Savetovalište Filipović

09/03/2026

Socijalna anksioznost ili socijalna fobija?

Blaga trema (anksioznost) je normalna pred javni nastup, ispit, ili važan razgovor.

Ali ako strah od procene postane blokirajući i dovede do izbegavanja ljudi i situacija – govorimo o socijalnoj fobiji.

Osobu preplavljuju misli poput:

„Moram biti uspešan I prihvaćen od svih.“
„Ne smem se osramotiti.“
„Sigurno misle da sam neadekvatan/na.“

Rezultat?

Izbegavanje, pad samopouzdanja i sve jača anksioznost.
Dobra vest – problem se može rešavati.
Radom na promeni iracionalnih uverenja, samoproceni i socijalnim veštinama.
Socijalna fobija je naučen obrazac koji može da se promeni.

08/03/2026

Svim ženama čestitam Međunarodni dan žena – 8. mart. 🌷

06/03/2026

Šta je depresija i koliko je važno da se na vreme obratite psihoterapeutu?

Depresija je poremećaj koji zahteva stručnu procenu i adekvatan terapijski pristup. Pravovremeno javljanje psihoterapeutu omogućava da se utvrdi okakvoj depresiji je reč i koja terapija je najprimerenija. Najčešće se preporučuje kombinacija psihoterapije I medikamentne terapije.

Što ranije započnete process psihoterapije veće su šanse za stabilizaciju i oporavak. Traženje pomoći je znak zrelosti I odgovornosti prema sebi.

Ljiljana Filipović,

porodični psihoterapeut.

01/03/2026

Učesnici asertivnog treninga ovog vikenda su rekli o treningu:" Ovaj trening je vrlo koristan jer iako teoriju možete pročitati na internetu ili u knjizi ništa ne može zameniti iskustveno učenje."

Send a message to learn more

01/03/2026

01/03/2026

Godine nisu jedini kriterijum – važna je psihička zrelost.
Pre 12. godine deca teško razlikuju realno od „ulepšanog“ sveta mreža.

Od 12–14 raste potreba za pripadanjem i digitalnim identitetom – potrebna su jasna pravila i nadzor.

Tek oko 15+ razvija se stabilnije kritičko mišljenje i samokontrola.

Pre naloga važno je da dete ima:
✓ stabilno samopouzdanje (ne zavisi od lajkova)
✓ razvijenu kritičku svest
✓ razumevanje privatnosti
✓ emocionalnu regulaciju
✓ otvoren odnos sa roditeljima

Rizici su: poređenje, anksioznost, zlostavljanje ili uznemiravanje putem interneta, zavisnost i kontakt sa nepoznatima.

Pitanje nije: „Koliko ima godina?“
Već: „Da li je psihički spremno?“

25/02/2026

Posle praznika često dolazi do pada motivacije. To se dešava
kada su očekivanja velika, a povratak u rutinu nagao.

U tom periodu, mali uspesi postaju važni jer neguju samopouzdanje.
Ustati na vreme . Završiti jedan zadatak. Reći „za danas je dovoljno“.

Ne možeš odmah da budeš potpuno produktivan, inspirisan i pun elana.
Dozvoli sebi sporiji ritam i realna očekivanja – od sebe i od drugih.

Ne očekuj da budeš savršen nego dosledan u ostvarivanju malih ciljeva. Dugoročna motivacija dolazi kao rezultat toga.



Ljiljana Filipovic,
porodicni psihoterapeut.

22/02/2026

Društvene mreže i jutjuberi danas imaju veliki uticaj na decu i tinejdžere. Mnogi idealizuju influensere i kopiraju njihov stil života, dok zanemaruju važnost znanja i truda. Iako ih neki mogu motivisati da ulažu trud u ciljeve većina šalje poruke koje podstiču agresivnost, materijalizam i površno shvatanje uspeha.

Najranjiviji su oni koji nemaju razvijeno kritičko mišljenje, a roditeljska kontrola često izostaje.

Znanje i talenat daju trajnu vrednost – slavne slike i instant novac su prolazni. Važno je edukovati decu i tinejdžere da prepoznaju pozitivne sadržaje i razvijaju kritički odnos prema
medijima, kako bi postali samostalni i odgovorni korisnici digitalnog sveta.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

21/02/2026

Koje osobine žene očekuju da treba da ima budući partner?

Prvi deo emisije "Posle ručka" TV Happy.

18/02/2026

Izjava
na TV Happy na temu muško-ženskih odnosa. 😊

16/02/2026

U modernom svetu sreća je često vezana za materijalno, što može život učiniti komplikovanim.

Pojednostavite ga:

Oslobodite se nepotrebnih stvari u domu – manje nereda znači i manje stresa.

Preispitajte veze – distancirajte se od ljudi koji vas opterećuju i negativno utiču na vas.

Uklonite negativne misli i odvojite vreme za odmor kako biste pronašli unutrašnji mir.

Pametno trošite – 50% na osnovne potrebe, 30% na životni stil, 20% štednja.

Ograničite vreme pred ekranima i povežite se sa stvarnim životom.

Fokusirajte se na jedan zadatak – multitasking stvara stres i anksioznost.

Manje stvari, manje stresa, više fokusa i mira u svakodnevnom životu.

08/02/2026

Važan je način na koji roditelji govore sa decom u pubertetu o telesnim promenama, ljubavi i seksu.

Pubertet je period intenzivnih promena, preispitivanja autoriteta i potrebe za nezavisnošću, ali i dalje snažne potrebe za roditeljskim vođenjem. Otvoren, pravovremen i uzrastu prilagođen razgovor pomaže deci da se ne osećaju zbunjeno, posramljeno ili uplašeno.

Deca vrednosti ne usvajaju kroz predavanja, već kroz dijalog, primere i osećaj da su saslušana i poštovana.

Roditelj nije drugar, već siguran oslonac i vodič.
Psihoterapija može biti podrška roditeljima u razumevanju razvojnih potreba dece i izgradnji zdravih, podržavajućih odnosa.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut