Salon za telo i dušu Miracle

13/12/2024

"KADA SE CIKLUS ZAVRŠI
Jedna od najtežih stvari za mnoge ljude je da prepoznaju da se jedan ciklus upravo završio, i .. da je ciklus upravo završen.

Na primer, svi znakovi su nam govorili da promenimo posao:
nismo dobili unapređenje kome smo se nadali, firma u kojoj radimo je prodata, novi šef sa kojim nemamo razumevanje ali mi ipak istrajavamo na tom mestu, nadamo se da će se stvari vratiti u “normalu”.

Ponekad je to prijatelj kojeg znamo decenijama, ali su naši putevi odlutali toliko daleko da je ono što nas ujedinjuje samo mala tačka u prostranstvu univerzuma.

Drugi primer može biti neka veza ili strast koju smo imali, ali je sad veštački održavamo u životu jer smo toliko uložili u nju. Iako nam više ne donosi ništa, niti emociju, niti bilo kakvu korist.

Život teče u ciklusima: leto, jesen, zima, proleće. Dan i noć. Rađanje, rast, pad, smrt.
I koliko god da želimo da je drugačije, kada se završi jedan ciklus, to nije kraj sveta, to je početak novog ciklusa.
Patimo zbog želje da po svaku cenu održimo ciklus koji se već zaokružio, ima potpuno uvijenu petlju.
Volela bih da se stvari vrate kao što su bile - često čujem. Insistiramo da ovekovečimo ono što nas više ne čini srećnim. I boli nas, čak.

Priroda nikada ne ide unazad. Kako se jedan ciklus završava, počinje novi.
Nova priča se rađa.
Pojavljuje se nova veza.
Pojavi se i novi posao.
Novi prijatelji upadnu u naše živote.
Želeti da ovaj proces zaustavimo je kao da pokušavamo da sprečimo talase da zapljusnu plažu.

Kada se ciklus završi, radujmo se umesto da se opiremo - to znači da počinje novi ciklus nade kako bismo mogli da nastavimo svoju evoluciju.
Sve što stagnira umire, sve što plovi uz tok Života ide napred.

Zgodno za danas, jel?
Slobodan prevod Diane Gagnon.
Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore, no onaj medjuprostor nekad je nezgodan :)"

Zana Poliakov

26/09/2023

Američki psiholog Hari Harlou je najpoznatiji po istraživanjima o majčinoj ulozi i socijalnim uticajima.
Svoj najpoznatiji eksperiment o prirodi ljubavi majke i deteta, poznat kao Harlovljev eksperiment sproveo je tokom šezdesetih godina XX veka.
Eksperiment je bio vezan uz privrženost primata i njihovih majki, a kao reprezentativni primati odabrani su majmuni, rezus makaki, vrsta koja živi na jugoistoku Azije, od istoka Avganistana do Tihog okeana, odnosno Istočnog kineskog mora.
Hari Harlou je sproveo eksperiment na 120 rezus makakija.
On je odvojio mladunčad od njihovih bioloških majki nekoliko sati nakon rođenja i ostavio ih sa dve lutke, surogat majke.
Jedna lutka je bila od žice, s veštačkom dojkom kroz koju je mladunče moglo da pije mleko, a druga je bila odevena u krzno i prekrivena gumenim sunđerom i mekim frotirom i nije imala na sebi nikakav izvor hrane.
Da bi se stvorio osećaj topline obe lutke su bile interno grejane.
Uprkos očekivanjima, mladunci majmuna su mnogo više vremena provodili uz krznenu “majku“, dok su drugu posećivali samo kada bi bili gladni.
Eksperiment je potvrdio da je u osnovnom nagonu primata, pa i generalno živih bića, da traže privrženost i ljubav pre nego osnovnu fiziološku potrebu hranu.
Harlou je slikovito prokomentarisao eksperiment: “Ako su nas majmuni ičemu naučili, to je da prvo moramo naučiti voleti kako bismo naučili živeti.“
Svoje istraživanje Hari Harlou je proširio na nešto okrutniji način sa četiri surogat majke.
Sve “majke“ su bile meke i napravljene za maženje, ali su istovremeno predstavljale i zamke.
Prva “majka“ je vibrirala veoma jako, druga je nakon inicijalnog dodira ispuštala snažan kompresirani vazduh, treća je imala ugrađen gvozdeni okvir koji je nasumično ili na naredbu odbacivao mladunce s nje, a četvrta “majka“ je na sebi imala otupljene šiljke koji su izlazili i zabijali se u mladunce koji bi se obesili za nju ili bi je obgrlili. Nezavisno od toga koliko su ih p**a nasilno odbacile od sebe, mladunci su nastavljali da traže ljubav od njih. Ali, kako je nisu dobijali, s obzirom na to da su svu energiju trošili na to, nisu se družili sa ostalim mladuncima i stajali su izolovani iz društva.
Ovaj eksperiment je ukazao na važnost prihvatanja, kako među drugima u društvu, među partnerima, prijateljima, ali posebno roditeljima.
Tekst preuzet da od Marko Thetahealing

17/08/2023

Nikola Tesla:
"Bolest dolazi zbog mislenog pada. Čovek treba biti sam svoj lekar. Ako nije tih iznutra, onda mu uzalud svi lekovi i najbolji lekari. Podsvest modernog čoveka je uzburkana kao nemirni okean s velikim olujnim vetrovima. Podsvest prepuna utisaka čini da duša bude nemirna. Emocije tada ključaju poput erupcije vulkana. Bez rada na emocijama duhovnost je samo kula od karata.
A šta je čovek bez mira u duši? Odvojen od božje blagodati, pokušava uzaludno da pronađe utehu u materijalnim stvarima. Tamo utehe nema, to je rupa bez dna. Još, još, daj još i na kraju ponovno praznina. Kada duša postane mirno more, tada počinje isceljenje. Zapamtite to, to je zlatno pravilo. Izvor većina bolesti je u duhu, zato duh može pobediti većinu bolesti."
Preuzeto od Spomenka Mujovic

07/08/2023

Stara kineska priča, govori o čoveku koji nije hteo prodati svoga🐴 konja i ako je bio jako siromašan i nije više imao od čega živeti.

Jednog jutra je otkrio da mu je konj pobegao.

Ubrzo su se okupili ljudi iz sela, i rekli mu:

*Ti nerazumni starče!

Bilo bi bolje da si ga prodao. Kakva nesreća!*Starac je odgovorio: *Nesreća ili sreća, ko to zna?*

Ljudi su se smejali starcu i rekli da je pomalo lud.l
Jedne noći, starčev se konj vratio, ali s krdom divljih konja.🐎

Ponovo su se ljudi okupili i rekli: *Starče, bio si u pravu. Ovo nije bila nesreća, nego sreća.*Starac je odgovorio: *Sreća ili nesreća – ko to zna?*

Starčev sin jedinac, počeo je dresirati divlje konje.

Samo sedam dana kasnije pao je sa jednog od njih i slomio obe noge. Ljudi su se ponovo okupili i rekli: *O kakva je ovo nesreća. Tvoj sin jedinac se ne može osloniti na svoje noge, a u tvojoj starosti bio ti je jedina podrška.

Sada si siromašniji nego ikad.* – *Sreća ili nesreća, ko to zna?* – govorio je opet starac…

I stvarno, nekoliko nedelja kasnije zemlja je ušla u rat i svi mladići iz toga mesta bili su zavojačeni, osim starčevog sina.

Seljani su tugovali jer su znali da se većina mladića nikada neće vratiti.

Došli su kod starca i rekli: *Bio si u pravu starče! Pokazalo se da je to bila sreća.*

Starac im je odgovorio: *Je li nešto što nam se događa sreća ili nesreća – to samo dragi Bog zna.🐎
Preuzeto od Andrea Dea Stojanovski

27/07/2023

Mogu proći godine i decenije dok ne shvatite da veći deo emocija koje osećate nisu vaše. Možete se osećati zbunjeno, izgubljeno, neuklopljeno, takođe možete živeti sa osećajem da nešto sa vama nije u redu i da treba da se popravi. Nije vam jasno zbog čega ne možete biti srećni, mirni i zadovoljni čak i u periodima kada je u vašem životu sve u redu. Nije vam jasno šta vas sprečava da vodite ispunjen život.
Većina empata, potaknuti osećajem da nešto s njima nije u redu, krene u istraživanje – čitaju knjige, gledaju video sadržaje, filmove, idu na psihoterapije, primenjuju razne tehnike, sve do trenutka dok ne naiđu na jedan ovakav tekst, koji im na intuitivnom nivou zasvetliti i rasvetliti istinu u moru informacija koje su godinama prikupljali.

Empate su po prirodi veoma intuitivne osobe, kad naiđu na pravu informaciju koja rezonuje sa njima imaće osećaj kao da su se zapravo „prisetili“ nečega , a ne saznali nešto novo. Takav slučaj je i kad dođu do informacije da postoje osobe koje se nazivaju „emotivni sunđeri“ ili empate.

Nije svako ko oseća empatiju ili ko može da spozna tuđe emocije – empata, ovaj test će vam pokazati i na kom nivou je vaša empatija, ukoliko niste stopostotni empata (pročitajte naš prethodni blog „Ko su empate“).

Dr Judith Orloff , psihijatar i predavač na fakultetu za psihijatriju na jednom od najprestižnijih američkih univerziteta (UCLA), autor je više bestselera na temu empata (Vodič za preživljavanje empata-životne strategije za osetljive ljude, Uspešan empata, Dnevnik za osnažene empate…). I sama rođena kao empata veliki deo svog života posvetila je rasvetljavanju ove teme u savremenoj psihologiji.
Iz tog razloga napravila je TEST pomoću kojeg možete utvrditi da li imate neke osobine empate ili ste stopostotni empata.

Da li ste empata?

1. Da li vas ljudi doživljavaju kao „previše osetljivu“, stidljivu ili introvertnu osobu?
2. Da li ste često preplavljani osećajima ili anksiozni?
3. Da li vas svađa ili vikanje duboko uznemiruje?
4. Da li se često osećate da se ne uklapate nigde?
5. Da li vas iscrpljuje boravak u gužvama i potrebno vam je da neko vreme budete sami da se odmorite i povratite ?
6. Da li vas psihički i emotivno opterećuju ljudi koji previše pričaju, buka ili različiti mirisi?
7. Da li ste preosetljivi na hemikalije?
8. Da li više volite da imate na raspolaganju svoj auto ili novac za taksi kako biste mogli otići ranije sa nekog skupa kad god poželite?
9. Da li konzumirate previše hrane kad ste pod stresom?
10. Da li se plašite da ćete se „ugušiti“ u intimnim vezama?
11. Da li vas je lako zaprepastiti i uznemiriti?
12. Da li pojačano reagujete na kofein ili lekove?
13. Da li imate nizak prag bola?
14. Da li ste skloni socijalnoj izolaciji?
15. Da li absorbujete tuđe emocije, stresne reakcije ili simptome?
16. Da li se osećate preplavljeno kad morate odraditi više stvari odjednom i više volite da radite jednu po jednu stvar?
17. Da li ste osoba koja „puni baterije“ boraveći u prirodi?
18. Da li vam je potrebno vreme da se oporavite nakon razgovora sa „teškim ljudima“ ili energetskim vampirima?
19. Da li više volite da živite u manjim gradovima ili na selu, nego u velikim gradovima?
20. Da li više volite razgovor jedan na jedan ili razgovore u manjim grupama, nego velike skupove?

nastavak o empatama na sajtu soulfood.rs
preuzeto sa intuitivno.com
preuzeto od Zana Poliakov

Intuitivno vam predstavlja trenere, učitelje, psihologe, praktičare, iscelitelje, umetnike i sve one koji se bave različitim aspektima unapređenja života. Imate priliku da čujete njihove uvide i saznanja, ali i da putem praktičnih vežbi i radionica usvojite neke nove životne veštine koje ....

05/06/2023

PRIČA O NEPOTREBNOM ŽRTVOVANJU.
Kako sami sebi uništavamo život.

– Ovde je red za žrtvoprinošenje?

– Jeste, ovde. Bićete iza mene. Ja sam 852, vi – 853 po redu.

– Jooj, baš je veliki red.

– Ne sekirajte se, brzo to ide. U ime čega žrtvujete?

– Ja – u ime ljubavi. Vi?

– A ja – u ime dece. Deca su moje sve na ovom svetu!

– A šta ste doneli kao žrtvu?

– Svoj privatni život. Samo da su deca zdrava i srećna. Za njih ću sve da dam. Jedan dobar čovek je hteo da me oženi – nisam pristala. Kako da im dovedem očuha u kuću? Voljeni posao sam napustila, daleko je od kuće. Zaposlila se kao spremačica u vrtiću – da budem pored njih, da pazim da su siti i zadovoljni. Sve za decu! Za sebe – ništa.

– Joj, kako vas razumem. A ja želim da žrtvujem odnose… Razumete, između mene i supruga ne postoji više ništa. Pored njega je druga žena.. Ma, i kod mene se pojavio drugi muskarac, ali… Kada bi muž otišao prvi! Ali on ne ide kod ljubavnice! Neće! Plače.. kaže da je navikao na mene… A meni ga je žao! Jer plače.. Tako i živimo.

Otvaraju se vrata, čuje se glas: „Broj 852 uđite!“

– Idem ja. Tako sam uzbuđena! Šta ako neće da prime moju žrtvu?

Broj 853 presavija se i čeka svoj poziv. Vreme prolazi sporo. Ali, evo iz kancelarije izlazi broj 852.


– I? I šta bilo? Šta su vam rekli? Prihvatili su vašu žrtvu?

– Ne… Ispostavlja se da ovde postoji probni rok. Poslali su me da razmislim.

– Ali kako? Zašto? Zašto ne odmah?

– Oj, draga, oni me pitaju: „Da li ste dobro razmislili? Jer je to zauvek!“ A ja njima: „Naravno. Deca će odrasti, ceniće ono što je majka žrtvovala za njih“. A oni meni: „Sedite i gledajte na ekran.“ A tamo- neki čudan film o meni. Kao da su deca već odrasla. Ćerka se udala, negde daleko u inostranstvo. Sin zove jednom mesečno, pod moranje, snaja kroz zube priča sa mnom… A ja njemu: „Sine, pa što si takav prema majci?“, a on meni: „Mama, ne mešaj se u naš život, zaboga! Zar nemaš drugog posla?!“ A kakav posao? Šta da radim? Jer zbog dece sam sve i napustila, i živela sam samo za njih… Ispada da nisu cenili moju zrtvu… ? Džaba sam se toliko trudila?

Iza vrata čuje se glas: „Sledeći! Broj 853“

– Joj, pa to je za mene.. Skroz ste me sludili svojom pričom. Ne mogu da verujem… ‘Ajd, dobro, idem sad ja.

– Izvolite, uđite, sedite. Šta ste doneli kao svoju žrtvu?

– Odnose…

– Jasno.. ‘Ajde da vidimo šta imate.

– Evo, gledajte. Nisu veliki, ali su simpatični. I friške su. Upoznali smo se pre samo pola godine.

– I zbog čega želite njih kao žrtvu?

– Zbog očuvanja porodice.

– Čije, vaše? Poštoje neophodnost u njenom očuvanju?

– Naravno! Muž ima ljubavnicu, odavno, stalno trči kod nje, laže, nemam više snage.

– A vi?

– Pa, šta ja? Pojavio se u mom životu jedan čovek, imamo lepe odnose

– Pa, znači, želite da žrtvujete ove nove odnose?

– Da… Da, sačuvam porodicu.

– Čiju? Sami govorite kod muža je druga žena, kod vas je drugi muškarac. Gde je tu porodica?

– Pa šta.. Po dokumentima smo još u braku. Znači – porodica.

– Znači sve vama to odgovara?

– Ne, ne! Kako može sve to meni da odgovara? Stalno plačem i sekiram se.

– Ali promeniti stare odnose za nove nikako ne želite?

– Pa, nisu baš oni toliko duboki, onako, više površni… U principu, nije mi žao!

– Pa dobro, ako vama nije žao, nama je svakako. Dajte te vaše odnose.

– A meni su rekli da kod vas prikazuju film. O budućnosti. Što ga meni ne biste prikazali?

– Filmovi su različiti. Neki su o budućnosti, neki – o prošlosti. Mi ćemo vama pokazati o sadašnjosti. Evo, uključujemo, gledajte.

– Oj! Pa to sam ja! Bože dragi, pa što tako izgledam? Ma lažete! Ja vodim računa o sebi.

– Pa to se vaša duša na ovaj način projektuje na spoljašnjost.

– A ko je ovaj dečak? Vidi kako je simpatičan… Gledajte, on se pripija uz mene.

– Niste prepoznali? To je vaš suprug u projekciji duše.

– Suprug? Koješta! Pa on je odrastao covek!

– A u duši – dete. I pripija se, kao uz majku.

– Pa takav je on i u stvarnom životu!

– Znači ne vi uz njega, nego on uz vas?

– Pa, da. Ja sam od detinjstva shvatila: žena mora da bude jaka, mudra, odlučna. Mora biti i glavna u porodici, i muža izvesti na put.

– Pa, to je to. Jaka, mudra i odlučna mamica rukovodi svojim dečkom – suprugom. I lekciju mu održi, i pomiluje, i oprosti. A šta ste vi hteli?

– Zanimljivo… Ali nisam mu majka, ja sam mu žena! A u ovom filmu… On je tako bespomoćan, i kod ove svoje će ponovo da pobegne, a ja ga svejedno volim!

– Naravno, tako će i biti. Dečak će se malo igrati u pesku, pa će se vratiti kući. Kod svoje mamice. Malo će kukati na ramenu, plakati… Dosta je! Kraj filma! ‘Ajde da završavamo ovaj susret. Želite da žrtvujete ljubav? Niste se predomislili?

– A budućnost? Zašto mi niste prikazali budućnost?

– Vi nemate budućnost. Kod takve sadašnjosti – pobeći će od vas odrasli „dečak“, ako ne kod druge žene, onda u neku bolest ili – ni u šta. Sve u svemu, pronaći će način kako da se otkači mamine suknje. Jer i on želi da raste..

– Ali šta da radim? Zbog čega ću onda sebe žrtvovati?

– Pa vidite i sami. Možda više volite da budete mamica, nego žena!

– Ne! Želim da budem voljena žena.

– Ali i mamice, takođe, bivaju voljenim ženama, veoma često. I? Želite li da žrtvujete? Zbog očuvanja onoga šta sada imate, i da pri tome, vaš muž i dalje ostaje dečak?

– Ne… Nisam spremna. Moram da razmislim.

– Naravno, naravno. Mi dajemo vreme za razmišljanje.

– A savete delite?

– Sa zadovoljstvom.

– Recite, pa šta treba da uradim da moj suprug… odraste, šta li je…?

– Verovatno da prestanete biti mamica. Okrenuti se licem prema sebi i naučiti biti Žena! Zavodljiva, uzbudljiva, željena… Takva, kojoj poželi poklanjati cveće i pevati serenade, a ne plakati na njenim toplim grudima.

– Mislite da će pomoći?

– Obično pomaže. Ali samo u slučaju ako odlučite biti Žena. Ako nešto zatreba, vi slobodno dođite. Odnosi su vaši odlični, uzećemo ih sa zadovoljstvom. Znate, koliko ljudi u svetu mašta o takvim odnosima? Tako, ako želite da ih žrtvujete u korist drugih – dobrodošli!

– Razmisliću..

Broj 853 rasejano izađe iz kancelarije, panično pritiskajući svoje odnose ka grudima.

Broj 854 sa uzbuđenjem ulazi u istu kancelariju:

– Spremna sam da žrtvujem svoje interese zarad majčinog spokojstva…

Vrata se zatvaraju. Po hodniku šetaju ljudi sa uz grudi pripijenim željama, sposobnostima, karijerama, talentima, mogućnostima – sa onim što su spremni nesebično žrtvovati..

Verujem da su se mnogi od vas pronašli u ovoj priči. Da li je zaista potrebno i vredno da se žrtvujemo za sve u ovom životu, da li se isplati? Šta mislite?

Autor: Natalija Laketić

Izvor: uspesnazena

Photo by Sasha Freemind

02/06/2023

Genijalni, neponovljivi Gabriel Garcia Marquez:
Nikad svoje velike prijatelje, svoj predivan život, voljenu porodicu ne bih zamenio za manje sedu kosu ili ravniji stomak.
Kako sam postajao stariji, postajao sam sve više i više prijatelj i sve manje kritičan prema sebi.
Postao sam moj prijatelj
Ne krivim sebe što pojedem previše kolačića, što se ne mogu popraviti u krevetu ili što sam kupio nešto glupo što mi nije trebalo.
Imam pravo biti neuredan i ekstravagantan.
Video sam koliko je dragih prijatelja prerano napustilo ovaj svet, pre nego što su shvatili veliku slobodu starenja ...
Ko će mi zameriti ako se odlučim da čitam ili se igram na računaru do četiri ujutro, a zatim da spavam do podneva?
Ko će mi zameriti ako ostanem u krevetu ili pred televizorom koliko god želim?
Plesaću uz one divne hitove 70-ih i 80-ih, a istovremeno ću i plakati zbog izgubljene ljubavi ...
Ja idem.
Ako to želim, šetaću plažom u kratkim pantalonama preuskim za mlitavo telo i nesebično ću zaroniti u talase, uprkos osuđujućim pogledima drugih ...I oni će ostariti.
Znam da ponekad nešto zaboravim, ali u životu postoje neke stvari koje jednostavno moraš zaboraviti!
Sećam se važnih stvari.
Naravno, moje se srce mnogo p**a slomilo tokom godina. Ali slomljena srca daju nam snagu, razumevanje i saosećanje.
Srce koje nikada nije patilo besprekorno je i sterilno i nikad neće spoznati radost što je nesavršeno.
Imao sam sreću da sam poživio dovoljno dugo da imam sedu kosu i da mi je mladenački smeh zauvek ostao na licu.
Mnogi se nikada nisu smejali, mnogi su umrli pre nego što im je kosa postala srebrna.
Kako starite, lakše vam je biti pozitivan.
Manje vam je stalo do toga što drugi misle o vama.
Više ne sumnjam u sebe.
Zaslužujem pravo na greh.
Dakle, odgovarajući na vaše pitanje, volim li da ostarim, odgovoriću:
Sviđa mi se čovek koji sam postao.
Neću živeti večno, ali dok sam još uvek ovde, neću gubiti vreme kajući se za ono što se moglo dogoditi ili brinući se o tome što će se dogoditi.
A ako želim, imaću desert svaki dan. Razumeš li?
Neka naše prijateljstvo nikad ne prestane, jer dolazi iz srca!
-------------------------------------
Preuzeto od Spomenka Mujovic

15/05/2023

Pre nego pocnes da brines,upadas u vatru,preuzimas na sebe tudji teret...postavi sebi pitanja:

- da li je ovo stvarno moja stvar
- da li ja mogu ovo da resim
- da li mi je neko trazio pomoc
- da li me je neko pitao za misljenje?

Ako je odgovor da,pitaj se:
- kako se osecam vezano za ovo
- kako bih zelela da se osecam
- sta mogu da uradim da bih se tako osecala
- koji je prvi korak
- ko su ljudi koji mogu da mi pomognu
- kako da dodjem do njih
Akcijaj.

Ako je odgovor ne ( nije tvoja stvar) :
Dozvoli sebi da ne preuzimas tudji teret samo zato sto saosecas sa nekim.
Empatija je dar ako znas kako sa njom.
Ako ne znas onda je samodestrukcija.

Postoje tri stvari:
- moja stvar
- tvoja stvar
- Bozija stvar

Dobro razluci sta je cije pre nego pocnes da spasavas svet 🦄

30/04/2023

🌈PISMO RATNICI SVETLOSTI🌈

"Draga moja,
Tvoja emotivnost i empatija su vrlo izražene i to je nešto što je najsnažnije u tebi. To je ta vatra, to je taj plamen. Ti kad voliš to je plima emocija, to je poplava ljubavi, to je zemljotres strasti. Ti voliš tako jako, tako iskreno da se i obično zarđalo gvožđe može pretvoriti u 24-oro karatno zlato.

Tvoj osmeh pleni, to je osmeh deteta. Ti si jedno veliko dete, imaš taj specifičan dečiji entuzijazam, ti ćeš ostati večno mlada bez obzira na broj godina. Ti si cvet nežnih latica, čista si kao dečija suza i ako te neko dodirne grubim i prljavim rukama lako te može slomiti ili zaprljati. U tvojim očima ogleda se širina i sjaj tvoje duše, i ko to ne vidi ili je slep ili u svakom slučaju ne bi trebalo da ti govori uobičajene muške fraze: kako si plelepa.

Tvoja muška energija je isto izražena. To je energija velike ratnice. Ti si veliki borac, takmičarskog si duha. Ti si u isto vreme i vrlo nežna i vrlo jaka. To je nešto svoje što sam video u tebi, ratnice nežnog srca.

28/04/2023

Nacin na koji te neko gleda nema veze sa tvojim sposobnostima i kvalitetom,ima veze sa njegovim nesigurnostima.
Neces mu biti bolja ni ako imas vece grudi, ni ako vise zaradjujes,ni ako se prostres pred njega i radis sve sto ocekuje od tebe.
Jedino sto ce se desiti je da izgubis sebe.
Da pocnes da se gledas njegovim ocima.
Da zaboravis koliko vredis.
Da se ophodis prema sebi na nacin koji ne zasluzujes.
Da dozvolis da te tretira na nacin na koji ne zasluzujes.
Da ti to postane normalno.
Da naviknes na takav tretman.
Izadji iz toga.
Promeni.
Vreme je ❤️

27/04/2023

Nijednu pesmu ne volim kao ovu...
I nijedna nema toliku moć...da me nekako trgne...da živim...

"Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio jedan od onih
što je razumno i plodno proživeo
svaki minut svog života:
imao sam, jasno, i časaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli
bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim
lakše bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da živim
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite,
imam 85 godina,
i znam
da umirem."

Jorge Luis Borges
preuzeto od dr Vladimir Djuric

22/04/2023

❤️Pita me nepoznat čovek: „Znaš li ti, uopšte, koliko ja tebe volim?“ Znam. Voliš me onako kako se voli neko od koga ništa ne očekuješ, neko kome ništa ne duguješ, onaj sa kim ništa nisi delio, onaj na koga nisi računao niti si mu se nadao, a on se pojavio i sad imaš mnogo više nego što si imao pre njega, a ništa ti nije dao niti si išta tražio. Voliš me čisto, jer ništa nije stiglo da uprlja ni mene ni tvoju ljubav. Voliš me onako kako se voli život. Usrdno, kao dar, kao blagoslov, kao dan koji će proći, ali će se opet vratiti, nov i nepoznat, prepun mogućnosti da opet nekog zavoliš, bez razloga i računa. Voli me. I ja tebe volim. Ne da se imamo, već da se vratimo sebi, boljima.

Brankica Damjanović