Sana - Psihološko savetovanje

12/11/2025

Anksioznost je prirodan deo života, ali kada postane stalna, preplavljujuća i ometa svakodnevno funkcionisanje – govorimo o anksioznim poremećajima.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), postoji više vrsta ovih stanja 👇

🔹 Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) – stalna, prekomerna i nerealna briga o svakodnevnim stvarima (posao, porodica, zdravlje...). Ljudi često imaju osećaj da će „nešto poći po zlu“.

🔹 Panični poremećaj – neočekivani napadi panike praćeni fizičkim simptomima poput gušenja, vrtoglavice i bola u grudima, bez jasnog uzroka.

🔹 Agorafobija – strah od prostora i situacija iz kojih bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć. U težim slučajevima može dovesti do izbegavanja izlaska iz kuće.

🔹 Socijalni anksiozni poremećaj – izražen strah od osude ili poniženja u društvenim situacijama. Osobe često izbegavaju javne nastupe, razgovore sa nepoznatima ili čak obroke u prisustvu drugih.

🔹 Poremećaj separacione anksioznosti – preteran strah od odvajanja od bliske osobe. Iako se često javlja u detinjstvu, može biti prisutan i kod odraslih.

🔹 Selektivni mutizam – nemogućnost govora u određenim situacijama, uprkos sposobnosti komunikacije. Najčešće se javlja kod dece.

🔹 Specifične fobije – intenzivan, iracionalan strah od određenih objekata ili situacija (npr. visina, pauci, vožnja avionom).

💬 Anksiozni poremećaji ne nastaju „niotkuda“ i ne prolaze sami od sebe.
U Psihološkom savetovalištu Sana pružamo podršku i profesionalnu pomoć u razumevanju i prevazilaženju anksioznosti.

🌿 Niste sami — pomoć postoji, a prvi korak je da je potražite
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

10/11/2025

Lečenje hroničnog stresa – Vaš put ka boljem i kvalitetnijem životu

Stres je sastavni deo savremenog života, ali kada postane hroničan, on tiho narušava naše zdravlje, raspoloženje i odnose sa drugima.
Umor koji ne prolazi, nesanica, napetost, osećaj gubitka kontrole, sve su to znaci da je vreme da zastanete i potražite podršku. 💬

U Psihološkom savetovalištu Sana, pristupamo svakom klijentu individualno, uz poverenje, razumevanje i profesionalno vođstvo.
Naš cilj je da zajedno naučimo kako da:
🌱 prepoznate sopstvene granice
🌱 razvijete zdrave mehanizme nošenja sa stresom
🌱 povratite mir, energiju i unutrašnju ravnotežu

Briga o sebi nije luksuz, to je osnova zdravog i ispunjenog života.
Započnite svoj put ka promeni već danas. 💚 Sana – mesto gde počinje vaš mir.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

07/11/2025

Somnifobija, strah od sna, mnogo je više od obične nesanice. 😔
Osoba koja se suočava sa ovim stanjem doživljava intenzivan strah od odlaska na spavanje, često zbog noćnih mora, osećaja gubitka kontrole ili potisnutih trauma koje se javljaju u trenutku odmora.

San, koji bi trebalo da bude izvor mira i regeneracije, za osobu sa somnifobijom postaje izvor anksioznosti. Posledice su iscrpljenost, pad koncentracije, emotivna nestabilnost i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju.

U korenu ovog poremećaja najčešće se nalaze genetski faktori, anksioznost, stres ili prethodna traumatska iskustva, a bez stručne podrške stanje se može pogoršati.

🌙 U novom blogu Psihološkog savetovališta Sana saznajte šta uzrokuje somnifobiju, kako je prepoznati i na koji način terapija pomaže da san ponovo postane sigurno mesto.
👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/somnifobija/

Somnifobija je intenzivan, iracionalan strah od sna. Somnifobija se ne javlja preko noći, već se postepeno razvija.

05/11/2025

Psihoza je teži mentalni poremećaj koji karakteriše gubitak kontakta sa realnošću. Osoba koja prolazi kroz psihozu može da čuje glasove kojih nema, vidi slike koje drugi ne vide, ili da bude potpuno uverena u nešto što nije stvarno. Ove pojave nazivaju se halucinacijama i sumanutim mislima (deluzijama).

Često se javljaju i dezorganizovano razmišljanje, poteškoće u komunikaciji i obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Uzroci psihoze mogu biti različiti: od psihijatrijskih poremećaja poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja, do medicinskih stanja, lekova, droga, pa čak i dugotrajnog stresa, traume ili nedostatka sna.

Iako sve to zvuči zastrašujuće, važno je znati da psihoza nije kraj stvarnosti, već poziv da je ponovo pronađemo. Uz pravovremeno prepoznavanje, lečenje i podršku stručnjaka, oporavak je moguć. Ljudi se vraćaju svom životu, odnosima, emocijama.

Zato je ključno da o psihozi govorimo bez osude. Da umesto straha ponudimo razumevanje. Jer iza svake psihoze stoji čovek, često uplašen, zbunjen, ali i sposoban da ponovo pronađe svoj mir. 🌿
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

03/11/2025

Bol je deo našeg iskustva, trag koji nas podseća da smo preživeli.
Ali isceljenje počinje onog trenutka kada taj bol prestane da određuje naše odluke, misli i odnose.

To nije zaborav, već promena odnosa prema sebi i onome što smo prošli.
U procesu isceljenja učimo da dišemo lakše, da ponovo verujemo i da iznova gradimo život, ne bez rana, već sa snagom koju su nam one donele.

💬 U Sana savetovalištu verujemo da svako ima kapacitet da pronađe mir, čak i posle najtežih trenutaka.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

31/10/2025

Anoreksija nije samo poremećaj u ishrani, ona je duboko psihološko stanje koje se često razvija iz potrebe za kontrolom, perfekcionizmom i unutrašnjim nemirom.
Osoba sa anoreksijom ima iskrivljenu sliku o sebi, strah od dobijanja na težini i snažnu potrebu da postigne ideal koji zapravo ne postoji.

Ovaj poremećaj ne utiče samo na telo, već i na emocije, odnose i svakodnevno funkcionisanje. U osnovi se često nalaze anksioznost, trauma ili osećaj nesigurnosti, a bez stručne pomoći može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

🍃 U novom blogu Psihološkog savetovališta Sana saznajte više o uzrocima nastanka anoreksije, njenim psihološkim korenima i mogućnostima lečenja.
👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/anoreksija/

Anoreksija, tj. anoreksija nervoza kako se pravilno naziva, je poremećaj ishrane, ali i poremećaj mentalnog zdravlja.

29/10/2025

Ponekad ogledalo ne pokazuje stvarnost, već ono što naš um želi da vidi.
Dismorfofobija je stanje u kojem osoba doživljava preteranu zaokupljenost jednim ili više delova svog tela, uverenjem da su „nesavršeni“, „ružni“ ili „nepravilni“, čak i kada drugi to uopšte ne primećuju.

Ovo stanje može izazvati snažnu anksioznost, izbegavanje socijalnih situacija i gubitak samopouzdanja.
Važno je znati: problem nije u izgledu, već u slici o sebi.

U procesu oporavka, ključni su razumevanje, podrška i stručna pomoć.
U savetovalištu Sana pomažemo vam da ponovo izgradite realnu, blagu i prihvatajuću sliku o sebi, jer svako zaslužuje da se u sopstvenom telu oseća sigurno i dobro.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

27/10/2025

Raskid nikada nije lak. Sa sobom nosi prazninu, pitanja, tugu i često osećaj gubitka sebe. Ali raskid može biti i početak,prilika da se ponovo povežete sa sobom, svojim potrebama i granicama.

💭 Šta je dobro nakon raskida?
✅ Dozvoliti sebi da tugujete, bez osude.
✅ Okružiti se ljudima koji donose mir, a ne pritisak.
✅ Baviti se sobom, ne da biste „zaboravili“, već da biste ponovo osetili ko ste.

⚠️ Šta nije dobro?
❌ Potiskivati osećanja.
❌ Tražiti brze „zamene“.
❌ Vraćati se u vezu iz straha od samoće.

Proces oporavka nije trka. Svako ima svoj ritam.
Ako osećate da vam je teško da se izborite sami, podrška stručnjaka može vam pomoći da kroz bol prođete svesno, nežno i bez osuđivanja.🌿
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

23/10/2025

Psihološka trauma ostavlja dubok trag na čoveka, iako spolja često deluje nevidljivo. Nastaje kao posledica snažnog, stresnog događaja koji prevazilazi naše mogućnosti da se sa njim nosimo. To može biti gubitak voljene osobe, saobraćajna nesreća, nasilje, bolest ili bilo koji događaj koji izaziva snažan osećaj bespomoćnosti i straha.

Trauma se ne ispoljava uvek odmah. Neki ljudi je prepoznaju kroz noćne more, anksioznost ili nagle promene raspoloženja, dok se kod drugih javlja kroz fizičke simptome poput umora, nesanice ili bolova bez jasnog medicinskog uzroka.

Postoje različite vrste psiholoških trauma, a razumevanje njihove prirode prvi je korak ka izlečenju.

🧠 U novom blogu saznajte kako se trauma manifestuje i koje vrste postoje, kao i na koji način možete započeti proces oporavka.
👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/psiholoska-trauma/

Psihološka trauma je, nažalost, čest problem ljudi širom sveta. Psihološke traume se dele na nekoliko osnovnih tipova.

22/10/2025

U današnjem tempu života, balans između obaveza, očekivanja i ličnih potreba postaje tanak. Mnogi se suočavaju sa hroničnim umorom, osećajem praznine i gubitkom motivacije, a da toga nisu ni svesni.
To stanje poznato je kao emocionalna iscrpljenost.

Ona se ne javlja naglo, već postepeno, kroz stalno prilagođavanje tuđim potrebama, preuzimanje previše odgovornosti i potiskivanje sopstvenih osećanja. Rezultat su razdražljivost, povlačenje, osećaj preopterećenosti i gubitak zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima.

Psihoterapija pomaže da prepoznamo kada je granica pređena, da naučimo da kažemo ne bez osećaja krivice i da ponovo uspostavimo kontakt sa sobom.
Jer briga o sebi nije luksuz, već preduslov za zdrav odnos prema drugima.

💬 Ako primećujete da vam i odmor ne donosi olakšanje, možda je vreme da zastanete i da o svom miru razgovarate sa stručnjakom.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

20/10/2025

Selektivni mutizam je složeni anksiozni poremećaj koji se javlja u detinjstvu i karakteriše ga nesposobnost deteta da govori u određenim socijalnim situacijama, iako u drugim sredinama, gde se oseća sigurno, dete komunicira bez poteškoća.

Ovaj poremećaj se najčešće ispoljava u okruženjima kao što su vrtić ili škola, gde dete doživljava intenzivnu napetost, strah i blokadu u komunikaciji. Nije reč o stidljivosti, tvrdoglavosti ili svesnom izboru ćutanja, već o anksioznom odgovoru organizma na socijalni pritisak.

💬 Kada se dijagnostikuje selektivni mutizam?
Kod većine dece, dijagnoza se može postaviti između treće i osme godine života, kada dete ulazi u šire socijalne okvire i kada se razlika između ponašanja u sigurnom i nesigurnom okruženju postaje vidljiva.

U tretmanu selektivnog mutizma ključnu ulogu imaju rani prepoznavanje, podrška roditelja i psihoterapijska intervencija, koja podstiče postepeno izlaganje, samopouzdanje i emocionalnu sigurnost deteta.

🌿 Stručna pomoć omogućava detetu da pronađe svoj glas i da ga koristi slobodno, bez straha.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

17/10/2025

Brige i sumnje su normalan deo života. Prirodno je brinuti se zbog neplaćenog računa, predstojećeg razgovora za posao ili prvog sastanka. Međutim, kada briga postane uporna i nekontrolisana tako da prelazi granice „normalnog“, reč je o preteranoj brizi.‼️

Za razliku od zdrave brige, kod koje postoji objektivan razlog, preterana briga se vezuje za stvari koje se možda neće ni desiti. To je stanje koje karakterišu anksiozne nametljive misli tako da osoba svakodnevno brine o „šta ako“ i najgorim scenarijima.

S obzirom da preterana briga ometa svakodnevni život psihološko savetovalište Sana vam u novom blogu otkriva kako sa njom da se izborite.👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/preterana-briga-zasto-se-javlja-i-kako-je-prevazici/

Preterana briga, nažalost, je sve češći problem ljudi širom sveta. Preterana briga je obično usmerena na budućnost.