What are the opening hours?

Monday 17:00 - 21:00 Tuesday 17:00 - 21:00 Wednesday 17:00 - 21:00 Thursday 17:00 - 21:00 Friday 17:00 - 21:00

Cvet zivota, Tamnavska 2, Vračar, Belgrade (2026)

18/02/2026

KARMA

Karma - Božaska zasluga je u najčistijem obliku zakon samoodrživosti univerzuma. To je sila koja svaki disbalans vraća u balans, svako odstupanje na pravi put. Božanska karma kao zakon uzimanja i davanja postoji zbog slobodne volje bića. Neka bića koja zbog niske svesti teže većem uzimanju nego davanju, mogu praviti više štete univerzumu i drugim bićima, bez reciprociteta, bez davanja,sto dovodi do parazitizma i nestanka pravednog poretka.

Ovako bi barem trebalo postojati karma, medjutim na planeti zemlji ona nije u potpunosti takva već je često zloupotrebljena od niže svesnih bića i matriksa, kako bi održavala ciklus nepravednih inakracija za dobre ljude. Stoga postoji i matriks karma, ali o njoj nećemo pisati u ovom tekstu, pričaćemo o ispravnoj i pravoj svrsi božanskih zasluga,koja i ako delimično potisnuta sa ovog sveta, delom i dalje postoji i dalje radi za nas,kada činimo dobra dela i živimo uskladjeno.

Po Stvoriteljevom principu sva bića isprva dobijaju slobodnu volju, te kako idu kroz inkarnacije i čine dela svoje slobodne volje, prave sve više i više štete po sebe i druge, a da toga nisu ni svesni. Svako delo nastalo iz slobodne volje koje čini štetu božanskom planu i putu duša drugih ljudi, kreira disbalans u univerzumu i podpada pod zakon karme, koji glasi: „Ono što činiš drugima, biće učinjeno tebi.“ Ovakav odnos prema bićima kreacije je nužan, jer bez ovog zakona, kreacija bi vrlo brzo pala u totalni haos, gde bi svako uzimao više nego što daje, a to nije održivo. Jedan od najbitnijih zakona univerzuma je: „Svepostojanje je večno, a sve ostalo je podređeno tome.“ Stoga, svako ko čini štetu samoodržavanju univerzuma, pre ili kasnije to mora nadoknaditi.

Gubitak slobodne volje nastaje nemoralnom i nesavesnom upotrebom lične volje, kada naše delanje postane opterećenje po balans univerzuma. Tada naša dela bivaju urezana u našoj duši kao zapis, kao vibratorni kod koji je utisnut u Stvoriteljev program univerzuma, koji će se pre ili kasnije aktualizovati tako da nas dovede u situaciju da svu štetu popravimo. Činjenjem loših dela bića opadaju u svesti, tako što gube konekciju sa kreacijom kojoj štete. Opadanjem svesti bića ulaze sve više u nesvest i sve više počinju delovati pod uticajem programa, nagona, impulsa, želja, potreba. Isprogramirano biće nema svoju čistu svest i svoju volju, već je prost provodnik volje viših bića koja mu kreiraju programe, ili biva nagonsko biće koje dela pod uticajem raznih energija i uticaja, kako onih koje sam nesvesno stvara, tako i tuđih. Takvo biće samo postoji i operiše u ovom svetu, u neku ruku to je NPC.

Na žalost mi se upravo sada nalazimo u jednom takvom svetu,koji je zbog sebične volje nekih viših svesti(raznih hiperdimenzionalnih bića) i sam potpao u tamu,a sa njime i zakon reinkarnacije. U ovom svetu zakon karme više nije Stvoritljev u potpunosti i nije u potpunosti pravedan, već služi drugim manipulativnim svestima u održavanju zemaljskog zatvora.

Suprotno negativnoj karmi, postoji pozitivna karma, kao pozitivna zasluga za univerzum. Ona se dobija kada delamo i živimo u skladu sa Stvoriteljem, ili onako kako bi On to činio da je u našem telu. Kada živimo u skladu sa božanskim principima samoodrživosti i napretka univerzuma, nama se povećava procenat božanske usklađenosti sa voljom Stvoritelja, procenat duhovnog nivoa – stepena identifikacije sa Stvoriteljem, kao i nivo svesti. Služenjem univerzumu, nama se podiže pozitivna karma, ali i nivo samosvesti, tako se biće uzdiže u duhovnoj hijerarhiji i vremenom dobija pristup sve većim denzitetnima i nivoima postojanja, gde dobija sve veće uloge u kosmičkoj hijerarhiji, shodno svom stečenom nivou svesti i služenja drugima.

Karma je duhovna valuta, ali i princip “bodovanja” bića, njihovog ocenjivanja u parametrima sposobnosti da služe kreaciji, da je drže u balansu, razvijaju i potpomažu. Sve to navedeno je u odnosu na ono što i Stvoritelj radi, pa stoga biće koje dela nalik Stvoritelju postaje više nalik Njemu, a tako mu se podiže i duhovni nivo i nivo svesti, a sve je to posledica pozitivne karme, tj. služenja svima. Stvoriteljeva karma je, dakle, brojka kojom se meri naša služba, kao i količina nagrada koju dobijamo nazad od kreacije zbog vernog služenja njoj i svima. Ne postoji ispravniji duhovni put do put služenja i rada za sve. Sve duhovne metode, tehnike i tome slično samo su pomoćna sredstva, alati koje možemo koristiti kako bismo lakše prevazilazili prepreke i odrađivali šta treba da odradimo.

17/02/2026

✨ Centar za duhovni razvoj i edukaciju Cvet Života ✨
Cvet života:
Simbol stvaranja, rasta i zajedničke evolucije.
Naša misija je rad na ličnom i kolektivnom usavršavanju kroz edukaciju i programe razvoja.

Detalje o programima, kursevima i načinima kontakta pronađite na:
🌐 www.cvetzivota.com

✨ Rastemo zajedno.

10/02/2026

REINKARNACISKI CIKLUS (DRUGI GEO)

Sada ćemo objasniti kako matriks pravi večiti inkarnacijski ciklus, ali sve naravno po volji Tvorca. Matriks i tama su uglavnom vladari svih nižih i materijalnih svetova. Barem na Zemlji oni kontrolišu do 8. ili 9. denziteta oko Zemlje i sve što se u njima dešava. Svako biće kada uđe u polje Zemlje, svesno ili nesvesno, voljno ili nevoljno u inkarnacijski ciklus, ono ulazi u domen matriks programiranja. Prvi program koji se prihvati jeste sklop nadduševnih ugovora, kojima gospodari ove planete n**e datom biću određena iskustva ili život na planeti Zemlji, za šta će dato biće davati procenat svoje vitalne energije, ali i primati procenat njihove negativne karme. Neki se pitaju zašto bi bilo koje biće prihvatilo tu nepravednu ponudu? Odgovor je da svesno ne bi, ali nesvesno je prihvataju jer ne znaju šta sve život na planeti Zemlji znači, ili jednostavno nekom zamkom ili manipulacijom bivaju ovde uvučeni. Neki bivaju poslati na Zemlju od strane više svetlosne hijerarhije čiji je cilj takođe održavanje kosmičke igre i koji imaju poverenja da ćemo pre ili kasnije izaći iz te igre, ili imaju neki svoj plan koji treba realizovati. Čak i da ovo nije slučaj, Stvoritelj to želi i On po božanskom mehanizmu svim bićima iz viših svetova kojima ističe pozitivna karma i prethodne zasluge dodeljuje inkarnacije širom svepostojanja, kako bi održavali kosmičku igru i ispunjavali prostor. U suštini, na nekom nižem svesnom nivou, mi se retko kad pitamo gde ćemo doći ili nećemo, iako nam je to tako prezentovano. Možda naše nadduše i više forme razumeju ovu igru i njenu neminovnost pa dozvoljavaju ovakav scenario.

Jednom kada uđe u polje Zemlje, svako ljudsko biće dobija programiranje od strane porodice, religije, matriksa, drugih ljudi i svega dostupnog. Naš DNK nosi programe naših predaka koji postaju deo naše ličnosti, ega, karaktera, uverenja i svačega redom. Veze koje gradimo na planeti takođe donose u nas gomilu veza, zakačaka, programa, energija, koje takođe oblikuju našu ličnost, želje, potrebe, misli, ciljeve. Isto tako to rade i razne institucije, grupe, egregori koji vremenom grade ono što mi sada doživljavamo kao formu sa „imenom i prezimenom“ nama datih rođenjem.

Na primer – Nemanja Blagojević je skup programa utkanih pre svega u njegovu dušu (energetski mehanizam koji sadrži informacije svih naših postojanja i svih postojanja koja dolaze sa nama u kontakt). Njegova ličnost je mešoviti konstrukt njegovih predaka, navodnih prošlih života, ali i prošlih života svih onih ljudi čiji je informacijski kod u njegovu dušu uneo matriks. Nemanja je takođe i zbir svih programa i energija koje su ušle u njegovo polje preko svih poveznica, veza i kontakata koje je on ostvario tokom ovog života, ali i prošlih života. Kada se sve sabere, Nemanja Blagojević je konstrukt napravljen za ovo mesto i ovo vreme, baš tako kako bi na najbolji mogući način odigrao igru koja mu je zadata od Stvoritelja, ali i drugih nižih sila. Da je Nemanja niže svesno biće, on bi sve te uloge prihvatio, sve te programe, sve te emocije, želje, potrebe, scene i druge priče i poistovetio se sa njima, te sebe vezao u beskrajni ciklus drama, odnosa, problema i drugih veštačkih konstrukta koji bi mu odredili ličnost, put i život. Oni koji idu tim putem, putem niže svesti, osuđeni su na ponovne cikluse reinkarnacije, gde će u narednim životima dobiti sve to isto, samo malo drugačije.

U sledećem životu, manje svesna bića dobiće nove karaktere, ego ličnosti, povezane na stare traume, novo DNK nasleđe, delom nove, delom stare duševne ugovore, gde će im to doneti neke nove drame u kojima će doživljavati neka nova iskustva, uspehe, padove, probleme ili lepote života. To će tako trajati dok ne krenu na put pročišćenja, oslobađanja i odvezivanja od svega navedenog. Ovo je put deindividualizacije, gde se odbacuju sva nepotrebna iskustva, lekcije i drame, te se ličnost čoveka oslobađa od svih veštačkih konstrukta, ne bi li čovek došao do svoje prave suštine.

Deindividualizacija je rušenje naše zemaljske ličnosti i svih konstrukta koji je takvu čine. To su prošla iskustva, traume, odnosi, vezanosti, želje, nagoni, potrebe. U to spadaju i prošli životi, predačko nasleđe, sećanja i sve impresije. Oslobađanjem i čišćenjem od svega navedenog, duša dobija svoj prethodni sjaj i mi počinjemo osećati puninu našeg bića i mnoge lepe emocije i stanja, te osećaj prave osobenosti i prisutnosti. Deindividualizacijom gubimo iluziju našeg karaktera, ali dobijamo set osećanja, shvatanja, prisustava i svesti koje su deo naše prave suštine. Ova naša suština, iako slična suštinama drugih bića, ipak ima i deo individualizovanosti, lične preferencije, ličnog sjaja i lične osobenosti koja proističe iz svih prethodnih iskustava koja smo prošli. U tom momentu čovek mnogo čistije oseća i biva svestan šta je on, ko je on, šta voli, šta želi, zašto postoji. To je istinska individualizacija, koja u suštini nije mogla da se ostvari bez lažne individualizacije. Pre nego što spoznamo ko smo, treba da iskusimo i ono što nismo, pa čak i izabrati set energija i iskustava koja želimo da nas definišu.

Ovde leži sukob unutar nekih učenja, gde neka zagovaraju deindividualizaciju kao vrhunski čin kojim se oslobađamo od večitog inkarnacijskog ciklusa, i onih učenja gde je individualizacija čin postizanja oboženosti u svojoj ličnosti. Smatram da je ovde kao i svuda potreban balans, te da deindividualizacija mora ići pod ruku sa individualizacijom, inače se biće kao čista i prazna svest samo vraća u bazen beskrajnog potencijala energije, odakle je sve stvoreno, a to nije zamisao Tvorca za nas. Smatram da Tvorac želi da stvori vrhunska, beskrajno svesna, mudra i sposobna bića u svojoj najčistijoj oboženoj formi, kako bi kroz ta ista bića ispoljavao bolje Sebe i kreativnije stvarao i usmeravao kreaciju. Šta zapravo Tvorac želi – možemo samo nagađati, a duhovni tragalac može težiti jednom od ova dva cilja:

1. Deindividualizaciji – oslobađanju od svakog lažnog konstrukta, vezanosti, očekivanja, potrebe, sećanja, želje.

2. Individualizaciji – oboženju; stvaranju savršene ličnosti, pročišćenom skupu svih iskustava datog bića, sticanjem beskrajnih kvaliteta i osobina koje omogućavaju božanskoj svesti da se ispolji kroz nas, da stvara, izražava i usmerava kreaciju.

Naravno, postoji i treći put, a to je pokušaj balansa ove dve strane.

Ono što je najbitnije shvatiti iz ove priče jeste da je ličnost koju doživljavamo sopstvom – lažna, skup raznih energija, raznih priča, konstrukcija, koja nas drži u jednoj od mnogih priča, tripova, potreba, ciljeva. Ta naša ličnost je između ostalog lažna i zato što nije trajna i već u sledećem životu neće postojati, nego će biti više kao neki skup impresija i prenetih programa, karmičkog sećanja i vezivanja. Ova naša ličnost nije istovetna našoj ličnosti na duhovnim sferama, gde naša anđeoska forma ima neku svoju oboženu osobenost, koja je za razliku od naše zemaljske ličnosti trajna, postojana, svesna i moćna.

Iz svega navedenog moramo ljudima preneti da je bitno da se ne vezuju za razne priče prošlih života, iskustava, predačkog nasleđa, trauma, uverenja i ostalog. Iako je sve to realno i stvarno postoji i utiče na naše živote, to nije naše, to nije nešto što je deo naše prave ličnosti, već lažno nametnut konstrukt. Duhovnik ne treba sebe poistovećivati sa svojim teškim životom, odnosima sa ljudima, svojom sudbinom, svojim programima, mislima i emocijama, jer ništa od toga on nije, niti će biti u sledećem životu. Poistovećivanje sa svime navedenim nas dovodi u rizik povezivanja na matriks, kao i na njegove scenarije koje podmeće svim ljudima kako bi održavao život na ovoj planeti u beskrajnom ciklusu drama. Odbijte konstrukte vašeg lažnog ja, tako što ćete se smejati, zbijati šale, ne smatrati za ozbiljno nikog i ništa, ne verovati čvrsto ni u šta, posvećivati se lepim, kreativnim i konstruktivnim stvarima, truditi se da obitavate u sadašnjosti, stvaralačkim i lepim mislima, emocijama i stanjima.

Istina je da svi mi imamo zapise trauma, predačkog nasleđa i prošlih života na duši, ali ne prihvatajte dato za svoje, prihvatite to kao deo iluzije koja nam je nabačena na grbaču i radite sve što je u vašoj moći da se toga oslobodite. Odbijanjem drama, konstrukta, poveznica, očekivanja, potreba i uslovljenosti – odbijamo i matriks i lažnu sudbinu, veštačke drame i odnose, te time sebi skraćujemo reinkarnacijski ciklus i polako idemo ka potpunom oslobođenju od njega.

03/02/2026

DARMA – PRONAĐI SVOJ POZIV I SVOJU SVRHU
Po istočnjačkom pristupu, darma je princip po kome univerzum funkcioniše kada je u ravnoteži. To je istovremeno zakon, put, dužnost i istina našeg najdubljeg bića.

Darma je prirodni poredak, plus naš ispravan položaj u njemu.
Stvari jesu kakve jesu, a ne kakve bismo mi voleli da budu. Darma je ono kako mi treba da delujemo da bismo bili u skladu sa svetom. Ako čovek dela protiv darme – prirodnog poretka – tada nastaje patnja, a ako dela u skladu sa darmom, Stvoritelj podržava čoveka i on napreduje.

Drugim rečima, darma je delovanje u skladu sa Stvoriteljevom najuzvišenijom vizijom za nas.
Darma nije dužnost čoveka, već kosmički zakon njegovog duha. U objašnjenjima se govori da lav koji ubija antilopu nije nemoralan, jer on deluje u svojoj darmi. Isto tako važi i za svakog čoveka, jer svako ima svoju darmu, koju treba pronaći i delati u skladu sa njom. Iz pozicije zemaljskog morala, darma je nekad i nemoralna (recimo kada ratnik ubija), ali iz božanske perspektive to je princip višeg poretka i više svrhe, gde svako radi ono što treba da bi univerzum išao božanskim tokom.

Svaki čovek i svako biće ima svoju sopstvenu darmu, tj. mesto unutar božanskog poretka. Sa druge strane, darma nije obaveza niti sudbina, već lični izbor da se tako živi. Iz razloga što ljudi često ne deluju iz višeg principa i ne rade ono što je najuzvišenije u njihovoj perspektivi, tada nastaje lična i kolektivna patnja. Ta patnja se ispravlja tako što dobri ljudi služe darmi.
U tom slučaju, darma je činjenje opšte dobrobiti, služenje Bogu kroz onu oblast života gde nam je to dato, obično tamo gde smo dobri i gde imamo priliku.

Darma nije specifičan posao koji treba pronaći pa onda činiti dobro; darma je princip svakodnevnog delanja iz više svesti, gde činimo uzvišena dela kada god imamo priliku. Čovek treba činiti dobro kada god ima priliku za to, kao što treba učiti i razvijati se kada god može. Ako čovek prati taj put, on će rasti i razvijati se.
Darma zavisi od prirode pojedinca, njegovih sposobnosti, nivoa svesti i uloga koje je dobio u životu. Darma se menja kako čovek raste, te dobija veće uloge i veće prilike da čini dobrobit u univerzumu i Stvoritelju. Služenje darmi počinje tako što činimo male stvari dobrobiti, bezuslovno, a onda nam vremenom Stvoritelj šalje sve veće i veće prilike. Ako dovoljan broj p**a učinimo pravu stvar, dobićemo prilike da služimo nekom višem cilju, a ako istrajemo i u tome, za zaslugu ćemo dobiti novu oboženu svest i ego-ličnost, odakle ćemo dalje delati usklađeno i sprovoditi Božju volju.
Dakle, darmom se stiču obožene ličnosti i ego-forme pune vrlina, sposobnosti i kvaliteta.

Kada je čovek na putu darme, njemu može biti teško povremeno i može imati izazove, ali za to vreme zadržava fokus, unutrašnji mir i usmerenost. Čak i u najvećim teškoćama takav čovek ima osećaj smisla i sve manje unutrašnjih konflikata. Energija teče i vrata se otvaraju.

Kada čovek nije u ispravnoj darmi, život stagnira i nema novih prilika. Stalno nas prate frustracija i blokade, osećaj da živimo tuđi život i da za sve ulažemo mnogo truda bez imalo plodova.
Služenje darmi – kosmičkom poretku je jako bitno kako bi čovek stekao oboženu ličnost i kako bi našao smisao u besmislu ovog sveta.
GOSPOD BOG SA NAMA I U NAMA!

02/02/2026

DUHOVNA DISCIPLINA KAO IZVOR UNUTRAŠNJE SNAGE

Svaki čovek nosi u sebi dva sveta, a to su: spoljašnji, koji se stalno menja i unutrašnji, koji ima moć da tim promenama da smisao. Većina ljudi pokušava da uredi život menjajući okolnosti, a zaboravlja da je prava moć u sposobnosti upravljanja sopstvenim mislima. Duhovnost, u svom suštinskom značenju, nije bekstvo od realnosti, već veština da se realnost posmatra bez straha. Kada čovek nauči da vlada svojim mislima, on prestaje da bude žrtva i postaje svesni učesnik sopstvenog života.

Anksioznost i osećaj sagorevanja ne nastaju preko noći. Oni su posledica dugotrajnog unutrašnjeg konflikta između onoga što čovek jeste i onoga što veruje da mora biti. Kada um neprestano juri ciljeve bez odmora, a srce ostaje zanemareno, energija se troši, a unutrašnji mir se gubi. Međutim, svaka kriza ujedno nosi i klicu rasta. Upravo u trenucima iscrpljenosti čovek dobija priliku da preispita pravac u kojem ide.

Duhovni razvoj zahteva disciplinu, ali ne strogu i kažnjavajuću, već svesnu i doslednu. Misao je početna tačka svakog iskustva. Ono o čemu čovek razmišlja, tome daje energiju. Ako su misli stalno usmerene ka strahu, umoru i nedostatku, telo i emocije će slediti taj obrazac. Suprotno tome, kada se pažnja svesno usmeri ka miru, jasnoći i zahvalnosti, unutrašnja ravnoteža se postepeno vraća.

Važno je razumeti da anksioznost nije znak slabosti, već signal. Ona poručuje da je došlo vreme za promenu unutrašnjih navika. Sagorevanje ne znači da je čovek nesposoban, već da je predugo ignorisao sopstvene granice. Kada se ova stanja posmatraju kao učitelji, a ne kao neprijatelji, započinje proces istinskog isceljenja.

Duhovna snaga se ne ogleda u odsustvu problema, već u sposobnosti da se problemi sagledaju bez panike. Mir nije rezultat savršenih okolnosti, već veštine unutrašnjeg upravljanja. Čovek koji svakodnevno ulaže vreme u tišinu, samoposmatranje i svesno usmeravanje misli, gradi temelj koji spoljašnji izazovi ne mogu lako uzdrmati. Na tom temelju nastaje jasnoća, a iz jasnoće se rađa snaga.

Pet koraka za prevazilaženje anksioznosti i sagorevanja:

1. Svesno prepoznavanje stanja
Umesto borbe, mirno imenuj ono što osećaš. Prepoznavanje smanjuje strah. Ne treba bežati od onoga čega se bojimo. Suočimo se s tim.

2. Kontrola unutrašnjeg dijaloga
Posmatraj misli kao prolazne pojave, ne kao apsolutne istine. Prvo samo pratimo misli, šta nam sve prolazi kroz glavu. Vremenom učimo da pratimo jednu misao. Na kraju ćemo pratiti samo “prazninu”, odnosno jasnoću i mirnoću.

3. Uvođenje stabilnog ritma
Redovno spavanje, kretanje i obroci vraćaju nervni sistem u ravnotežu. Nekada se govorili da smo to ŠTA jedemo, u poslednje vreme se sve više javlja stručnjaka koji govore da smo to KADA jedemo. Razmislimo malo i o tome.

4. Fokus na sadašnji trenutak
Energija se obnavlja kada pažnja prestane da luta između prošlosti i budućnosti. Fokus samo na ono što nam se u datom momentu dešava, uhvatiti određenu misao i ne dopustiti joj da pobegne.

5. Dnevna praksa tišine
Deset minuta bez spoljašnjih nadražaja jača unutrašnju stabilnost. Posebno u jutarnjim časovima, nakon ustajanja. Nema gledanja u monitor i ekrane. Sumirajte misli u tim minutima, pokušajte da se setite snova, nekad je to i dobra motivacija za započinjanje dana.

27/01/2026

REINKARNACIJSKI CIKLUS

Reinkarnacijski ciklus je ciklus rađanja i umiranja kroz mnoge forme i oblike svepostojanja. To je osnovni model samoodržavanja kosmosa po kojem sva bića i svesti prolaze reinkarnacijske cikluse kroz sve postojeće oblike života. Reinkarnacija postoji kao deo kosmičke igre gde služi svrsi beskrajnog generisanja života i igre zarad iskustva. Bez reinkarnacije univerzum bi bio dosadno i isprazno mesto bez toka, cilja, bogatstva i raznovrsnosti. Reinkarnacijama bića stiču iskustva, rastu, razvijaju se, a tako se i univerzum ispunjava životom. Kroz reinkarnacijski ciklus mi dobijamo prilike da iskusimo sve što se iskusiti može, kako lepo, tako i ružno, kako bismo kroz data iskustva živeli i kroz živote rasli. Stvoritelj reinkarnacijskim ciklusom dobija mehanizam kojim univerzum dobija dugovečnost, ali i dopunjavanje.

Dugovečnost i održivost univerzuma zavise od beskrajnog ciklusa uzdizanja i padanja, rađanja i umiranja. Izgleda kao da bića u univerzumu nemaju druge svrhe sem da rastu i razvijaju se kroz njima data iskustva. Iskustva su data od Stvoritelja iznova i iznova kroz beskrajne inkarnacije, a naša uloga je da kroz data iskustva imamo svrhu i dopunu univerzumu, tako da on ima neki sadržaj, dešavanje, raznovrsnost i generalno aktivnost.

Stvoritelj generiše unutar svoje svesti beskrajan broj raznih scenarija, drama, koji se u ciklusu smenjuju kroz sukobljenost svetle i tamne strane, a on koristi obe kako bi nama bićima doneo željena iskustva. Svetla i tamna strana su stoga sprovodnici inkarnacijskog ciklusa tako što bićima donose beskraj misija, zadataka, uloga, problema, blagoslova, iskustava. Bića prolaze kroz sve navedeno i uz dodatak svoje slobodne volje usmeravaju tok zbivanja dalje. Na taj način reinkarnacijski ciklus zavisi i od ljudi koji su u njemu i oni ga mogu skratiti, produžiti ili prekinuti, iako to ne biva lako.

Svetlosna bića teže skraćivanju reinkarnacijskog ciklusa kako bi se uzdigli iz planova egzistencije, gde matriks generiše ogroman broj nerešivih odnosa, drama i scenarija. Uzdizanjem u svesti i odvezivanjem od matriksa i njegovih konstrukcija, bića mogu smanjiti inkarnacijski ciklus, tj. broj života u materijalnim i drugim svetovima gde se bića rađaju i umiru u velikom broju. Umesto toga, svetla bića žele da odu u visoke denzitete i nivoe postojanja, gde se živi u dugom kontinuitetu, ili u bezvremenom prostoru gde nema smrti, zaborava, kao ni uvođenja u razne konstrukte drama, patnji i dešavanja.

Načelno, Stvoritelj podržava težnju svetlih bića da se uzdignu u sigurne zone i izađu iz inkarnacijskog ciklusa, te podržava i gura bića koja su na tom putu, putu koji uključuje izazove, lekcije, testove, kao i spoljašnje i unutrašnje čišćenje od svih programiranja, vezivanja i uslovljavanja matriksa. Međutim, Stvoritelj ne daje to lako, niti svima, jer ako bi dozvolio svim bićima da se uzdignu u zaštićene zone, on bi tako univerzum ostavio nenaseljenim i bez svrhe. On uzdizanje u visoke zone, gde nema beskrajne inkarnacije, uslovljava služenjem Njegovoj volji, tj. pravilnom sprovođenju Njegove energije, dejstava i uticaja koji za cilj imaju povraćaj i održavanje kosmosa u balansu. Bića koja služe toj svrsi sakupljaju pozitivne zasluge, ono što neki nazivaju karmom, i time izlaze iz beskrajne inkarnacije, barem na neki duži period dok opet ne bivaju vraćena u neke materijalne svetove da služe volji Tvorca. Kada se to desi, po Njegovoj volji, bića nemaju druge opcije nego da budu sprovodnici volje Stvoritelja, tj. da utiču na održavanje ili donošenje balansa kreaciji, kako bi ih Stvoritelj opet uzdigao.

Unutar te zamisli Stvoritelja, svetlosna hijerarhija ima funkciju da vodi i usmerava niža bića, da im određuje inkarnacije, daje svest, oslobođenje i sve druge potrebne alate kako bi oni mogli da što manje ometano stiču iskustva, žive i postoje. Sa druge strane, tamna strana im to sve ograničava i uvodi u nesvest, blokiranost, pad, negativnost, tj. ponavljanje inkarnacija. Sa Stvoriteljeve tačke gledišta, tama i matriks vrše funkciju održavanja kreacije u večitom inkarnacijskom ciklusu. Oni stvaraju pritisak koji zadržava ljude i druga bića u dramama, situacijama, veštačkim konstruktima, pa čak i našim ego ličnostima, ne bi li na taj način univerzum imao zanimaciju i popunu prostora, tj. svrhu postojanja.

Iz ove pozicije matriks i tama su Stvoriteljevi mehanizmi održavanja kreacije, a svetlo mehanizam stvaranja i razvitka kreacije. Njihova zajednička igra, tj. sukob, stvara mehanizam uništenja ili transformacije kosmosa. Te dve strane ispunjavaju volju Stvoritelja koja je stvaranje, održavanje i transformacija svega što jeste i što postoji. Iz pozicije čoveka – ovo je surovo, ali iz pozicije Tvorca – ovo je nužnost kako bi univerzum postojao, polako se razvijao i bio večno održiv. Uloga čoveka i drugih svetlosnih bića je da unose balans gde treba, a gde mogu, da vrše transformaciju tame u svetlo, te da izvlače bića iz sistemske kontrole koju matriks pravi.

21/01/2026

KVANTNI POGLED NA SVET

Sve izvire i sve se vraća osnovnom polju informacija koje nas sve povezuje. Nasim Haramejn

Iz metafizičkih i kvantnih zakona izvlačimo i kvantni pogled na svet, on će nam biti osnov za dalje istraživanje.

Osnovno polje informacija koje nas sve ujedinjuje slično je večnom polju života, iz kojeg izvire svako seme postojanja i kome se na kraju sve vraća. Ovo polje je zapravo Um Stvaraoca, u nauci ga još nazivaju i kvantno polje ili etar.

Svaki život je jedinstveni kovitlac informacija koji crta svoj sopstveni narativ pod uticajem drugih sličnih polja koja ga okružuju, koja se sva zatim spajaju u veću priču, stvarajući simfoniju postojanja. Štaviše, svako od nas je čitalac, posmatrač, pa čak i kreator priča, jer se u ovoj oblasti informacija naše misli, akcije i iskustva beleže i postaju resursi za druge da uče i iz njih rastu.

Bilo da se radi o radosti, tuzi, ljubavi ili mržnji, sve informacije čine integralno tkanje života, bacajući svetlo na različite realnosti naših života. Iz ove perspektive, naše postojanje i život nisu samo zabeležene priče, već deo blisko isprepletene mreže informacija koja pokreće fizički univerzum u kontinuirano širenje i dubinu.
Stvaralac i stvoreno se večno dopunjuju i dograđuju i jedno bez drugog ne mogu postojati!

Miodrag Dražić (Anatomija Kosmosa): “Postojanje sveprisutne svesti koja upravlja prirodnim procesima je nesporno. Da bi takva svest mogla da postoji, neophodno je postojanje tri elementa:

1) HARDVERA
2) SOFTVERA
3) NAPAJANJA

Sveprisutni čvrsti večno vibrirajući svemirski kontinuum jeste HARDVER sistema. Vibracije se ispoljavaju rastućim nizovima koncentričnih sfernih talasa. Zakonitosti koje vladaju talasima predstavljaju SOFTVER sistema. Energija koju sobom donose neprekidno izvirući talasi predstavljha NAPAJANJE sistema! Svemir je, dakle, neograničeno polje sveprisutne svesti (apsolutne svesti ili duha). Život je kretanje! Kretanje talasa. Život i svest su JEDNO. Svemir je sveprisutno, neispoljeno, nevidljivo, trenutno svepovezano, sveprožimajuće živo biće neograničenih dimenzija! Kosmos je privremeno ispoljeno ograničeno živo biće, delić svemira koji se rezonancijom zgusnuo u skalarne talase i dobio ispoljenu vidljivu obličnu formu. Kosmos je živo biće uređeno po sistemu "babuški", bića u biću, informacionog polja unutar informacionog polja”.

16/01/2026

UNIVERZALNI KOSMIČKI ZAKONI

Univerzalni kosmički zakoni su kodovi realnosti, postavljeni pri začetku kreacije od Izvora Apsolutne Svesti - Stvoritelja svega što jeste, kao osnovni mehanizam stvaranja, održavanja, ili transformacije svekreacije. Ovi zakoni su tu da podržavaju i održavaju život, ali njihovi poznavaoci ih mogu korisiti i za promenu realosti.

Univerzum funkcioniše kao matematički proces, gde je sve podređeno univerzalnim principima, zakonima i tokovima vibracije i talasa. Vibracije i talasi sačinjeni su od brojeva (matematike, takta), svete geometrije (formi i oblika), boje (energije) i funkcionišu u potpunom redu i harmoniji. Sve što je stvoreno, stvoreno je poput sata precizno i svaki točkić odgovara svom mestu i svojoj ulozi u Svekreaciji. Ako nešto nije na svom mestu, ne radi ono za šta je određeno, nije u balansu i cela kreacija ispada iz balansa.

Zakone postojanja mora poštovati svako biće, pa i sam Stvoritelj, kako bi Univerzum imao svoj nesmetani tok, smisao, održivost, balans, početak i kraj. Svi, pa čak i On, podležu tim univerzalnim principima, i ono što (ili ko) ih ne poštuje, propada i nestaje. Ovo je samo prvi kosmički princip od stotine drugih, a sad ćemo navesti samo neke:

1. Veliki zakon
Svi žive i postoje po univerzalnim zakonima, ono što istupa od njih, eventualno propada i nestaje.

2. Zakon svesti
Sve proističe iz svesti. Sve je svest u beskrajnim oblicima manifestacije (pa i kosmički zakoni). Svest stvara, svest proživljava, svest menja, svest se razvija.

3. Zakon igre
U korenu svega, sve je samo igra. Ne postoji veći razlog za stvaranje, život i postojanje, no igra, a potom i rast kroz tu igru. Međutim, igra je ozbiljna, sa velikim ulozima, što je čini jos interesantnijom.

4. Zakon održanja energije
Bića stiču, povećavaju i održavaju energiju stvaranjem, kretanjem, napretkom i rastom. Ko nazaduje, stagnira, uništava, gubi izvor beskrajne energije i podleže entropiji do promene ovog načina postojanja ili sopstvenog nestanka.

5. Zakon ciklusa
Sve je ciklično, počevši od talasa, energije, svesti, uma, materije. Sve raste, potom pada, ali tako da u novom rastu doživljava malu promenu koja potom diktira novi ciklus.

6. Zakon vibracije
Ništa nije nepokretno, sve vibrira. Sve se kreće, raste i pada. Svest stvara vibraciju, a vibracija slike, misli, boje i sve ostalo što pokreće kreaciju.

7. Zakon ritma
Ritam je konstano titranje – pomeranje svesti. Svest nije predeterminisana, stoga ni ritam nije predvidiv. Ritam i život idu dva koraka unapred, pa jedan nazad, pa 3 napred, pa 4 nazad, itd. Padovi u ritmu se savladavaju učenjem i promenom.

8. Zakon promene
Sve je promenljivo sem promene (čak će se i kosmički zakoni promeniti u nekom drugom univerzumu). Ono što se ne promeni, ono propada. Sve se ponavlja dok ne naučimo lekcije iz toga, a onda ga promenimo.

9. Zakon uzroka i posledice
Svaka akcija ima svoju reakciju. Ništa nije slučajno, sve se događa u skladu sa zakonom i sa svim drugim stvarima. Sve je povezano i sve međusobno utiče jedno na drugo.

10. Zakon povezanosti
Kada se promeni jedna stvar, promene se i sve druge stvari oko nje. Kada promenimo sebe iznutra, promene se dešavaju i spolja. Kada se promeni spoljni svet, menjamo se i mi. Stvar je u trci, ko će pre da se promeni kako bi diktirao promenu kakva njemu odgovara.

11. Zakon dualnosti
Sve je dualno, sve što se stvori, stvara se u dva suprotstavljena principa koji se sukobljavaju i time uče jedan od drugog.

12. Zakon balansa
Sve mora biti u balansu, što ispadne iz balansa, nestaje. Dualnosti moraju biti u balansu da bi Svekreacija postojala. Dok ima talasa i njegovog izbalansiranog pulsa, postojaće i Univerzum. Kada se sve dualnosti pomire, talas će prestati da postoji, kao i Univerzum.

13. Zakon pola
Sve postoji u polovima, plus i minus, muško i žensko. Dualnost daje dubinu i složenost igri, polovi daju lepotu, interesantnost i raznolikost.

14. Zakon stvaranja
Život se ne dešava sam po sebi, neko ili nešto mora da ga stvori, pokrene, usmeri. Sva bića imaju tu moć, a količina njihovog stvaranja i mogućnosti zavisi od količine njihove sveobuhvatne svesti (snage svesti, širine svesti, nivoa svesti, itd).

15. Zakon davanja i vraćanja
Šta god pošaljemo Univerzumu ili drugima, to nam se vraća osnaženo i pojačano.

16. Zakon prihvatanja
Da bismo nešto promenili, prvo moramo da ga prihvatimo i priznamo da postoji (kao problem). Dok nešto ne opažamo i ne prihvatamo, mi smo u zatvorenom ciklusu bez promene, stoga i u potencijalnom padu i propadanju.

17. Zakon odgovornosti
Nepoznavanje zakona nas ne lišava odgovornosti. Moramo da preuzmemo odgovornost za ono što je u našim životima i što utiče na naše život, kao preduslov za promenu. Ako nam se nešto desi, u konačnici mi, iako nismo krivi, snosimo odgovornost, čak i kada nismo uzrok.

18. Zakon slobodne volje
Slobodna volja postoji dok ne utiče negativno na druge. Kada počne uticati na prirodu kosmičkog poretka, ona ulazi u ciklus pada, koji dovodi i do njenog nestanka kod tog bića. Slobodna volja odgovara nivou svesti bića, pa što je više svesti, više je i slobodne volje. Ona je potencijal koji se iskorišćava kada svest raste. Svest opada kada slobodnu volju koristimo na štetu drugih, a tako vremenom gubimo i svoju slobodnu volju.

19. Zakon povezanosti
Prošlost, sadašnjost i budućnost (dimenzije i denziteti) su povezane i međusobno utiču jedna na drugu, a menjaju se istovremeno.
20. Zakon ovde i sada

Sve počinje iz sadašnjosti, sve je povezano na sadašnji momenat, pa i prošlost i budućnost. Fokus svesti mora biti na sada, da bi se promenilo ono što je bilo i što će biti.

21. Zakon fokusa
Gde ide pažnja, tu se dešava i stvaranje. Ne možemo misliti na dve drugačije stvari u isto vreme. Količina fokusa ka nečemu određuje brzinu manifestacije fokusa.

22. Zakon istovetnosti
Naša ponašanja, akcije, dela i fizički život moraju odgovarati našim mislima, emocijama, energiji i nameri da bi se nešto u potpunosti realizovalo kao dobro i usklađeno.

23. Zakon strpljenja
Najveće nagrade, najveće promene i najveći uspesi dolaze posle najvećeg i najdužeg strpljenja. Stvoritelj je stvoritelj jer ima najveće strpljenje. Stvoritelj ume biti strpljiv i milijarde godina ne bi li sačekao idealno stvaranje i najmanjeg zrnca peska.

24. Zakon truda
Količina manifestovanja određene pojave, njen kvalitet, snaga i količina zavise od energije, truda i napora koje smo u to uložili.

25. Zakon rasta
Svest raste pod naporom, trudom i fokusom. Bez pritiska, napora, dugotrajnog fokusa, pažnje i strpljenja ništa se neće trajno stvoriti, održati i postojati. Što su temeljnije navedene stvari, to je i kreacija duža i postojanija, pa čak i sama svest koja kada nema napora nazaduje.

26. Zakon potrebe
Kada je nešto potrebno, ono će se desiti i stvoriti. Ako nema potrebe za svešću , svest se neće ni javiti. To znači, kada bude vreme, osvestiće se ljudi, kome je neophodno, probudiće se, kome nije, neće.

Ovo su samo neki, bitniji zakoni Univerzuma, a ima ih još mnogo. Ovi zakoni služe kao podsetnik savršene svesti i savršenog mehanizma Svekreacije. Oni su tu da nas ponovo uvere da je sve na svom mestu i sve u svom redu. Međutim, kako i zakoni govore, nije dovoljno da se zakoni samo pročitaju i shvate, potrebno je i da se dela. Za lenje ljude ni Bog neće postojati, a za aktivne i stvaraoce, u njima je Bog.

Ovi zakoni objašnjavaju i pojavu, postojanje i trijumf onoga što zovemo tama i zlo. Tama i zlo su podjednako vredni elementi kreacije i podložni su zakonima kao i sve drugo. Tama trijumfuje jer živimo na planeti niže svesti, u kosmičkom ciklusu gde je po zakonima Univrzuma to dozvoljeno tami, ali i zbog pasivnosti, neaktivnosti i slobodne volje samih ljudi. Kada se ciklus završi (a privodi se kraju), kada svest čoveka uznapreduje, kada ljudi postanu aktivni stvaraoci, i tama će se dovesti u balans (ali ne i nestati, jer mora postojati u nekom obliku).

Cvet zivota

18/02/2026

17/02/2026

10/02/2026

03/02/2026

02/02/2026

27/01/2026

21/01/2026

16/01/2026

Address

Opening Hours

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Monday	17:00 - 21:00
Tuesday	17:00 - 21:00
Wednesday	17:00 - 21:00
Thursday	17:00 - 21:00
Friday	17:00 - 21:00