27/09/2024
ГОРДАНА ВУЊАК НОВАКОВИЋ
Земунка лидер у светској науци
Успеси ове вредне и енергичне жене могу се низати унедоглед. Члан је Националне америчке академије наука, предавач на универзитетима широм света, најцитиранији је српски научник у историји. Научница рођена у Београду развила је метод за развој ћелија изван тела и тиме понудила материјал за реконструкцију лица и пут ка замени оштећеног плућног и срчаног ткива
Развила је метод за развој ћелија изван тела које користе ћелије самог пацијента и тиме отворила нове хоризонте у регенеративној медицини. Њен револуционарни приступ нуди безбеднији, прецизнији и мање инвазиван начин за извођење реконструкције лица и иде ка томе да буде успешан и у замени оштећеног плућног и срчаног ткива. Професорка Вуњак Новаковић две деценије се бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се људска ткива гаје у лабораторији и спремно чекају да се уграде у тело пацијента коме је отказао орган или му је оштећена кост, на пример. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срце одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо. Тренутно истражује да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа која су оштећена код пацијената оболелих од ковида 19.
ОНА је прва Српкиња која је постала члан Националне америчке академије наука. Сврстали су је, тако, међу више од 300 нобеловаца, који су уписани у историју ове академије. Четвороструки је академик. Објавила је 307 научних радова у међународними часописима, три научне књиге, седамдесет патената. Предавач је на универзитетима широм света. Највише је цитирани српски научник у историји, књижи више од четрдесет хиљада цитата. Редовни је професор биоинжењеринга медицинских наука на Универзитету Колумбија. Руководи лабораторијом за матичне ћелије и инжењеринг ткива. Члан је и Српске академије наука и уметности.
Гордана Вуњак Новаковић, научник светског гласа, пасију према науци наследила је од оца, хемијског инжењера. Њему је захвална што јој је показао пут којим иду само најпосвећенији, најупорнији. Што је у породици неговао веру у рад, љубав према послу. Говорио јој је: "Једино ти рад нико не може узети". И она је веровала. Посао јој није био ни терет ни жртва, већ природно стање. Захвална је и свим професорима из Земунске гимназије који су је наговорили да оде на југословенско, савезно такмичење из хемије. Освојила је прво место. То јој је била и одскочна даска и смер за даље школовање.
УПИСАЛА је Технолошко-металуршки факултет у Београду, где је и рођена (1948). Дипломирала у року, с просечном оценом 9,97. Магистрирала је и докторирала на Београдском универзитету, и на факултету који је завршила неколико година била је редовни професор на катедри за хемијски инжењеринг. А онда се, на предлог ментора, професора Драгољуба Вуковића, упутила у Америку. Добила је Фулбрајтову стипендију и наставила усавршавање на Институту за технологију у Масачусетсу. Вођена је руком најбољег биоинжењера на свету, професора Роберта Лангера. Захваљујући њему, усмерила се на нову област - инжењеринг ткива. За пројекат реконструкције главе и лица, којем је посвећена, а који звучи фасцинантно нама лаицима, потребно је узгајање ћелија изолованих из масног ткива пацијента у лабораторији.
Успеси ове вредне и енергичне жене могу се низати унедоглед. Иза ње је више од две деценије истраживања и примене биореактора, који омогућава да се људска ткива гаје у лабораторији. Она и њени истраживачи чине чуда, истражују узгој људских ткива која регенеришу унутрашње органе. Верује да ће истраживања у лабораторији којом руководи бити примењена на добробит људи.
ТРУДИ се, и успева, да у свакој генерацији има барем по једног студента из Србије и чини све да млади људи, а било их је више десетина који су прошли кроз овај научни храм, овладају знањем и примене га. Важно јој је да млади људи имају отворене хоризонте, то је кључно да заволе школу и рад и буду радознали. То је кључ успеха који јој је дарован у породици, у београдском Земуну. А њени родитељи улагали су све у образовање своје деце, културу, путовања. Отац и брат су, као и она, хемијски инжењери.
Није, говорила је, планирала да живот настави у Америци, после усавршавања на Универзитету Колумбија. Она то, заправо, није ни учинила. Нити је напустила Србију, нити се одселила у Америку. Она живи у две домовине. Београду се радо враћа. Сваки долазак је за њу и њену породицу велики празник. Покушала је и успела да јој Њујорк личи на Београд. Никада не спава, пун је енергије, малчице хаотичан, људи су директни и отворени. С породицом одлази и у кафану. Одлазе у српски ресторан, друже се, навијају за Новака Ђоковића и слушају музику ноћу. Ујутру је редован купац у пекари на ћошку, где продају врућ хлеб. А породица Вуњак је и чест посетилац опере, филмских представа и концерата. И дан и ноћ су им сасвим испуњени, кад дођу до границе издржљивости, кратко предахну, па опет свако свом послу, од раног јутра до вечери.
ГОРДАНА Вуњак није успела само у науци, која јој је постала пасија у детињству. Успела је и у приватном животу. Сматра да породична хармонија доприноси успеху и у професији. Велику подршку има од супруга Бранка, архитекте, који је пројектовао универзитетске и јавне зграде широм света, а иначе је велики филмофил и пасионирани читалац добрих књига. Син Сташа је лекар, специјализант у Мајамију на Флориди.
Када год је у свом радном кабинету, гледа у Београд, а њен родни град се раширио око ње и његова велика панорама даје јој енергију и додаје честице лепоте њеном испуњеном животу.
Ко је професорка Гордана Вуњак Новаковић
Она је српско-америчка је биоинжењерка и универзитетска професорка. Рођена је у Београду 26. августа 1948.
Редовна је професорка биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку, као и професорка биомедицинског инжињерства Микати фондације. Води лабораторију за инжињеринг матичних ћелија и ткива Универзитета Колумбија. Део је Ирвинг центра за обимно изучавање канцера (енг. Irving Comprehensive Cancer Center) и Центра за људски развој (енг. Human Development Centre) који су основани на Универзитету Колумбија. Пре Универзитета Колумбија, радила је као професор на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду (1981-1993), на Масачусетском технолошком институту (МИТ, 1993-2005) и Тафтс Универзитету (1993–2005). Докторирала је у области хемијског инжењерства на Универзитету у Београду (1981) и провела је годину дана као Фулбрајтов стипендиста на МИТ-у (1986-87). Додељен јој је почасни докторат на Универзитету у Новом Саду.
Професорка Вуњак Новаковић се фокусира на инжињерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести. Једна је од светских лидера у инжењерству хуманих ткива. Њена лабораторија је развила нове методе засноване на матичним ћелијама, биоматеријалима и биореакторима за регенерацију срца, плућа и костију, и „organs on a chip“ моделе хумане физиологије и патологије (канцер, инфаркт, фиброза, инфламација). Са својим тимом, објавила је 3 књиге, 70 поглавља и 360 радова у научним часописима. Одржала је 370 предавања по позиву на научним конференцијама и универзитетима широм света. Са преко 41000 цитата и h-индексом 115, професорка Вуњак Новаковић је једна од највише цитираних особа у историји у свим областима. Значајна компонента њеног рада је трансфер научних резултата из њене лабораторије у примене у медицини, кроз 50 патената у Сједињеним Државама и три компаније које је основала са својим студентима: epiBone, Tara Biosystems и East River Biosolutions.
Професорка Вуњак Новаковић је дипломирала, магистрирала и докторирала на хемијском инжињерству на Универзитету у Београду. Након постдипломских студија у Немачкој, вратила се на Универзитет у Београду као члан одељења за хемијско инжињерство. Била је Фулбрајтов стипендиста као члан Харвард-МИТ одељења за здравствене науке Масачусетског института за технологију. У исто време је била истраживач на Витакер колеџу за здравствене науке и технологију на МИТ-у (1993-1998) и као гостујући професор на Одељењу за биомедицински инжињеринг на Тафтс Универзитету (1994-2004). 1998. године је постала самостални истраживач на Харвад-МИТ одељењу за здравствене науке и технологију на МИТ-у, где је сарађивала, између осталог, и са познатим биомедицинским инжињером Робертом С. Лангером. Прихватила је позицију редовног професора Колумбија универзитета 2005, на одељењу за биомедицински инжињеринг. Удата је за Бранка Новаковића, архитекту, и имају сина Сташу који се бави пулмологијом и критичном негом у Мајамију.
Бројни научни успеси професорке Вуњак Новаковић су значајно утицали на поље инжињеринга ткива, и шире на биомедицинско инжињерство. Фокус њених истраживања је на инжињерство функционалних људских ткива интегрисаним коришћењем матичних ћелија, биоматеријалних скела (енг. scaffold) и биореактора, који су дизајнирани тако да регулишу и стимулишу развој ткива. У свом раду, она је поставила теоријске и експерименталне основе за развој нових биоматеријала и архитектура скела које регенеришу ткива. На пример, серија пет радова о биореакторима, инжињерству ткива за хрскавицу, култивацијским параметрима и карактеризацији конструката ткива, објављених 1998. и 1999. године су цитирани преко 2000 пута. Настављајући те напоре, проф. Вуњак Новаковић је вршила биолошке студије о комплексним ћелијама које се баве фундаменталним проблемима као што у раст и диференцијација матичних ћелија за функционалну скелетну и срчану механику, раст ћелија сисара у микрогравитацији и улози хондроцита у механици ткива хрскавице.
Професорка Вуњак Новаковић је члан редакција 25 научних часописа, Савета за инжењерство ткива и регенеративну медицину, Управног одбора Националне лабораторије на свемирској станици (где води комитет за науку и технологију), Управног одбора Америчког института за медицинско и биолошко инжењерство (где је била председник College of Fellows 2016-2017) и управник Секције за регенерацију костију и мишића у Faculty 1000 of Medicine. Члан је савета Слоут-Кетеринг центра за биологију матичних ћелија, Фондације за матичне ћелије у Њујорку, Савета фондације за матичне ћелије државе Њујорк и савета више академских институција (Градски колеџ Њујорка, Ренселер политехничког института, Вашингтон универзитета, Универзитета у Вермонту, Универзитета у Вашингтону у Сијетлу, Универзитету у Пенсилванији) и компанија (epiBone, Tara Biosystems, East River Biosolutions, Advanced Cell Technology, Organovo, Modern Meadow, StemSave).
Професорка Вуњак Новаковић је добитник Награде Клемсон Удружења за биоматеријале, Награде Прикер Удружења биомедицинских инжењера, четири награде НАСА-е за патенте и била је проглашена за једног од 100 глобалних мислилаца у 2014. години. Била је прва жена инжењер позвана да одржи престижно „директорско предавање” у америчком Националном институту за здравље (NIH) 2007. године. Изабрана је у Амерички институт за медицинско и биолошко инжењерство (AIMBE), Међународну дворану славних жена у технологији, Удружење биомедицинских инжењера, Америчко удружење за инжењерство ткива и регенеративну медицину, Америчко удружење за напредак науке (AAAS), Интернационално америчко удружење за инжењерство ткива и регенеративну медицину, Њујоршку академију наука, Европску академију наука (Academia Europaea), Српску инжењерску академију и Српску академију наука и уметности. Добитница је Роберт А. Прицкер (енг. Robert A. Pritzker награде за изузетно предавање за 2017. годину, што је највећа награда Друштва за биомедицинско инжињерство. Како су њена истраживања долазила до значајних резултата, њен рад је такође забележен од стране јавности и био је приказан у Њујорк Тајмсу, Scientific American-у, Форбсу, National Public Radio-у, и на Би-Би-Сију.
Од 2017. године, промовисана је у звање Универзитетског професора, што је најпрестижнији академски степен резервисан за само 16 од укупно 4.000 професора на Универзитету Колумбија. Професорка Вуњак Новаковић је једини инжењер икада промовисан у то звање на Универзитету Колумбија. 2012. године је изабрана у америчку Националну академију за инжењерство, а две године касније у Националну академију за медицину и Националну академију проналазача, и једина је жена на Универзитету Колумбија изабрана у све три академије. 2020. додељен јој је Сретењски орден Републике Србије. 2018: Награда Браћа Карић.
Носилац је награде публике коју додељује Европски завод за патенте.
