Milanka Petković

26/10/2025

Treći put odobrena i akreditovani obuka od ZUOV-a "Profesionalna komunikacija i veštine komuniciranja u otklanjanju socijalnih konflikata", kat.br. 647 , koja je ovog vikenda održana u PU "Bajka" u Ivanjici. Direktorka ustanove sa svojim saradnicima i koleginicama nam je pokazala kako rade pravi profesionalci i domaćini. Doček i gostoprimstvo koje je na nas ostavilo utisak duboke zahvalnosti i poštovanja. Znanje, posvećenost, poštovanje , ljubav prema poslu, radost i spremnost za nove izazove su neiscrpni u radu sa stručnim kadrom ove ustanove. Zahvalne na svakom trenutku zajedničkog rada🙏❣️
@истицање

18/10/2025

Psihoterapija je delatnost koja zahteva posebnu i vrlo kompleksnu edukaciju a ne samo granicno podrucje izmedju psihijatrije i psihologije (i nekih drugih humanistickih disciplina). Vrlo cesto se susrecemo sa nepreciznim odredjenjima subjekta koji se bave psihoterapijom. To nisu psiholozi, kako se cesto misli; nisu ni psihijatri, kako se ponekad podrazumeva, niti su nizerangirani strucnjaci u odnosu na psihijatre i psihologe (naprotiv, edukativno su viserangirani). Psihoterapeuti su specijalno obucene osobe, u okviru odgovarajuceg psihoterapijskog modaliteta, koje pruzaju psihoterapijske usluge.
Ivan Ilić Psihoterapeut

07/10/2025

10/08/2025

U prvom tekstu je prikaz prevare i manipulacije kroz upoznavanje na mrežama i „odlepljivanju od ljubavi“.
Ljubav na mreži može biti kao čarolija — a ponekad i zamka.
Kada je jedno biće iskreno, a drugo manipuliše, lako je izgubiti sebe. Njihova manipulacija nije znak tvoje slabosti, niti tvoj lični neuspeh. To je iskustvo koje mnogi nisu ni mogli da prepoznaju dok se nisu susreli s njom.
Gaslighting ( u bukvalnom prevodu izludjivanje) , ljubavni tobogan, emocionalna ucena — to nisu samo teške reči, već bolni mehanizmi koji menjaju naš pogled o sebi i svetu oko nas. Mozak se veže za toksične odnose zbog hormona zavisnosti, stvarajući traumatske veze koje nas drže u krugu bola.
Medjutim, iza svega postoje odredjeni dublji psihološki mehanizmi iza ovih procesa, kao i mogućnosti ka oslobadjanju od istih.

1. Psihološki mehanizmi manipulacije

Manipulatori koriste različite tehnike kontrole, među kojima su:
Gaslighting — manipulativna tehnika kojom manipulator izludi osobu do te mere, da osoba počinje da se pita da li je "normalna". To je toliko jako , da se javlja sumnja u sopstveno vidjenje realnosti, dogadjaja i zdrave logike.
Idealizacija i devalvacija — tzv. „ljubavni tobogan“( termin gde manipulator naizmenično hvali i omalovažava žrtvu, čime stvara zavisnost -Dutton, 2016).
Postepeno, smišljeno suptilno,taktički dovodi osobu u stanje idealizacije kroz različite poruke i sadržaje i davanju posebnosti osobi, obasipanju sadržajima u kojima iskazuje njihovu srodnost interesovanjima, muzici, mislima, zajedničkoj budućnosti. Preplavljuje je porukama, ispituje, otkriva slabosti, i potom kreće da zloupotrebljava iste. Na taj način joj zbunjuje "mozak".
Emocionalna ucena — nivo koji sledi u trenutku kada osoba počinje da osećeća da nešto nije u redu. Tada manipulator reaguje, stvara osećaj neizvesnosti, optuživanja, straha, neprijatnosti za reakciju, jer je to jedini način kontrole.
Ove metode po Fisheru :" dovode do "emocionalne zavisnosti", koja se neurobiološki zasniva na oslobađanju hormona oksitocina i dopamina, zbog kojih mozak vezuje zadovoljstvo i sigurnost za osobu koja manipuliše ".
2. Trauma i traumatska privrženost

Emocionalna manipulacija može rezultirati traumatskim vezama, koje se definišu kao veze obeležene intenzivnim unutrašnjim konfliktom i strahom od napuštanja (Carnes, 2001).
Takve veze stvaraju tzv. *traumatsku privrženost* (van der Kolk, 2014), zbog koje žrtva ostaje vezana i ponavlja toksične obrasce.

3. Samopoštovanje i samoprihvatanje

Obnova poverenja u sebe nakon manipulacije je ključni deo oporavka. Ovo je proces , dubok, psihodinamski, koji je povezan sa internalizacijom novih i zdravih uverenja o sebi. Takođe i proces u kom se stari obrazci i uverenja proveravaju u testu realnosti. To je povezano sa ranijim iskustvima i obrazcima koji su se sticali kroz porodično okruženje.

4. Podrška i resursi za oporavak

Potražiti pomoć stručnjaka iz oblasti psihoterapije nije slabost niti je sramota. Naprotiv, to je zrelost i zauzimanje za sebe. To je oslobadjanje prijatelja, članova porodice, koji jesu najjača podrška u životu, ali ne i za situacije u kojima je neutralnost i emocionalna subjektivnost potrebna.
Neki od psihoterapijskih pravaca su:
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)— pomaže u identifikaciji i promeni destruktivnih obrazaca
EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing)— terapija posebno efikasna kod trauma
IPP - Integrativna psihodinamska psihoterapija - rad na emocionalnim kompetencijama, porodičnim obrascima, sposobnostima ....
Biblioterapija i grupe podrške
Art terapija.....

5. Prevencija i zaštita u budućim vezama

Učenje da se prepoznaju rani znakovi manipulacije - kontrola, laži, nesklad između rečenog i uradjenog, nesklad u verbalnoj I neverbalnoj komunikaciji, postavljanje crvenih zastavica, postavljanje "optimalne distance", razvijanje ličnih granica.
Postoji izlaz. I uvek zavisi od nas!
Sledi nastavak sutra o Gaslighting - manipulativnoj tehnici .
@истицање

09/08/2025

Tema koju mnoge osobe ne pričaju naglas – ali osećaju duboko.
Kada se "zalepiš" za osobu koju nisi još ni dotakla/o – i izgubiš vezu sa sobom.
🔷Manipulacija u virtuelnom zavođenju često dolazi upakovana u bajku.
Kad jedno srce zaista voli, a drugo igra igru – kraj je neminovan.

U vremenu lake dostupnosti društvenim mrežama,radjaju se i virtuelne veze, upoznavanje i zaljubljivanje, sa jednom novom dimenzijom. Mnogi od nas kroz dopisivanje otvaraju dušu, grade poverenje i traže pravu bliskost. Ali, šta se dešava kada sa druge strane nema onoga što Vi dajete? Iskrenost sa Vaše strane, i manipulacija sa one druge?
🔷Kako prepoznati da se „odlepljujemo od sebe“ i „zalepljujemo“ za nekoga ko ne deli iste vrednosti?
I najvažnije – kako izaći iz tog začaranog kruga i ponovo osnažiti sebe?
🔷Za početak je potrebno razumevanje manipulacije i emocionalne zavisnosti.
☑️Manipulacija u emotivnim vezama često dolazi od ljudi koji su i sami, kroz odrastanje, naučili neiskrenost i kontrolu kao model ponašanja. S druge strane, iskreni, otvoreni ljudi često nisu imali iskustvo sa takvom vrstom ponašanja i zbog toga ne prepoznaju na vreme opasne znakove. ☑️Manipulator koristi tehnike kao što su gaslighting, idealizacija, zatim devalvacija, kako bi kontrolisao i zbunio partnera, što dovodi do emocionalne zavisnosti i gubitka kontakta sa sopstvenim osećanjima.
☑️Porodični obrasci i emocionalna prošlost
Oboje, manipulator i žrtva, najčešće ponavljaju obrazce koje su usvojili u porodici:
*Manipulator kroz odnos preslikava svoje emocionalne rane i kontrolne obrasce koje je naučio kao jedini način da opstane.
Žrtva, često vaspitana u sigurnom i iskrenom okruženju, može imati poteškoće da prepozna i postavi granice prema takvoj toksičnoj energiji. Idealizacije partnera je cesto zbog narušenih granica samovrednovanja, a u pozadini uglavnom postoji ranjivost od napuštanja.*☑️Period „odlepljivanja od sebe“ – šta se dešava?

U fazi intenzivnog dopisivanja i emotivnog otvaranja, dolazi do velikog „odlepljivanja od sebe“, kada osoba stavi partnera u centar svog sveta. Obećanja rastu, ali telo i duh šalju signale nesklada. Kada manipulator naglo prekine kontakt i traži „slobodu“, žrtva ostaje u šoku, suočena sa gubitkom, zbunjena i razočarana.
☑️Kako dalje? Koraci ka oporavku.

1. Priznati sebi šta se dogodilo i suočiti se sa realnošću – prihvatiti da si bio/la u manipulativnoj vezi nije znak slabosti već početak izlečenja.
2. **Razumeti da nije tvoja krivica** – manipulacija nije odraz tvoje vrednosti, već odraz problema manipulatora.
3. **Rad na samopouzdanju i samoprihvatanju** – kroz pisanje dnevnika, edukacije,kreativno izražavanje i pronalaženje sopstvenog identiteta van veze.
4. **Traženje stručne pomoći** – psihoterapija, savetovanje i podrška su često ključni za trajni oporavak.
5. **Učenje o zdravim granicama i prepoznavanju crvenih zastavica** – edukacija je najbolja prevencija.
Emocionalna manipulacija ostavlja tragove, ali nije kraj priče. Svaki izazov nosi i priliku za rast i osnaživanje. Važno je biti nežan prema sebi, dati sebi vremena i ne odustajati od ljubavi — one prave, koja gradi, a ne ruši.
Ovaj tekst je uvod u seriju tema: o emocionalnoj manipulaciji, o iluziji ljubavi, o raskidu kao blagoslovu, i o **povratku sebi.
Za žene. Za muškarce. Za terapeute i sve one koji osećaju.
Hvala vam što čitate.
Hvala Vam i na komentaru, koji će pomoći i osnažiti druge❣️
S ljubavlju, Milanka Petkovic, psihoterapeut
@истицање

26/07/2025

Funkcionalna depresija – tišina koja iscrpljuje

„Funkcionalna depresija“ nije dijagnoza. To je reč koju koristimo kada želimo da opišemo stanje u kojem osoba svakodnevno obavlja svoje obaveze, deluje stabilno, zadržava društvene uloge — ali to radi kroz tiho, hronično iscrpljivanje sebe. Spolja — funkcioniše. I zato je često niko ne pita: „Kako si zaista?“ A iznutra — samo preživljava dan.

U praksi, to stanje najčešće prepoznajemo kao blagi, ali dugotrajni oblik depresivnosti — često perzistentni depresivni poremećaj (nekada nazivan distimija), ili visoko-funkcionalnu prezentaciju depresivnog spektra, ponekad isprepletenu s elementima anksioznosti i sagorevanja.

Ono što je posebno kod ovih ljudi jeste to da ih nije lako prepoznati. Ni sebi, ni drugima. Oni ne “odleže dan”, oni ga izdrže. Ne izostanu s posla, ali od sebe – da. U psihoterapiji, često dolaze tek kad se mehanizmi preživljavanja raspadnu, ili kad telo počne da viče ono što duša dugo šapuće: da ovakav tempo života više ne funkcioniše.

Terapijski rad ne počinje analizom simptoma, već često — dozvolom. Dozvolom da ne moraju da budu jaki. Dozvolom da je “dovoljno loše” iako nije dramatično. Dozvolom da priznaju sebi: nešto u meni vapi za pauzom.

Iza njihove funkcionalnosti često stoji snažan unutrašnji kritičar, perfekcionistički standardi, narativ da je ranjivost luksuz koji ne mogu da priušte. Zato je važno da terapijski odnos postane mesto u kojem se prvi put ne meri učinak, već osećanje. Gde se život ne optimizuje, nego razume. Gde se umesto „moram“ ponovo otkriva „želim“.

U tom prostoru često dolazi do prepoznavanja potisnutih osećanja, disocijacije od sopstvenih potreba, i gubitka kontakta sa telom. Rad uključuje osvešćivanje unutrašnjih dijaloga, postavljanje granica, vraćanje ritmu koji nije diktiran spoljnom slikom uspeha. Modalitet u kojem se radi zavisi od terapeuta i klijenta — ali odnos, kontakt i prisustvo su ono što leči.

Zato je važno da ovu tišinu naučimo da čujemo.

Neće ti uvek reći da im je teško. Nekad će se čak smejati dok pričaju. Ali ako pažljivo slušaš — čućeš između redova koliko to košta. Funkcionalna depresija ne vrišti. Ne traži pažnju. Ona samo želi da prestane da glumi da je sve u redu.

A nekad je upravo terapijski prostor jedino mesto gde ta maska sme da padne.

Milanka Petkovic, psihoterapeut
@истицање

26/07/2025

Funkcionalna depresija – Kada tuga nosi masku svakodnevice

Funkcionalna depresija je stanje u kojem osoba spolja izgleda kao da sve drži pod kontrolom: ide na posao, razgovara s prijateljima, obavlja obaveze.

Ali iznutra — oseća se iscrpljeno, prazno i bez radosti. Ovo nije lenjost, ni “loš dan”. Ovo je tiha borba koja traje danima, mesecima, godinama.

Možda ti niko ne veruje jer „izgledaš normalno“. Ali ti znaš koliko te to košta.

➖
Funkcionalna depresija nije slabost.
To je znak da ti treba razumevanje, pauza i podrška.

Ako se prepoznaješ — nisi sam/a.
Ako želiš, ostavi komentar, da li si nekada spolja funkcionisao/La, a iznutra se lomio/la.
Milanka Petkovic, psihoterapeut
@истицање