27/10/2025
Većina nas krenula je sa vežbanje ukratko jer nas je muka naterala. Da li su to zdravstveni problemi, da li neki problemi sa okruženjem, psihičke teskobe i nemir. Jer, budimo realni, trening je težak. 😁 Telo ne voli da izlazi iz zone komfora. Samo onda kad taj komfor postane jasno i očito nekomforan tada dolazimo do momenta "Sad je dosta, vreme je da promenim neke stvari u svom životu".
ALI, sledeća zamka se pojavljuje❗
1️⃣ scenario je da smo nedovoljno istrajni i nestrpljivi da dođemo do rezultata pa se povlačimo razočarani.
2️⃣ je da nam joga donese olakšanje, ili život prosto kreće na bolje i mi kažemo "E dobro, nije mi to sad prioritet" i prestajemo da vežbamo. Ali posle nekog vremena ponovo će se problemi pojaviti.
Znam, i ja sam bila tu. Krenula sam na jogu sa 16, pa sa 18 pa sa 20. I ono što sam od tada shvatila jeste da zahvaljujući jogi manje mi toga prestavlja teškoću, počev od tela pa nadalje, a lakše ih i prevazilazim, jer se ne zarobljavam dugo u patnji prouzrokovanoj vezanošću. Jer svaki problem vidim kao lekciju i podsticaj za rad na sebi. 👍 Jer mi je joga i ogledalo, utočište i sila koja me neprestano gura napred.
Zato, prilagodi praksu sebi ali ne odustaj. Što duže budeš vežbala sve ćeš više biti iznenađena kad porediš tu novu verziju sebe sa starom. ⚡
