Cvet zivota

13/11/2025

Za one koji žele naučiti i usavršiti tehnike duhovnog rada na sebi i drugima:
Ove subote u 18h, u saradnji sa ATMA portalom, održaću onlajn kurs vizualizacije (rad mentalnom projekcijom).
Sledeće subote, 22. novembra, sledi onlajn kurs Kvantne molitve, namenjen svima koji žele da nauče kako da rade molitveni rad brzo i efikasno.
Sve informacije o kursu "Vizualizacija i svetlosni kodovi" biće dostupne na linku koji ću ostaviti u komentaru.
Za prijavu na kurs Kvantna molitva možete se javiti na broj udruženja Cvet života:
+381 64 532 3958
Na oba kursa naučićete kako sebe duhovno uzdižete, pročišćavate od negativnih energija, balansirate i isceljujete vizualizacijom i molitvama. Uz kurseve će te dobiti po 5 vodjenih procesa(molitva - meditacija), skriptu i video snimak kursa. Cena kvatne molitve je 30e,a kursa vizualizacija 40e (ko nije pri novcu može platiti koliko je u mogućnosti,ili dobiti kurs besplatno)
Pozdrav

Send a message to learn more

11/11/2025

„Želiš li da se oslobodiš stresa i negativne energija u samo par minuta? 🧘‍♀️
U ovom klipu ti predstavljam kratki uvid u tehniku — a ceo vodič je dostupan na YouTube-kanalu: Svesno meditativno disanje.
Otkrij kako svesno meditativno disanje može promeniti tvoj dan! 💙🔗“

10/11/2025

DUHOVNI CILJEVI

Duhovni cilj ujedno predstavlja i smisao našeg fizičkog života na Zemlji, kao i celokupnog postojanja na najvišem nivou. Postoji mnogo duhovnih ciljeva. Neki se odnose samo na ovu inkarnaciju, neki obuhvataju čitav ciklus života na planeti Zemlji, dok postoji i onaj ultimativni cilj našeg sveobuhvatnog postojanja. Ciljevi predstavljaju višu svrhu svake duše. Najčešće su zadati od samog Stvoritelja, ali su ponekad dopunjeni ličnim željama, htenjima i sklonostima.

Najuniverzalniji duhovni cilj jeste stapanje sa Svešću Svega Što Jeste, a potom oboženje našeg karaktera i sveobuhvatne ličnosti. Tada pojedinac u svom jedinstvenom obliku i duhu, postaje manja verzija Stvoritelja i preuzima njegovu ulogu na mikro nivou postojanja. To je stanje potpune individualizacije bića, kada postajemo maksimalni sprovodnici volje Stvoritelja kroz formu u kojoj trenutno postojimo. Drugim rečima, to znači postati najbolja moguća verzija sebe.

Osnovni duhovni ciljevi koje bi svaki duhovni tragalac trebalo da postigne, bez obzira na svoje dugoročne težnje, jesu:

1. Oslobađanje od teskoba i patnje – postizanje unutrašnjeg mira kroz energetsko očišćenje i olakšanje životnih muka i problema;
2. Vraćanje balansa u sopstveni život i u Svekreaciju koja nas okružuje – stvaranje stabilnog života bez stalnih trzavica i poteškoća, postizanje poslovne, zdravstvene, ljubavne i porodične ravnoteže;
3. Sticanje duhovnih znanja i moći – barem delimično ovladavanje njima, kako bismo mogli pomoći sebi i drugima kada je to potrebno;
4. Ispunjavanje životne, fizičke i duhovne misije zadate od naše nadduše i Stvoritelja Svega Što Jeste;
5. Oslobađanje od negativne karme – neutralisanje negativnih zasluga i sticanje sve više pozitivne karme;
6. Konstantno podizanje nivoa svesti – neprestani razvoj na svim poljima, učenje i evolucija ka svetlu i Stvoritelju.

Postizanjem ovih ciljeva, pojedinac izlazi iz ciklusa reinkarnacija na planeti Zemlji, završava sve zemaljske lekcije i misije, i time oslobađa sebe za dalji kosmički napredak u naprednijim formama postojanja.

05/11/2025

PROBLEMI

Problemi su katalizatori, događaji čija je svrha da nas pokrenu iz statičnog stanja u aktivno, kako bismo evoluirali, stvarali i usavršavali sebe i svoj put. Problem se javlja kao pokretačka sila Univerzuma koja nas nagoni na transformaciju. Na isti način, problemi nastaju i zbog duže pasivnosti pojedinca, koja vodi u stagnaciju i postepenu degradaciju.

Problemi su utkani u vremenske linije kao unapred određene tačke kroz koje prolaze i pojedinci i kolektivi. Međutim, njihova težina zavisi od naše spremnosti na prilagođavanje i sposobnosti da se transformišemo.

Problemi ne dolaze uvek od zla; zlo može biti alat Stvoritelja kojim nas podstiče na promenu. Istovremeno, zlo samostalno može stvoriti problem kao deo sopstvene evolucije, koja nas na kraju opet primorava na promenu ili nas vodi ka nestanku ukoliko nismo spremni da rastemo. U Univerzumu jedina konstanta je promena: ono što se ne menja, nestaje.

Kada se nađemo u problemima, to je najčešće znak da na određenom polju života dugo nismo radili i da je došlo vreme da se odbace stari obrasci, programi, uverenja i načini delovanja koji su nas i doveli u tu situaciju. Nijedan problem ne može biti rešen sa nivoa svesti na kome je nastao. Rešenje dolazi jedino kroz promenu, odnosno kroz uzdizanje svesti, a uzdizanje svesti uvek je posledica naše unutrašnje transformacije.

01/11/2025

DUALNOST

Zlo je drugi aspekt Kreacije. Kao i svetlost, i ono postoji da bi nas podstaklo na evoluciju i omogućilo nam široko iskustvo najrazličitijih iskušenja. U naš život dolazi po volji Stvoritelja, ali i po svojoj volji, jer mu je dopušteno da ima autonomno postojanje – kao što je to dozvoljeno i nama. Zlo je suprotna amplituda Kreacije, vibracioni pad. Mora da postoji, jer je talas koji stvara sve što postoji sastavljen od uzlazne (svetlosne) i silazne (tamne) amplitude. Univerzum postoji zahvaljujući tom plesu svetla i tame. Talas je osnova svega, i u svojoj suštini nije ni dobar ni zao – on je jednostavno kretanje između uzdizanja i pada. Ono što mi nazivamo tamom, u fizici je pad amplitude, a ono što nazivamo svetlom – njen rast. Zajedno čine vibraciju, a vibracija je ono što stvara sve što postoji.

Dualnost je osnovni princip kvantne fizike, a samim tim i temelj postojanja ovog sveta. Ona će trajati sve dok traje Univerzum. Problem nastaje zato što tama, odnosno pad amplitude, uvek teži daljem padu. Zbog toga joj je potrebna kontrola, ravnoteža i otpor, da ne bi uništila čitav Univerzum. Tama je prirodna – pad je spontano stanje. Za uzdizanje, odnosno rast amplitude, potreban je trud, volja i želja. Zato Apsolutna Svest više vrednuje svetlost i dobrotu, jer se kroz njih izražavaju napor, žrtva i svesni izbor. Na osnovu te večite borbe dobra i zla, snage pada i napora da se on prevaziđe, Apsolutna Svest nagrađuje najvrednija bića – povećavajući njihov osećaj jedinstva sa Svekreacijom. Njihova svest se postepeno uzdiže proporcionalno trudu kojim se suprotstavljaju tami, sve do trenutka kada se sjedine sa Svesti Apsoluta.

Tada pojedinac postaje mali stvoritelj, zadržavajući svoju jedinstvenost i dobijajući mogućnost da stvara nove svetove, bića i oblike postojanja. Svojom posebnom suštinom doprinosi raznovrsnosti Kreacije i njenom beskrajnom razvoju. Niko ne može odbiti učešće u ovoj igri dobra i zla, jer je dualnost temelj ovog Univerzuma i volja Stvoritelja. Ako se dualnost odbija, tama s vremenom preuzima primat, što vodi ili u velike napore da se ravnoteža ponovo uspostavi, ili u potpuno uništenje svetla. Ako zlo ipak trijumfuje, njegov intenzitet s vremenom opada, jer gubi suprotnost koja mu daje snagu. Na kraju, i samo zlo ulazi u unutrašnji sukob, koji ga vodi ili ka preobražaju u dobro, ili ka sopstvenom nestanku.

Put tame, dakle, uvek završava u svetlosti – kroz transformaciju ili nestanak. Put svetlosti, s druge strane, neprestano integriše i pročišćava tamu, uspostavljajući potpuni balans dualnosti. Kada se taj balans dostigne, amplituda Kosmosa prestaje da postoji i Univerzum se vraća u prvobitnu tačku iz koje je sve i poteklo. Zato ne postoji drugi put osim povratka Bogu, u jedinstvo. Ceo Univerzum usmeren je ka tom cilju, bez obzira da li ide putem svetla ili tame. Na kraju igre, svetlo i tama stopiće se u jedno, a od svega što postoji ostaće samo ravna linija – kraj talasa i kraj ovog Univerzuma. Tada će Apsolutna Svest ponovo zaigrati, ponovo zatreperiti i zavibrirati. A kada dođe taj trenutak, stvoriće se novi svet, novi Univerzum i novo postojanje, sa novim zakonima i novom igrom – ali uvek po Njegovoj volji. I tada ćemo mi ponovo biti igrači, novi delovi svesti u beskrajnoj igri večnosti.

28/10/2025

DUHOVNI TRAGALAC

Duhovni tragalac je pojedinac koji traga za razumevanjem svrhe i smisla postojanja. On je istraživač koji je u stalnoj potrazi za višim značenjem i dubljim razlogom sopstvenog života. Čita, razmišlja, proučava i postepeno ulazi u duhovnu praksu, razvija sebe i nesebično doprinosi kolektivu na onom polju na kojem mu je dato da deluje.

Duhovno tragalaštvo možemo podeliti na dva dela.

1. Duhovno tragalaštvo u širem smislu
Ono obuhvata celokupan razvoj čoveka kroz sadašnji život, ali i kroz sve nivoe njegovog večnog postojanja. Taj proces nikada ne prestaje, jer smo svi mi na neki način i sam Tvorac, u nekoj meri večiti tragaoci. Kada kažemo “duhovni tragalac”, mislimo na svakog od nas koji je osvestio da je upravo to, duša u neprekidnom traganju.

2. Duhovno tragalaštvo u užem smislu
Ovaj pojam odnosi se na kraći period u ovoga života, od trenutka duhovnog buđenja do trenutka kada čovek pronađe svoj put, spozna svoju svrhu i otkrije načine da je ostvari. To je proces traženja metoda, alata i puteva za ostvarenje najuzvišenije misije zbog koje je čovek došao na planetu.

Duhovno tragalaštvo u užem smislu predstavlja prvi stepen višeg duhovnog razvoja. Možemo ga uporediti sa čovekom koji odluči da postane monah, to je početak p**a ka potpunom oslobođenju od svake borbe, nesvesti i patnje. Ovakvo tragalaštvo obično traje do 6. ili 7. nivoa svesti, kada pojedinac mora da izabere svoj duhovni ili fizički put delovanja zarad dobra svih. Na 6. nivou svesti on bar delimično pronalazi svoju stazu, dok na 7. nivou postaje ne samo tragaoc već i duhovni praktikant, osoba koja svesno usmerava i oblikuje svoj život.

Pojedinci 7. nivoa koji biraju rad u duhovnim sferama pronalaze stabilnu i jasnu stazu samousavršavanja.

Na 8. nivou svesti postižu delimično pročišćenje i počinju da primenjuju svoja znanja na druge, to je nivo duhovnog iscelitelja, bilo sebe, bilo drugih.

Na 9. nivou svesti pojedinac već doprinosi određenoj oblasti, sarađuje sa drugima, preuzima odgovornost i deluje samostalno. To je nivo duhovnog aktiviste. Tek tada on zaista razume svoju misiju, zna ko je i kuda ide, i poseduje alate da taj put ostvari.

Na 10. nivou pojedinac aktivno doprinosi razvoju kolektiva, uvodi nova znanja, metode i sisteme u oblasti duhovnosti, kulture, nauke ili tehnologije. To je nivo duhovnog istraživača.

Na 11. nivou svesti počinje nivo planetarne borbe. Tu pojedinac, sada duhovni ratnik, mora da prenese nova znanja drugima i da se suoči sa starim poretkom i silama tame. To je borba koja se odvija u svim sferama: u kulturi, nauci, umetnosti, medijima i duhovnosti.

Na 12. nivou pojedinac postaje duhovni stvaralac. On stvara, širi i održava ono za šta se borio. Borba u klasičnom smislu tada prestaje, a ostaje samo negovanje najuzvišenijih osobina, beskonačne ljubavi, sreće i spokoja, dok se ne sjedini sa Apsolutnom Svešću.

Napomena:
Ova skala nije strogo određena, jer je život nepredvidiv i nelinearan. Ovde je prikazana samo ideja napretka, od ličnog istraživanja i samorazvoja, preko služenja drugima i usavršavanja sistema rada, do širenja, stabilizacije i opšte primene stečenih znanja. Tada se završava misija tragaoca na pozornici zvanoj Zemlja.

24/10/2025

SAMOREALIZACIJA KAO SMISAO ŽIVOTA

Čovek kroz sve što radi, svesno ili nesvesno, teži Bogu odnosno samorealizaciji, jer su ta dva pojma neraskidivo povezana. Procesom samorealizacije čovek dostiže svoj maksimalni potencijal bića, koji je ujedno i najviši stepen manifestovanja božanske svesti kroz njega samog. Svrha samorealizacije jeste pronalaženje sopstvene uloge, svrhe i mesta u kreaciji, gde na najbolji način možemo služiti i drugima i sebi, kao jedinstven i nezamenljiv deo božanskog stvaranja. Svrha bogooboženja čoveka jeste da dostigne svoj puni potencijal kroz telo i svest koji su mu dati u ovom životu.

Na taj način i sam Tvorac ostvaruje svoju punu manifestaciju kroz čoveka, kroz njegovu ličnost i delovanje u određenoj oblasti života. Svaki posao, hobi, dar ili poziv koji imamo služi kao sredstvo kroz koje razvijamo svoju ličnost i svest o Bogu, da bismo kroz tu funkciju izražavali božansku prirodu i iskustvovali kreaciju na najuzvišeniji način. Svrha svakog bića jeste da bude svrsishodno u oblasti koja mu je data, da kroz nju stiče iskustva i raste. Svaka oblast života može postati poligon za razvoj svesti i duhovni napredak, ali je važno pronaći onu oblast koja nam najviše prija, u kojoj najviše doprinosimo i kroz koju najdublje izražavamo sebe.

Kada se nečemu posvetimo sa iskrenošću i istrajnošću, pre ili kasnije kroz nas i naš rad počeće da se manifestuje Tvorac. Tada dolazi istinsko zadovoljstvo duše i osećaj ispunjenosti, jer znamo da služimo svojoj svrsi obogaćujući kreaciju i dajući joj raznovrsnost izražaja. Tek tada postajemo nezamenljiv, jedinstven i dragocen deo stvaranja, bez koga ono više ne može biti potpuno. Čovek koji to dostigne oseća duboki mir, zadovoljstvo i sreću, jer je pronašao smisao i svrhu svog postojanja. Kada ne živimo na taj način, duša pati, osećamo nezadovoljstvo, prazninu i nesreću.

Traganje, zapravo, predstavlja proces pronalaženja sebe i Boga u sebi. To ostvarujemo kada pronađemo oblast života kroz koju možemo dati svoj doprinos i izraziti ono što zaista jesmo. Ta oblast može biti bilo koja: muzika, umetnost, sport, nauka, kultura, posao, porodica, pa čak i svakodnevni život. Svi treba da znaju da se Bog i kreacija mogu spoznati kroz sve što radimo, kroz muziku, pisanje, nauku, ples, hobi ili porodicu. Duhovnost i duhovne prakse samo su dopuna onome za šta smo stvoreni, alat koji nam pomaže da lakše pronađemo sebe i izrazimo svoju božansku suštinu.

Zbog izazova i težine ovog sveta, duhovnost je neophodna. Ona nam pomaže da postignemo uspeh u bilo kojoj oblasti, jer takav uspeh zahteva duboku transformaciju, promenu i rast, što je teško ostvariti bez rada na sebi, bez unutrašnjeg pročišćenja i uzdizanja svesti. Duhovnost i fizički svet nerazdvojno su povezani. Oni se nadopunjuju i zajedno omogućavaju ostvarenje krajnje misije čoveka,a to je bogooboženje i samorealizacija kroz iskustvo života. Duh postoji zbog materije, a materija zbog duha. Bekstvo od jednog znači bekstvo od sebe. Naučiti da se mudro i skladno krećemo kroz obe sfere života predstavlja najviši domet znanja i sposobnosti jednog bića, i jedan je od razloga zbog kojih smo ovde.

20/10/2025

SVEST

Svest predstavlja osnovni impuls života, kretanja i stvaranja. Ona je znanje o postojanju, razumevanje uzroka i svrhe tog postojanja, kao i delovanje u skladu sa tim saznanjima. Kada jedan od ovih aspekata nedostaje, svest nije potpuna. Sve što postoji jeste svest u različitim oblicima svog ispoljavanja. Čista, izvorna svest jeste sam Stvoritelj Svega Što Jeste – Gospod Bog.

Svest se rađa u trenutku opažanja. Kada nešto postane opaženo, javlja se niz procesa: razmatranje, sagledavanje, razmišljanje i na kraju samosvest – individualizacija u odnosu na nešto drugo. Pokretanjem svesti, iz njenog izvora emituju se talasi ili vibracije. Oni dolaze u dodir sa nečim drugim, prenose impuls pokreta i time u posmatranom aspektu bude novu vibraciju. Na taj način nastaje novo postojanje, novi deo kreacije.

Svaki predmet opažanja dobija sopstvenu vibraciju, a zatim i lično opažanje, misao i samosvest. To je osnovni mehanizam kroz koji se svest stvara i kroz koji se Stvoritelj deli na mnoštvo svojih izraza. Sve nastaje kada čista svest odluči da se pokrene. Taj pokret stvara vibraciju, a vibracija se izražava kao misao – razum unutar same svesti. Ono što svest pomisli, emituje kao vibraciju i time to oblikuje i stvara. Otuda potiče ideja da misli oblikuju Kosmos, ali da bi došlo do potpune materijalizacije, neophodno je i delovanje.

Svest oblikuje sveprožimajuću vibraciju Kosmosa. Ona je izvorni impuls koji stvara talase i amplitude u Svepostojanju, iz kojih, prema volji svesti, nastaju energetski i materijalni oblici postojanja. Svekreacija je započela onog trenutka kada je osnovni izvor postao svestan samog sebe. Tada je počeo da opaža i da emituje svoju vibraciju. Gde god se ta vibracija proširila, nastajalo je nešto novo. Kada je Stvoritelj opazio to novo, ono je dobilo svoju svest i počelo da se širi dalje. Tako su nastali čovek i sva bića i oblici koji postoje.

Svesnost je razumevanje procesa života, kretanja i stvaranja. Samosvesno biće shvata da sve što opaža postoji kao individualan, ali i neodvojiv deo Kreacije. Ono zna zašto nešto postoji i deluje u skladu sa tim saznanjem. Proširiti svest znači postati svestan, opažati pojave oko sebe, razumeti ih i delovati u skladu sa spoznajom istine. Širenje svesti vodi ka dubljem razumevanju sveukupnog postojanja, sve dok svest ne spozna zašto i kako sve postoji – i ne počne da deluje u skladu s tim. U tom trenutku čovek i njegova svest postaju novi stvoritelji.

14/10/2025

UČENJE KAO PUT KA UNUTRAŠNJEM RAZVOJU

Obrazovanje se ne završava kada se zatvore knjige i završi poslednji čas. Pravo učenje traje dokle god čovek istražuje, pita i traga. Znanje nije samo skup činjenica i informacija; ono je način da bolje razumemo svet i sebe u njemu. U vremenu kada su informacije lako dostupne, ali često površne ili zbunjujuće, čovek mora da pronađe unutrašnji kompas koji ga vodi ka istini i smislu.

Van formalnog okvira, znanje dobija novu dimenziju, ono postaje lično iskustvo. Susret s različitim ljudima, mestima i idejama otvara priliku da preispitamo sopstvene stavove i granice. No, svaka informacija nije jednako vredna. Neki sadržaji samo pune naš um nepotrebnim detaljima ili prolaznim pojmovima bez trajne vrednosti. Zato je važno naučiti razlikovati ono što hrani naš rast i daje dubinu od onoga što nas zatrpava spoljašnjim šumom.

Pravo učenje počinje kada razvijemo unutrašnju radoznalost i kad pristupimo svetu otvorenog uma, ali i pažljivo, sa zdravom sumnjom. U tom procesu dragoceno je osloniti se na sopstveno iskustvo: razgovarati s ljudima, putovati, opažati, biti prisutan u susretu sa nepoznatim. Tada znanje prestaje da bude suva činjenica i pretvara se u doživljaj koji oblikuje naš unutrašnji život.

Posebno važan deo ovog p**a je osluškivanje sebe. Naša pitanja i sumnje mogu biti isto toliko važni kao i odgovori koje pronađemo. Učenje nije samo o spoljnjem svetu; ono nas vodi ka introspekciji, ka dubljem razumevanju naših motiva, vrednosti i identiteta. Kada počnemo da se pitamo zašto nam je nešto važno, odakle dolaze naše želje i šta nas ispunjava, znanje prelazi iz pukog intelektualnog u duboko lično. Takva vrsta saznavanja gradi unutrašnju sigurnost i širi granice našeg duha.

Važno je tragati za iskustvima koja nadilaze puku informaciju. To mogu biti lični susreti sa ljudima koji nas inspirišu, radionice koje razvijaju samosvest i uče nas kako da upravljamo sobom, putovanja koja menjaju pogled na život ili knjige koje nas navode na introspektivna pitanja. Takva iskustva bude unutrašnji rast jer podstiču preispitivanje, empatiju i razumevanje sveta iz više uglova.

Duhovni aspekt učenja ogleda se upravo u tom stalnom kretanju ka sopstvenoj suštini. Kada učimo s namerom da razumemo dublje razloge i povežemo spoljašnje znanje sa unutrašnjim iskustvom, postajemo otporniji na površnost i obmane. Shvatamo da istina nije uvek data na tacni; ona se otkriva kroz trud, iskrenost i otvorenost prema sebi i drugima.

Zato je učenje u najvišem smislu put traganja za istinom i smislom. Onaj ko uči s namerom da se razvije, a ne samo da prikupi podatke, otvara sebi prostor za unutrašnji mir i širinu pogleda. Takvo znanje ostaje zauvek jer se ne meri ocenama i sertifikatima, već onim što smo postali dok smo ga sticali. To je znanje koje nas oblikuje u autentične, hrabre i saosećajne ljude, spremne da pronađu svoj sopstveni put u svetu punom informacija, ali često siromašnom suštinom.

07/10/2025

DUŠA I DUH

Duh i duša su agregati svesne energije, holografski fragmenti Boga. Duša je individualizovana svest Stvoritelja koja nastanjuje fizičko telo i predstavlja „životnu iskru“ koja se oblikuje u skladu sa okolinom, genetikom, iskustvima iz prošlih života i uticajima sadašnjeg postojanja. Ona svakom čoveku daje jedinstven identitet u svakoj inkarnaciji, kako bi mu omogućila nova iskustva neophodna za razvoj i spoznaju. Dušu odlikuje težnja ka igri, istraživanju i neprekidnom kretanju kroz promene. Nikada nije ista, ali sa svakim životom postaje bogatija, složenija i svesnija. U sebi nosi zapis i sećanje na sva prethodna postojanja, kroz koja je tragala za iskustvom i razumevanjem postojanja. Iz duše se projavljuju sva energetska tela: astralno, eterično, mentalno, emotivno, kauzalno, duhovno i božansko – dok se sama duša emituje iz duha.

Duh je „Božja iskra“ koju odlikuju samosvest i individualizovana svest. Svaki duh predstavlja jedinstven aspekt Boga, čija je suština da bude nosilac celokupnog bića i svih njegovih iskustava kroz večnost postojanja. On se razvija kroz Svekreaciju, ali uvek zadržava svoju prepoznatljivu crtu i osobenost. Njegov cilj je da kroz tu jedinstvenost dostigne najviše domete svesti i postigne prosvetljenje – potpunu individualizaciju unutar svesti i bića Svevišnjeg Stvoritelja.

Duh je božanska svest u misiji sopstvenog razvoja. Njegov put vodi ka rastu i usavršavanju, dok kroz evoluciju teži da jednog dana postane novi stvoritelj svoje kreacije – male ili velike, možda čak i čitavog univerzuma. Mineralne, biljne, životinjske i ljudske duše razlikuju se po složenosti i stepenu individualnosti. Uzvišena svetlosna bića mogu imati viši nivo svesti od čoveka, kao što čovek ima viši od životinje, što je rezultat većeg stečenog iskustva. Dok minerali, biljke i životinje razvijaju svoje duše, čovek istovremeno razvija i svoj duh. To znači da njegov cilj nije samo da prikuplja iskustva, već da ih izrazi i pretoči u stvaranje. Čovek je šegrt Stvoritelja.

Zadatak duše čoveka na Zemlji jeste da stiče iskustva, da njima obogaćuje svoj duh i da potom stvara. Čovek koji ne stvara još se nalazi u početnim nivoima evolucije, te ga čekaju nove inkarnacije sve dok se kroz iskustva ne obogati dovoljno da započne proces svesnog stvaranja. Život na Zemlji nije namenjen tome da duši pruži samo lep i miran život, već da joj donese čitav spektar iskustava – i prijatnih i bolnih, kako bi kroz njih dostigla što veću individualizaciju.

Kada duša počne da stvara, da izražava svoj jedinstveni pečat i doprinos Kreaciji, kada njeno delo donese nešto novo u svet, tada završava svoj put na Zemlji i prelazi na viši nivo evolucije u drugim oblicima postojanja. Na svakoj novoj planeti, u svakoj realnosti ili dimenziji, čovek dobija novu dušu – spoj iskustava iz prethodnih inkarnacija i novih uticaja: okoline, genetike, obrazovanja, morala i sredine. Duh se takođe menja sa svakom novom inkarnacijom i iskustvom, ali njegova suština i dominantna vibracija ostaju iste. To je njegov večni pečat u Svepostojanju.

03/10/2025

ŠTA JE DUHOVNOST?

Sve se češće govori o duhovnosti, a ipak ne postoji jedinstven stav o tome šta ona zapravo podrazumeva. Pokušaću da iz svog ugla objasnim ovaj pojam i njegovu suštinu.

Duhovnost je način života i pogled na svet čoveka koji, pored materijalnog, u obzir uzima i nevidljive svetove i njihove zakonitosti. Ona je ujedno i težnja pojedinca ka samospoznaji. Do samospoznaje se može doći i neduhovnim putem – kroz rad, istraživanje, delanje i pomaganje drugima – ali i kroz duboku duhovnu praksu. Prava samospoznaja vodi ka spoznaji svega stvorenog i samog Stvoritelja, Boga, i razumevanju Njegove volje. Spoznaja Boga otkriva da je sve što postoji zapravo SVEST, koja se izražava kroz beskonačan broj oblika, ljudi, učenja, puteva, religija i znanja.

Svesnost znači razumevanje volje Stvoritelja Svega Što Jeste. Razumevanje se najpre javlja na nivou uma, ali to je tek prvi korak. Prava spoznaja sebe podrazumeva iskustvo, doživljaj i jedinstvo sa Apsolutnom Svešću, što donosi dubok mir, bezuslovnu ljubav i razumevanje da je sve što postoji upravo onakvo kakvo treba da bude. To se ne može postići čitanjem, razmišljanjem ili umnom analizom. Niti se može objasniti rečima. Takvo stanje je dar koji dolazi kao plod velikih zasluga pojedinca za bezuslovno služenje kolektivu i Stvoritelju Svega Što Jeste.

Duhovnost se obično javlja nakon dugog putovanja duše kroz mnoge inkarnacije, kada se čovek zasiti materijalnih želja i htenja ili kada pritisak života i unutrašnja teskoba postanu toliko snažni da posegne za duhovnošću kao poslednjim osloncem.

Kako bi ljudima približili put ka toj spoznaji, duhovnici svih svetskih tradicija i religija pokušavali su da na svoj način objasne i prenesu metode za dostizanje tog cilja. Tako su iz različitih kultura, iskustava i podneblja nastali brojni duhovni pravci – neki su postali religije, neki su ostali u obliku učenja, a mnogi su se vremenom izgubili. Ipak, svi putevi vode ka istom cilju – stapanju svesti pojedinca sa Svešću svega što postoji, sa Bogom.

Taj put nije jednostavan i traži veliku posvećenost. Zato je važno da ljudi makar teže osnovnim duhovnim ciljevima – prisutnosti u sadašnjem trenutku, oslobođenosti od mentalnih i emotivnih obrazaca, kao i razvijanju unutrašnjeg, intuitivnog znanja i razumevanja svega što ih se tiče.