Online psihoterapija by Aleksandar Novaković

11/02/2026

🔵 Ponekad se ne zadržavamo u odnosu zbog same osobe, već zbog nade koju nosi ranjeno unutrašnje dete.

11/02/2026

09/02/2026

🔵 "Zašto stalno razmišljam, čak i kada bih želeo da se isključim?"

Preterano razmišljanje retko nastaje iz potrebe za odgovorima. Češće počinje iz potrebe da se bude na oprezu.

U nekom trenutku, razum je preuzeo ulogu da predviđa, povezuje i drži stvari na okupu. Ne zato što je hteo, već zato što je to tada imalo smisla.

Zato se misli ne gase na zahtev.
One rade ono što su dugo morale da rade.

Nije nam potrebno objašnjenje, već iskustvo da se može biti u trenutku bez potrebe da se sve unapred razume ili drži. Tada razmišljanje polako menja svoju ulogu.

Ne nestaje. Ali prestaje da bude jedino mesto sigurnosti. Postaje nešto čemu se može prići, i od čega se može odstupiti, bez osećaja da će se nešto važno raspasti.

08/02/2026

Mnogi ljudi su vrlo rano naučili da je ljutnja nešto što nije dozvoljeno. Nešto što se potiskuje, kontroliše ili maskira smirenošću.

Ali ljutnja je pokretačka emocija. Njena uloga je da postavi granicu i zaštiti kada nešto nije u redu.

Kada joj se to ne dozvoli, nervni sistem ostaje u stanju stalne pripravnosti i povišene aktivacije.

Ta energija se tada ne vidi kao ljutnja, već kao napetost, anksioznost, razdražljivost ili hronični umor.

Regulacija ne dolazi iz potiskivanja. Dolazi iz dopuštanja da se ono što je pokrenuto – i dovrši.

-

06/02/2026

🔵 "Zašto mi je teško da pustim neke odnose, iako znam da me iscrpljuju?"

Neki odnosi ne opstaju zato što su laki, već zato što su duboko utkani u naš doživljaj sigurnosti, pripadanja ili lične vrednosti. Čak i kada donose napetost, razočaranje ili osećaj da stalno dajemo više nego što dobijamo, oni nose i nešto poznato – a poznato često deluje sigurnije od neizvesnosti promene.

Ponekad ono čega se i dalje držimo nije samo druga osoba, već i deo nas koji je kroz taj odnos naučio da voli, čeka, razume ili se nada. Zato prekid ili distanca retko znače samo gubitak odnosa. Često podrazumevaju susret sa pitanjima o sopstvenim granicama, potrebama i mestu koje zauzimamo u životima drugih ljudi.

Postoje trenuci kada osoba počne da oseća da ostajanje u istom obrascu nosi sve veću težinu. Ne nužno zato što je odnos postao dramatično loš, već zato što unutrašnji osećaj počinje da traži više prostora, više autentičnosti ili više mira nego ranije.

U takvim procesima, odluke retko dolaze naglo. Češće se razvijaju kroz postepeno razumevanje sopstvenih osećanja, potreba i granica koje možda ranije nisu bile jasno vidljive – ni drugima, ni nama samima.