27/08/2025
2014. sam samu sebe počela da učim da ronim na Krfu, a 2015. je nastala ova prva fotografija (level pro) u Rijeci, posle stručnog vođenja 🙂 gospođa primorki i .cvelic - muchas gracias! 🫶🏻
2014. sam prvo nagovorila sebe da mogu da se samo potopim, ne dišem, otvorim oči pod vodom i ne završim u plavoj grobnici ⚡️ bilo je jednostavno i preteško, jer su mi pluća bila prepunjena stresom i zaglavljenim emocijama, dah nikakav, grudni koš i ramena u grču. Ali, malo po malo, panika je nestajala sa svakim novim potapanjem i pukim postojanjem ispod površine, u poverenju koje mi nije bilo do tada poznato.
Godinu dana kasnije je prevaziđena i drama sinhronizacije pokreta, daha i ne daha i gledanja u slanu zamućenost... borba sa nevidljvim neprijateljem koji sam bila samo ja i imaginarnom invazijom mora na mene.
Od tada, ne mogu da zamislim plivanje bez ronjenja, more bez naočara i peraja.
Po tome koliko brzo se upustim u ronjenje na dah bez ikakvih rekvizita i opustim u tome, znam u kakvom stanju mi je organizam, koliko sam fleksibilna i koliko sam preterala sa svakodnevnim ubrzanjima, šta je sve meridijan pluća kao brana pokušao kruto da zadrži praveći odbrambene bedeme od čega treba i ne treba.
Ronjenje je mala joga pod vodom, stvara udobnost u neudobnosti, mir i velinčastvenu prisutnost.😇
Kako se vi snalazite pod vodom?
