Savetovalište Filipović

05/11/2025

SINDROM „PREGOREVANJA“ 💼🔥
Stručna literatura se slaže da burnout nastaje kao posledica dugotrajnog stresa i nedostatka vremena za odmor i oporavak.
Perfekcionizam, preterani osećaj odgovornosti i ambicioznost dodatno povećavaju rizik.
📉 Osećaj gubitka snage, motivacije i smisla svakodnevno je stanje onih koji se bore da odgovore na previše zahteva – na poslu i kod kuće.
To nije samo umor. To je osećaj da više ne možete, a i dalje morate.
Praćen grižom savesti, anksioznošću i osećajem da ne postoji izlaz.
Najčešće „pregorevaju“ oni koji rade sa ljudima – lekari, medicinske sestre, nastavnici, novinari, policajci, ali i menadžeri i mladi stručnjaci u korporacijama.
Zahtevan tempo, stalni pritisci i odsustvo balansa između posla i privatnog života vode u spiralu iscrpljenosti.
⚠️ Signali upozorenja:
• česte glavobolje i nesanica
• bolovi u mišićima i visok pritisak
• hroničan umor i osećaj iscrpljenosti
• apatija, nervoza, frustracija
• netrpeljivost i konflikti sa saradnicima i bližnjima
Ako ovi simptomi postanu svakodnevica – stanite.
Analizirajte svoje navike, postavite prioritete, uvedite balans između posla i odmora.
Ne nosite posao kući. Uvedite fizičku aktivnost, druženje, vreme za sebe.
💡 Kao što se ne „pregori“ preko noći, tako ni oporavak ne dolazi odmah.
Korak po korak – promena navika, uspostavljanje granica i vraćanje balansa vode ka obnovi energije i zdravlja.
Dobra vest je da se sindrom pregorevanja uspešno leči.
Psihoterapija pomaže da se razumeju uzroci, promene obrasci razmišljanja i ponovo uspostavi kontrola nad sopstvenim životom.
👩⚕️ Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut
👉 Više o ovoj temi možete pročitati na:
savetovalistefilipovic.rs

02/11/2025

Učesnici asertivnog treninga ovog vikenda su rekli o treningu:"Trening bih preporučila svim roditeljima jer može da im pomogne u poboljšanju porodičnih odnosa i u odgajanju emotivno i psihički zdravije dece.
Ovaj trening može da pomogne i u unapredjenju ličnog emotivnog i mentalnog stanja što se može pozitivno odraziti na ličnom i poslovnom planu."

Send a message to learn more

24/10/2025

Komunikacione veštine – temelj stabilnih odnosa 💬

Kvalitet naših odnosa – porodičnih, partnerskih i prijateljskih – zavisi od kvaliteta komunikacije.
Dobra komunikacija nije samo razmena reči, već i razumevanje, saosećanje i spremnost da čujemo ono što se ne izgovori naglas.

👥 Kvalitetna komunikacija podrazumeva da jasno izražavamo svoje potrebe i osećanja, ali i da proverimo da li nas sagovornik razume onako kako želimo.
Kada učimo da slušamo sa razumevanjem, umesto da reagujemo impulsivno – gradimo poverenje i bliskost.

💡 U porodici se komunikacija uči i prenosi kroz generacije.
Roditelji koji se međusobno uvažavaju i pronalaze zajednička rešenja – uče decu modelu nenasilne komunikacije.
Tamo gde su prisutni stalni sukobi i nerazumevanje – deca usvajaju obrasce nasilne komunikacije.

Učenje komunikacionih veština pomaže nam da prepoznamo sopstvene emocije, razumemo druge i pronađemo zajednički jezik – čak i kada mislimo da to nije moguće.

👩‍⚕️ Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

👉 Više o ovoj temi pročitajte na linku:
https://savetovalistefilipovic.rs/komunikacione-vestine/?preview=true

  Stepen zadovoljstva porodičnim, bračnim i drugim socijalnim odnosima zavisi od kvaliteta komunikacije. Kvalitetna komunikacija predstavlja okosnicu lične i porodicne stabilnosti. Kvalitet komunikacije zavisi od spremnosti svakog pojedinca da preuzme odgovornost za svoju ulogu u socijalnim odno...

30/09/2025

Slobodno vreme – vreme za porodicu 💙

Slobodno vreme nije samo odmor. To je prostor u kojem:
✨ gradimo osećaj pripadnosti,
✨ jačamo porodične odnose,
✨ podstičemo razvoj dečijih sposobnosti i interesovanja.

❌ Problem nastaje kada roditelji:
➡️ nemaju dovoljno slobodnog vremena (i taj model prenose na decu),
➡️ ili imaju vremena, ali ga ne koriste kvalitetno.

✅ Rešenje je u balansu:
💡 negujte i svoje potrebe, ne samo potrebe dece,
💡 odvojite vreme za partnerstvo i prijatelje,
💡 deci ponudite prilike za različite aktivnosti, ali bez preopterećenja.

👨‍👩‍👧‍👦 Ništa ne može zameniti kvalitetno zajedničko vreme porodice.

👉 Više o ovoj temi pročitajte ovde: savetovalistefilipovic.rs/slobodno-vreme-2

  Slobodno vreme ima značajnu funkciju u organizaciji porodičnog života:da se u okviru njega razvija osećaj pripadnosti i unapredjuju odnosi u porodici i da se podstiče i usmerava razvoj dečijih sposobnosti i interesovanja. Iskustvo ukazuje na to da postoje dve tendencije u organizaciji slobo...

22/09/2025

✨ Zašto deca lažu?

Laž kod dece nije uvek znak nečeg lošeg. U predškolskom uzrastu ona je deo normalnog razvoja – tada deca teško razlikuju fantaziju od stvarnosti, pa maštanjem i malim „izmišljotinama“ zapravo obrađuju svoja osećanja.

Kasnije, kada krenu u školu, laži dobijaju novu ulogu: deca pokušavaju da izbegnu kaznu, odlože posledice, poprave sliku o sebi pred roditeljima ili vršnjacima, pa čak i da sakriju neuspeh u školi ili u druženju.

👉 Ključno pitanje za roditelje nije da li dete laže, već zašto. Šta mu ta laž znači, šta pokušava da sakrije ili poruči?

💡 Kako reagovati?

Ne etiketirati dete kao „lažova“ – svako dete zaslužuje šansu da se menja.

Ohrabriti ga da greške priznaje i nauči da preuzima odgovornost.

Biti mu uzor kroz iskrenost i doslednost.

Posebno nagraditi iskrenost i pokazati da poverenje ima vrednost.

Roditelji koji su dosledni, otvoreni i podržavajući grade sa decom odnos u kome laž nema svrhu, jer dete zna da će uvek imati sigurno mesto za razgovor i istinu.

✍️ Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

🔗 Više pročitajte ovde: savetovalistefilipovic.rs/decije-lazi-2/

30/08/2025

Kako se nositi s depresijom nakon povratka sa odmora?
Vratili ste se sa odmora – osveženi, preplanuli, puni novih iskustava – ali umesto da uživate u povratku na posao, osećate se preplavljeni teskobom, stresom i gubitkom motivacije. Da, to je post-odmorni šok – nešto s čim se suočavaju mnogi od nas! 😔

Kako se nositi s tim? Evo nekoliko saveta:

1️⃣ Ostanite u kontaktu sa poslom tokom odmora – povremeno proverite šta se događa na poslu kako biste se lakše pripremili za povratak.
2️⃣ Vratite se ranije – ako možete, dođite nekoliko dana pre nego što se vratite na posao, kako biste imali vremena za prelaz u radni ritam.
3️⃣ Prihvatite male zadatke – počnite s lakšim obavezama i izbegavajte da se preopterećujete odmah.
4️⃣ Zatražite pomoć – ako vas čekaju zaostali zadaci, nemojte se ustručavati da zatražite pomoć od kolega ili šefa.

Postoji i fenomen poznat kao “sindrom godišnjeg odmora” koji može izazvati tugu, apatičnost, razdražljivost i poteškoće sa koncentracijom. Ako se simptomi nastave, nemojte čekati – potražite stručnu pomoć.

Za više informacija o post-odmornoj depresiji i kako se nositi sa njom, posetite ovaj link.

Kako vi preživljavate povratak sa odmora? Podelite svoja iskustva u komentarima!