaciju celine. Ova apsolutna svest naziva se kvantno polje ili polje nulte tačke, a naučnici na to polje gledaju kao na mozak ili softver celog Univerzuma. U duhovnosti na to polje gleda se kao na Boga ili Apsolutnu Svest Stvaraoca Svega Što Jeste i svega što postoji. Dakle, nikada u istoriji čovečanstva nauka i duhovnost nisu bile bliže u razumevanju Svekreacije i u međusobnoj slozi oko toga šta je Univerzum i kako funkcioniše.

Nikola Tesla je rekao da će nauka napredovati više nego u celom svom postojanju onda kada počne razmišljati o Univerzumu u formi talasa, vibracija i frekvencija, a kvantna fizika je upravo na tom tragu. Iz kvantne fizike i naglih dostignuća koja su počela zamenjivati teoriju relativiteta nastale su i čitave druge grane modernih nauka kao što su: kvantna medicina, kvantno isceljenje, kvantna mehanika, kvantna energetika, kvantna duhovnost i kvantna psihologija. Sve ove nauke imaju zajedničke postulate koji su pomenuti i na osnovu njih prave proboje u svojim naučnim oblastima i postižu fenomenalne rezultate. Otkrićem i razvijanjem kvanta, nauka konačno može ujediniti i usaglasiti sve oblasti ljudskog života i pomiriti ih sa duhovnošću, a time dobiti potpune rezultate, one koji objedinjuju delovanje i na duh i na telo.

23/12/2025

FORMA TVORCA

Mnoge religije i duhovna učenja doživljavaju Tvorca na različite načine, a ta viđenja se često međusobno ne podudaraju. Forma Tvorca je nešto što verovatno nikada nećemo moći u potpunosti objasniti niti razumeti, ali upravo u tome leži Njegova veličanstvenost. Slobodnom opservacijom čini nam se da je Tvorac svesnost koja svoju formu određuje u odnosu na onoga ko Ga posmatra, ko Mu se obraća i iz koje Ga pozicije doživljava. Drugim rečima, možemo pretpostaviti da i ptice, negde tamo, imaju svoga „ptičijeg Boga“ koga obožavaju, i verovatno su u tome u potpunosti u pravu.

Izreka „svest određuje realnost“ jedna je od osnovnih kvantnih zakonitosti, pa tako ta ista svest, na neki način, određuje i doživljaj Tvorca. To ne znači da je Tvorac zaista onakav kakvim Ga zamišljaju mravi, ali za njihov nivo svesti upravo taj oblik koji doživljavaju kao apsolutan za njih je ispravan, dobar i jedini moguć. Isto važi i za ljude. Kada čovek nižeg nivoa razumevanja posmatra Boga kroz prizmu krutih religijskih dogmi, takav Bog će za njega biti ispravan, čak i ako mu takvo viđenje nanosi štetu. Razlog tome je što taj pojedinac jednostavno nema kapacitet da shvati nešto više od toga. I to je u redu, jer je to deo njegovog razvojnog p**a, kroz koji mora proći kako bi stekao iskustva, proživeo određene etape života i na kraju došao do uzvišenijeg razumevanja.

Tvorac se tada pojavljuje upravo u onoj formi koja odgovara toj osobi. Kada se uslovi promene i svest sazri, promeniće se i forma Tvorca koju taj pojedinac doživljava, a zajedno s njom i onaj ko Ga posmatra. Drugim rečima, mi ne možemo spoznati konačnu formu Tvorca, jer se nalazimo na nedovoljnom stepenu svesti. Svaki pokušaj da Ga definišemo, da razumemo Njegove mehanizme i način ispoljavanja, nužno je ograničen, pa čak i netačan. Tvorac se uvek pojavljuje onako kako je nama potrebno u datom trenutku.

Kako se naša svest bude širila i kako budemo sticali sve više iskustva, tako će i forma Tvorca koju doživljavamo postajati složenija i sveobuhvatnija. Uporedo s tim, rastaće i naš stepen identifikacije sa Njim. Na najvišem nivou svesti, granica između Njegove svesti i naše ličnosti verovatno će prestati da postoji, a sa njom će nestati i svaka potreba da Ga definišemo, određujemo ili razumemo. Šta je od ovoga apsolutna istina ne možemo sa sigurnošću znati. Ipak, postoji nekoliko činjenica o Tvorcu oko kojih se možemo složiti:

1. Njegov konačni domet je nesaznatljiv iz ljudske perspektive. Njegova najuzvišenija forma i volja daleko su izvan mogućnosti potpunog razumevanja, te ih čovek može samo delimično spoznavati. Najviše što pojedinac može učiniti jeste da se preda Njegovoj volji, sa verom i poverenjem da je sve što se dešava ispravno, uz istovremeno skromno i strpljivo traganje za dubljim razumevanjem.

2. Tvorac se pojavljuje svakom biću na nivou svesti na kome se posmatrač nalazi, u obliku koji može razumeti. Ima beskonačno mnogo formi i aspekata, a u suštini je iznad svih njih.

3. On je sve što jeste i sve što postoji. Prisutan je u svemu i u svakome.

4. Savršen je, kao i Njegova kreacija. Ako se negde čini da je kreacija nesavršena, to je zato što je takva sa namerom, kako bi savršen kosmos imao dublji smisao postojanja.

5. Svemoguć je, ali deluje u okviru ograničenja koja sam sebi postavlja.

6. Može se individualizovati kroz određene ličnosti, ali i kroz običnog čoveka koji dostigne najviši nivo samospoznaje.

7. On stvara, održava i uništava. Zbog toga Njegova volja ponekad deluje surovo, jer obuhvata i održavanje onoga što mi doživljavamo kao zlo, kao i uništavanje onoga što smatramo dobrim. Sve se to odvija u skladu sa kosmičkim mehanizmom i u tačno određenom trenutku.

8. Ima određeni cilj za univerzum i za čovečanstvo. Verovatno teži razvoju i usložavanju svega što postoji, u nastojanju da kroz kreaciju izrazi što više svojih savršenih emanacija.

9. Svoj konačni cilj drži izvan domašaja ljudskog razumevanja. Čovek učestvuje u kosmičkoj igri bez potpune spoznaje, kako bi iz tog procesa i on i Tvorac nešto zadobili.

10. Krajnji cilj sakriven je iza igre, odnosno simulacije kosmosa koji se odvija unutar Njegove svesti. Ta simulacija je poligon u kome različiti aspekti bića učestvuju u unapred postavljenoj drami radi ostvarenja tog cilja. Taj cilj može biti sama igra, razvoj, iskustvo, stvaranje ili čak prevazilaženje večne statičnosti.

Napomena je da se sve navedeno uzme sa rezervom i ne kao konačna istina. Suština je u tome da je vrhovni Tvorac nesaznatljiv niskom nivou svesti, kakav je utkan u ljudska bića i ograničen trodimenzionalnom realnošću. Ipak, čovek može spoznati svoje mesto i svoju ulogu u toj volji, čime sebi olakšava život i omogućava postojanje koje je podržano kosmičkim mehanizmom. To se postiže pažljivim posmatranjem sebe i univerzuma, razumevanjem zakona koji upravljaju životom i njihovim doslednim ispitivanjem u praksi, sve dok se ne dostigne stanje uravnoteženog, usklađenog i podržavajućeg života, u kreaciji koja je u balansu i u optimalnim uslovima za razvoj svih.

16/12/2025

IZVOR JEDINSTVA U ČOVEKU

Čovek se može razumeti kao svesni subjekt u kome se susreću svest i postojanje. On nije samo biološko biće koje reaguje na spoljašnje podsticaje, niti je samo misaoni entitet odvojen od sveta, već mesto njihovog spoja. U čoveku se ukrštaju iskustvo bivstvovanja i sposobnost samospoznaje, a upravo u toj tački susreta leži suština ljudske egzistencije. Dok god su svest i postojanje razdvojeni, čovek ostaje u unutrašnjem raskolu, rastrzan između onoga što jeste i onoga čega je svestan.

Tek kada se svest i postojanje u čoveku međusobno prepoznaju i sjedine, nastaje istinsko jedinstvo. To jedinstvo nije rezultat intelektualnog napora ili spoljašnjeg učenja, već dubokog unutrašnjeg uvida. U tom stanju, čovek više ne doživljava sebe kao izdvojeno biće suprotstavljeno svetu, već kao deo celovitog poretka postojanja. Granice između „ja“ i „drugog“ tada gube svoju oštrinu, a unutrašnji sukobi se postepeno razrešavaju.

Iz tog jedinstva prirodno se ispoljava ono što se može nazvati bezuslovnom božanskom ljubavlju. Ta ljubav nije emocionalna vezanost, niti osećanje koje zavisi od okolnosti ili odnosa, već stanje svesti u kojem se postojanje prihvata u celini. Kroz čoveka, koji je svestan tog jedinstva, božanska ljubav se ne manifestuje kao ideja, već kao živa stvarnost, odnosno kao razumevanje, saosećanje i prisutnost. U tom smislu, čovek ne stvara božansku ljubav, već joj omogućava da se kroz njega izrazi.

Može se reći da sam božanski Apsolut (Stvoritelj Svega Što Jeste) kroz čoveka ispoljava svoju prirodu. Apsolut nije udaljena sila niti apstraktni pojam, već temelj postojanja koji se prepoznaje u svesnom biću. Čovek postaje svesni kanal kroz koji se Apsolut očituje u svetu iskustva. Kada se ta istina razume, prestaje potreba za dokazivanjem, borbom ili dominacijom, jer se smisao nalazi u samom bivanju i svesnom učestvovanju u celini.

Iz ove perspektive, sav život i cela priroda dobijaju dublji smisao. Oni ne postoje slučajno niti bez svrhe, već kao deo velikog procesa u kojem se jedinstvo svesti i postojanja postupno ostvaruje. Priroda, sa svim svojim oblicima, ritmovima i zakonima, može se shvatiti kao prostor u kojem se ta spoznaja odvija. Čovek, kao biće sposobno za svesnost, zauzima posebno mesto u tom procesu, jer u njemu priroda postaje svesna same sebe.

Stoga se može reći da je krajnji smisao života ostvarenje tog jedinstva. Ne kroz bekstvo od sveta, već kroz njegovo potpuno prihvatanje. Kada se svest i postojanje u čoveku sjedine, tada se kroz njega ostvaruje ono što je oduvek bilo prisutno, odnosno bezuslovna božanska ljubav kao temelj svega što jeste.

11/12/2025

ZAŠTO SE IGRA OVA IGRA

Postoji više teorija koje pokušavaju da objasne zašto postoji kosmička igra, kao i koja je njena svrha i konačni cilj. Iz perspektive čoveka to nikada ne možemo sa sigurnošću znati, jer je apsolutna Božanska svest izvan mogućnosti potpunog razumevanja našeg uma. Ipak, možemo da izdvojimo nekoliko najpoznatijih i najčešće pominjanih teorija.

1. Teorija iskustvovanja
Prema ovoj teoriji, Tvorac je stvorio bića i celu kreaciju kako bi kroz njih mogao da iskustvuje svoje delo. Podelom sopstvene svesti na bezbroj delova koji postaju relativno nezavisna bića, On doživljava prividnu odvojenost od sebe i tako proživljava različite uloge, p**anje i drame. U tom smislu On je poput dramaturga koji najpre stvara pozornicu i scenario, a zatim kroz bića ulazi u sopstveno delo i oseća ga iznutra. Po ovoj teoriji kreacija ne mora imati posebnu svrhu ili cilj, već je sam čin iskustvovanja dovoljan razlog njenog postojanja.

2. Teorija individualizacije
Ova teorija je slična prethodnoj jer polazi od toga da Tvorac želi da doživi punoću sopstvene kreacije. Razlika je u tome što bića unutar kreacije imaju za cilj da razvijaju svoje sopstvo i postepeno se individualizuju kroz iskustva koja proživljavaju. Kroz uspehe, padove, izazove i transformacije, bića postaju sve jasniji i samostalniji aspekt Tvorca. Sa svakim korakom individualizacije, ona dobijaju određenu količinu autonomije i utiču na tok kreacije. Kako se broj razvijenih aspekata Tvorca povećava, kreacija postaje sve složenija, bogatija i zanimljivija, što joj daje dodatnu dubinu i smisao.

3. Teorija eksperimenta
Po ovoj teoriji, kreacija je svojevrsni eksperiment sa unapred određenim parametrima i ciljem koji je nama, kao bićima u 3D realnosti, nedostupan i verovatno nesaznatljiv. Bića imaju svoje zadatke i uloge, tokovi kreacije su postavljeni, a Tvorac se povlači iz direktnog upravljanja sve dok Ga bića ne pozovu u pomoć ili dok sam eksperiment ne bude ugrožen. Ovde se kreacija ne doživljava samo kao prostor za iskustvovanje, već kao proces koji treba da donese određeni rezultat, pokazatelj ili uvid koji Tvorac drugačije ne bi mogao da dobije.

4. Teorija oruđa
Ova teorija polazi od toga da su sva bića unutar kreacije svojevrsna oruđa koja Tvorac koristi kako bi ostvario određeni cilj. Za razliku od teorije eksperimenta gde se Tvorac uglavnom ne meša, ovde je On aktivno prisutan i utiče na tok kreacije, ali ne direktno, već posredno preko bića koja su Njegovi produžeci. Po ovoj teoriji, bića imaju veoma ograničen stepen slobodne volje, a njihova uloga je da usmeravaju kreaciju ka cilju koji Tvorac želi da ostvari.

5. Teorija uzajamnog korišćenja
Ova teorija predstavlja spoj teorije oruđa i teorije individualizacije. Tvorac koristi bića kako bi usmeravao kreaciju, ali i bića koriste Tvorca kako bi ostvarila svoje želje i potrebe koje potiču iz njihove individualnosti, osobina, trauma i iskustava. U ovom odnosu razmene nastaje ko kreacija, u kojoj i Tvorac i bića učestvuju u stvaranju. Tvorac zadržava globalno usmeravanje, dok bića dopunjuju kreaciju kroz svoje manje ciljeve koji postaju sastavni deo celokupnog toka.

6. Teorija sveobuhvatnosti
Ova teorija nastoji da objedini sve prethodne. U njoj se polazi od toga da postoje bića različitog nivoa svesti, različitog stepena individualizacije i različitih uloga unutar kreacije. Kreacija ima svoju svrhu i dublji razlog postojanja, a Tvorac preko najindividualizovanijih i najmoćnijih bića usmerava njen tok ka ispunjenju tog cilja. Ta bića nisu samo oruđa, već i ko kreatori sa sopstvenim težnjama i ciljevima.
Bića nižeg nivoa svesti, koja najvećim delom funkcionišu iz podsvesti ili nesvesti, služe Tvorcu na dva načina: kao jednostavna oruđa bez sopstvenog uticaja ili kao sredstvo kroz koje On iskustvuje raznovrsnost, bogatstvo i širinu kreacije.

06/12/2025

KVANTNO POLjE

Kvantno polje je jedinstvena, sveobuhvatna, svepostojeća energetska ravan koja u sebi nosi celokupan neispoljeni Kosmos. Iz njega se, iz nematerijalne ravni u materijalnu, manifestuje ispoljeni Univerzum. U tom polju postoje svi potencijali Svepostojanja, sve realnosti koje teže tome da se izraze u materiji i tako postanu stvarne. Kvantno polje je informacija u etru, a etar je sveprožimajuća ravan u kojoj se odvija svako stvaranje. U kvantnom polju, sve realnosti su još uvek nefizičke, fiktivne, ali energetski postoje i kao takve delimično utiču na našu fizičku stvarnost. Delovi kvantnog polja obuhvataju mnoge suptilne svetove: astralni, eterični, mentalni, emotivni, duhovni, pa čak i božanski. Zbog toga se kvantno polje može posmatrati kao zbir svih duhovnih ravni postojanja.

Ti svetovi su, unutar svojih dimenzija, potpuno realni i imaju sopstvene metafizičke zakone, ali za fizički nivo Univerzuma oni su nestabilni i promenljivi. Ipak, upravo preko tih ravni određene informacije uspevaju da pronađu put do materije i dobiju priliku da se manifestuju. Sve u kvantnom polju teži materijalizaciji. To je prirodna težnja postojanja: da se ispolji, ostvari i doživi. U tom prostoru se stalno procenjuje koja od nerealnih realnosti ima najoptimalnije uslove da se spusti u fizičku ravan. Samo mali deo tih potencijala postane zreo da se ostvari, dok mnogi zauvek ostanu samo mogućnosti.

Kvantno polje je zato Božanski Um koji sadrži sve što se može zamisliti. Njegov sadržaj se stvara u svakom trenutku, na svakom mestu, od strane svakog bića. Svaka misao, osećaj ili želja odmah ostavlja svoj otisak u polju i formira jedan od nebrojenih energetskih balona. Ti baloni predstavljaju astralne, mentalne, emotivne, duhovne, kauzalne i božanske ravni postojanja. Na svim tim nivoima čovek postoji u svojim energetskim formama i zajedno sa drugim bićima učestvuje u oblikovanju tih svetova. Informacije koje unosimo u kvantno polje nakon nekog vremena ponovo se vraćaju u našu fizičku realnost i utiču na nas kao na tvorce koji su ih jednom pokrenuli. Zato su kvantno polje i fizički nivo u neprekidnoj međusobnoj spojenosti i uzajamnom stvaranju. Jedan bez drugog ne mogu postojati. To je jedna od osnovnih dualnosti Univerzuma, podela na svet duha i svet materije.

Kvantna polja se formiraju delovanjem fizičkog sveta. Svaka misao, želja ili usmerena energija prvo stvori mali energetski otisak: mini balon u kome se na trenutak ispolji naša zamisao. Ako se ona nastavi hraniti pažnjom, emocijama ili energijom drugih ljudi, ta ravan raste, povezuje se sa sličnim poljima i postaje sve snažniji deo duhovnog prostora. U jednom trenutku njena energija postane dovoljno stabilna da počne da se vraća prema materiji. Kroz misli i umove onih koji su je jednom stvorili, ona počinje da menja okolnosti u fizičkoj realnosti. Kreacija tada postaje kreator. Oni koji su zamisao stvorili postaju učesnici u njenom ispunjenju. Neki bi to nazvali manifestacijom, ali to je zapravo mnogo složeniji proces. To je proces stvaranja Svepostojanja u kome smo svi istovremeno i stvaraoci i tvorevine.

02/12/2025

DA BI DOBIO, PRUŽI

Božanski poredak univerzuma savršen je u svojoj samoodrživosti. Sve u njemu neprestano teče, kreće se, obnavlja i stvara nove cikluse života. Održavanje univerzuma zasniva se na balansu stvaranja, trajanja i nestajanja. Dok jedne stvari dobijamo, druge puštamo i tako se kroz smenu ova dva principa rađa blaga, uzlazna spirala napretka. Da bismo razumeli kako univerzum funkcioniše, moramo razumeti odnos uzimanja i davanja. Svako biće prima određene darove, ali ako ništa ne vraća, stvara se disbalans koji podriva sam sistem. Zato postoji univerzalni zakon karme, ne kao kazna, već kao mehanizam koji sprečava parazitizam i održava celinu živom, zdravom i u ravnoteži. Ovaj zakon važi kako za pojedince, tako i za čitave kolektive.

Plaćanje za darove koje primamo ne vrši se novcem, već trudom, radom, kreativnošću, pozitivom, deljenjem, učenjem, fokusom i stvaranjem. Pre nego što nešto dobijemo, moramo to na neki način zavrediti. Nekada pojedinci daju mnogo, prolaze kroz velike napore, izazove i žrtve i tada dobijaju posebne uvide, sposobnosti i znanja. Kada ih nesebično podele sa drugima, oni rastu kroz svest, dok oni koji primaju te darove moraju kroz svoje dalje delo, napredak i deljenje da zasluže ono što im je došlo besplatno. Ako neko uzima, a ne daje, ono što je dobijeno neće doneti dobrobit. Kosmički mehanizam ga polako uvodi u karmičke cikluse, kroz probleme i izazove. To nisu kazne, to su lekcije. Lekcije davanja, rada za celinu, stvaranja i doprinosa. Bez toga bi sve otišlo u parazitizam i raspad. Zato najveći životni izazovi imaju za cilj da nas učine jačima, mudrijima i sposobnijima, da bismo mogli da stvaramo i da delimo.

Sva velika znanja koja čovečanstvo danas ima potekla su iz nečijeg truda, patnje, rasta i borbe. Mi koji uživamo u tim plodovima takođe imamo svoj deo odgovornosti. I mi moramo dati nešto univerzumu, u meri koja je naša. Nekada je dovoljno samo darovati vreme, osmeh, reč ohrabrenja, prisustvo, poneku uslugu ili dobro delo. Da ne bismo plaćali visoke cene za dobrobiti kojih često nismo ni svesni, najbolje je da živimo u načinu razmišljanja doprinosa celini, i drugima i sebi. To možemo graditi kroz sledeće principe:

1. Graditi život na stavu da postojimo kako bismo drugima doneli vrednost.
2. U svakoj situaciji tražiti način da pomognemo ili da bar ne smetamo.
3. Deliti ono što imamo, znanje, iskustvo, resurse, šale, pozitivu, kontakte, prilike.
4. Biti i postati bogati, duhovno, emotivno i materijalno, kako bi i drugi uživali u našem izobilju.
5. Učiti i raditi na sebi da bismo bili vredniji zajednici.
6. Smejati se, jer osmeh leči i ulepšava dan.
7. Biti lagani i neopterećeni, kako drugima ne bismo dodavali težinu.
8. Štititi one kojima je zaštita potrebna.
9. Stvarati, da ostavimo nešto novo, korisno i lepo svetu.
10. Moliti se i raditi duhovno, da pročišćavamo i sebe i kolektiv.

Kada živimo ove principe, izlazimo iz ego tripova i iluzorne samovrednosti. Umesto da se vezujemo za sopstveni mali svet, povezujemo se sa celinom. Tada se oslobađamo okova, umanjujemo karmu i izlazimo iz beskrajnih drama. Ulazimo u osećaj lakoće, slobode, nevezanosti, unutrašnje sreće i ispunjenosti. Istina je jednostavna. Ne možemo biti trajno srećni ako ne delimo. A ne možemo deliti ako se nismo razvili, osnažili i izgradili. Zato pravi put počinje od sebe, a završava deljenjem onoga što jesmo i što imamo.

26/11/2025

DA LI JE EGO NEOPHODAN DA BISMO PREŽIVELI OVAJ SVET?

Ego je, u svojoj osnovi, ponos na sebe i osećaj za JA, odvojen od ostatka kreacije. Pojavljuje se svaki put kada sebe doživljavamo kao nešto izdvojeno. Ipak, ego ima i svoju pozitivnu i neophodnu stranu: on je alat preko kojeg ostvarujemo ciljeve, misije i ovladavamo fizičkim svetom. U tom smislu, ego je maska ili ličnost sa kojom ulazimo u odnose, iskustva i poduhvate. Zbog toga je određena mera ega potrebna. Bez njega, biće ostaje u osećaju potpune ispravnosti svega, bez želje da nešto menja ili ostvaruje u materijalnoj ravni. To je stanje najviših duhovnih dimenzija, ali nije praktično za fizički svet. Čovek potpuno bez ega može biti produhovljen, ali će retko biti uspešan u materijalnom svetu i teško će moći da pomogne drugima, što je deo naše misije ovde.

Da bi nešto delovalo u fizičkom svetu i ispunilo ulogu dodeljenu od Stvoritelja, mora imati ego, osećaj za JA i karakter koji odgovara misiji. Takav ego nije loš, već neophodan. Obožen ego postaje stabilan, svestan, pokoran svesti i funkcionalan. Problem nastaje kada ego zloupotrebljavamo. To se dešava kada bežimo od odgovornosti prema sebi, bližnjima, Bogu Tvorcu i Svekreaciji. Ego raste do nezdravih granica kada osoba izbegava svoju kosmičku ulogu i bira iskustva koja hrane lične, sebične interese. Tada nastaje odvajanje od celine i pad u tamu. Zato ego mora biti kontrolisan, usmeren i korišćen za najveće dobro svih.

Ego nam daje osobenost i pečat našim kreacijama. Bez njega sve bi bilo jednolično i bez dinamike. Međutim, ego bez svesti postaje samo program koji nas obuzima i vremenom može potpuno preuzeti. Mnogi entiteti u astralu su upravo odvojeni delovi ega ljudi, emotivni, mentalni i nagonski šabloni koji opstaju bez svesti. Ako čovek želi da bude čista svest, mora u velikoj meri da neutrališe ego. Ako želi prosvetljenje, mora ga gotovo potpuno odbaciti. Ali ako želi da obavlja svoju kosmičku misiju, iskustvuje kreaciju i deluje u fizikalnosti, onda svoj ego mora obožiti, razviti i u potpunosti kontrolisati svešću, po potrebi ga pojačavati ili smanjivati. Ovo je, za mene, viši nivo od prosvetljenja: potpuna kontrola nad egom i mogućnost da ga, kada treba, privremeno odbacimo i vratimo se u jedinstvo, a zatim ponovo stupimo u fizičku realnost da obavimo svoje zadatke.

Ego se pojačava svaki put kada ogovaramo, kada se poredimo, kada ističemo sebe ili spuštamo druge. Ego stvara podelu, a svaka podela vodi u konflikt. On nas odvaja od Boga i jedinstvene svesti jer želi da bude izdvojen i poseban, da ističe pripadnost, identitet, veličinu, znanje, umeće, bogatstvo. Ego razvija svest o sebi kroz odvajanje. Nasuprot njemu stoji svest, stanje u kojem uviđamo sopstvenu jedinstvenost, ali u okviru celine, kao ravnopravan i važan deo svega što postoji.

21/11/2025

KAKO ZNATI DA SMO NA PRAVOM PUTU?

Ne možemo nikada znati sa sigurnošću, zato se i govori da je religija u svom izvornom obliku – vera. Vera je unutrašnji osećaj i spoznaja da se sve što se dešava odvija tačno onako kako treba, po najuzvišenijoj volji i viziji Gospoda, Stvoritelja.

Potpuna sigurnost u sopstveni put i ispravnost odluka nemoguća je iz perspektive ljudskog bića koje je ograničeno fizičkim čulima i često zamagljenim, korumpiranim umom. Zato je viši stepen kojem svi svesni ljudi treba da teže upravo vera, stanje u kojem nastavljamo da koračamo napred, uprkos svim izazovima, sa poverenjem da je sve onako kako treba biti. Ipak, to početnicima na duhovnom putu često nije dovoljno, pa evo nekoliko obeležja i znakova koji mogu pomoći da prepoznamo da li smo na pravom putu:

• Sumnjamo u ispravnost svojih dela i svog p**a, stalno se preispitujemo, jer onaj ko ide stranputicom nikada ne sumnja i ne dovodi sebe u pitanje.

• Postajemo sve bolji ljudi, što znači:
- Sve smo tolerantniji prema drugima;
- U svakom čoveku vidimo deo Boga i odraz njegove ličnosti;
- Sve više poštujemo i podržavamo druge, priznajući im ono što jesu i što stvaraju;
- Smireniji smo u teškim situacijama;
- Brže prevazilazimo životne poteškoće;
- Upoznajemo nove ljude i otvaramo nova životna poglavlja;
- Stvaramo, okupljamo i ujedinjujemo;
- Naš život sve više dolazi u stanje balansa.

• Na svakih nekoliko meseci doživimo makar jednu malu unutrašnju transformaciju. Stalno rastemo i menjamo se.

• Manje nas vode fizičke želje i nagoni, a više iskrena potreba da učinimo nešto dobro i korisno drugima.

• Delamo, stvaramo, povezujemo, pokrećemo procese.

• Imamo ljude koji nas ispravljaju, savetuju ili kritikuju, a spremnost da prihvatimo kritiku jedan je od najboljih znakova da napredujemo.

• Sve više prihvatamo druge ljude, njihove puteve, perspektive i stavove, poštujući ih, dok istovremeno jasnije spoznajemo ko smo mi i kojim putem treba da idemo.

Puteva je mnogo, ali cilj je jedan. To nas na dubljem nivou sve ujedinjuje, čak i onda kada pojedini hodaju teškim, neispravnim stazama. Svaki put na kraju vodi do izvora, ali je cena pogrešnog p**a ogromna. Zato bi svako trebalo da teži makar delimično gore navedenim principima, kako bi sebi i drugima život učinio lakšim, smislenijim i plemenitijim.

13/11/2025

Za one koji žele naučiti i usavršiti tehnike duhovnog rada na sebi i drugima:
Ove subote u 18h, u saradnji sa ATMA portalom, održaću onlajn kurs vizualizacije (rad mentalnom projekcijom).
Sledeće subote, 22. novembra, sledi onlajn kurs Kvantne molitve, namenjen svima koji žele da nauče kako da rade molitveni rad brzo i efikasno.
Sve informacije o kursu "Vizualizacija i svetlosni kodovi" biće dostupne na linku koji ću ostaviti u komentaru.
Za prijavu na kurs Kvantna molitva možete se javiti na broj udruženja Cvet života:
+381 64 532 3958
Na oba kursa naučićete kako sebe duhovno uzdižete, pročišćavate od negativnih energija, balansirate i isceljujete vizualizacijom i molitvama. Uz kurseve će te dobiti po 5 vodjenih procesa(molitva - meditacija), skriptu i video snimak kursa. Cena kvatne molitve je 30e,a kursa vizualizacija 40e (ko nije pri novcu može platiti koliko je u mogućnosti,ili dobiti kurs besplatno)
Pozdrav

Send a message to learn more