Anima Plus Niš

26/02/2026

https://youtu.be/y-Zv3XDLIiE?si=APC_V560g35o1kc-

Enjoy the videos and music you love, upload original content, and share it all with friends, family, and the world on YouTube.

26/02/2026

🌱 Trauma ne mora biti „velika“ da bi ostavila posledice.
Mnogi zamišljaju traumu kao dramatičan događaj, ali istina je da i ponavljane „male“ povrede — kritika, ignorisanje, nedostatak podrške — mogu oblikovati naš osećaj sigurnosti i vrednosti.

Trauma se ne meri veličinom događaja, već našim doživljajem i resursima koje imamo da se sa njom izborimo. Nekada posledice nisu odmah vidljive, ali se kasnije javljaju kroz nesigurnost, poteškoće u odnosima, anksioznost ili osećaj da „nikad nismo dovoljno dobri“.

💙 Važno je da znamo: svako iskustvo zaslužuje pažnju i razumevanje. Nema potrebe da svoje rane upoređujemo sa tuđim — ono što nas boli, dovoljno je važno.

U Poliklinici Anima Plus verujemo da psihoterapija nije samo „lek“ za velike traume, već prostor gde učimo da bolje razumemo sebe, da gradimo unutrašnju snagu i da pronađemo mir u svakodnevici.

👉 Ako osećaš da te neka iskustva sputavaju ili ti oduzimaju energiju, pozivamo te da zakoračiš u proces psihoterapije. Tvoje priče i tvoje emocije zaslužuju siguran prostor i podršku.

24/02/2026

Kako porodična disfunkcionalnost utiče na dečake 🌱

Porodična disfunkcionalnost može imati snažan i dugotrajan uticaj na odrastanje dečaka, jer porodica predstavlja primarno mesto gde se uče emocije, odnosi, granice i osećaj sopstvene vrednosti.

Evo najvažnijih oblasti u kojima se uticaj najčešće vidi:

Emocionalni razvoj 💔

U disfunkcionalnim porodicama (npr. stalni konflikti, zanemarivanje, zavisnosti, nasilje, emocionalna hladnoća):

Dečak može naučiti da potiskuje emocije („muškarci ne plaču“).

Razvija osećaj stida ili krivice za probleme u kući.

Postaje emocionalno zatvoren ili, suprotno tome, impulsivan i agresivan.

Teško prepoznaje i imenuje sopstvena osećanja.

Često se javlja strah od odbacivanja i nesigurna privrženost.

Kada govorimo o samopouzdanju i identitetu, porodica je prvo „ogledalo“ deteta. Ako su roditelji:

preterano kritični,

nepredvidivi,

emocionalno nedostupni,

dečak može razviti:

nisko samopoštovanje,

potrebu za dokazivanjem (preterana kompetitivnost),

osećaj da nikada nije „dovoljno dobar“.

U adolescenciji to može dovesti do krize identiteta ili traženja pripadnosti u rizičnim grupama.

Model muškosti 👨
Otac ili muška figura imaju važnu ulogu u modelovanju ponašanja. Ako je prisutno:

nasilje,

alkoholizam,

emocionalna distanca,

dečak može:

ponavljati isti obrazac u odraslom dobu,

razviti strah od bliskosti,

ili pokušati da bude „suprotnost“ ocu, ali bez zdravog modela kako to da uradi.

Odnosi u odraslom dobu 💑
Posledice se često vide kasnije:

Poteškoće u intimnim odnosima.

Problemi sa poverenjem.

Strah od napuštanja ili preterana zavisnost od partnera.

Sklonost ka toksičnim odnosima (jer su poznati i „normalizovani“).

Ponašanje i rizici ⚠️
Neka deca reaguju internalizacijom (povlačenje, anksioznost, depresija), a neka eksternalizacijom:

agresija,

problemi u školi,

zloupotreba supstanci,

rana delinkvencija.

Važno: nije sve određeno unapred 🌟
Iako disfunkcionalna porodica povećava rizik, ona ne „određuje sudbinu“.

Zaštitni faktori mogu biti:

jedna stabilna i podržavajuća odrasla osoba (baka, trener, nastavnik),

psihoterapija,

zdravi prijateljski odnosi,

rad na samosvesti u odraslom dobu.

Mnogi muškarci koji su odrasli u teškim uslovima razviju visoku empatiju 💕, otpornost 💪 i snažnu unutrašnju motivaciju da prekinu porodični obrazac.

👩‍⚕️ Ivana Stanojević Krstić, psiholog i psihoterapeut

23/02/2026

✨ Opirem se, dakle postojim

👶 Kada smo deca, postoji faza „NEĆU“. Dete se tada opire autoritetu, a njegovo „ne“ postaje garancija sopstvene autonomije.
🧩 Sa tim „neću“, dete opipava granice. Potrebno je odvojiti se od roditelja i pronaći sopstveni put — što je ujedno i najveći poduhvat u životu.

👩‍🦱 Međutim, kao odrasli ljudi, često se i dalje držimo te borbe, mnogo duže nego što je potrebno. Tada ona postaje iskrivljena.
⚡ Naše „NE“ pretvara se u najveći čin prkosa prema nama samima. Ne želimo i ne dopuštamo sebi ono što je najbolje, samo zato što se bunimo protiv sopstvenog unutrašnjeg autoriteta.

🔗 Vezivanjem za negativnost, na izopačen način kažnjavamo roditelje, ali i sebe, pa i sam život.
😠 Kao da smo ljuti što život traži od nas da odrastemo i brinemo o sebi, a mi umesto toga pokušavamo da kaznimo roditelje koji se nekada davno nisu dobro brinuli o nama.
❗ Kakav životni paradoks!

🌀 Naša podsvest kao da govori:
„Ostaću uskraćen i nesrećan, a to će sigurno povrediti moje roditelje i one koji me vole. Iz inata neću uspeti i biti srećan, tako da ću svu svoju muku i bedu iskoristiti kao oružje da kaznim druge.“

👉 Ako stalno živite scenario gubitnika, razmislite malo o ovome.

Tatjana Cvetković, psiholog i psihoterapeut

16/02/2026

🌍 Vertigo i problemi sa ravnotežom – kada je vreme za neurologa?

Osećaj da se sve „vrti oko vas“, gubitak ravnoteže ili nesigurnost pri hodu nisu samo prolazne tegobe.
Vertigo može imati različite uzroke – od poremećaja unutrašnjeg uha do neuroloških oboljenja.

👉 Neurolog je ključan u razumevanju i dijagnostici ovih simptoma.
On može da:

utvrdi da li je uzrok neurološki,

predloži odgovarajuće pretrage,

vodi lečenje i praćenje stanja.

💡 Pravovremena poseta neurologu može sprečiti komplikacije i vratiti sigurnost u svakodnevni život.

📞 Obratite se našem timu – neurolog je tu da pruži stručnu podršku i rešenja.

13/02/2026

🌱Poremećaj pažnje kod dece – nije prepreka, već poziv na podršku

Deca koja se bore sa pažnjom često nailaze na nerazumevanje. Njihova energija, kreativnost i ideje zaslužuju da budu usmerene na pravi način.

👉 Zato je važno da se sa njima radi stručno i sistematski.
Defektolog, psiholog i psihoterapeut zajedno mogu da:

pomognu detetu da razvije strategije koncentracije,

osnaže njegovo samopouzdanje,

pruže roditeljima smernice kako da budu podrška kod kuće.

💬 Ako primećujete da vaše dete ima poteškoće u pažnji – niste sami. Stručna pomoć je tu da zajedno pronađemo put ka napretku.

📞 Obratite nam se i zakazite razgovor – prvi korak ka boljem razumevanju i podršci je samo jedna odluka.

04/02/2026

Kako porodična disfunkcionalnost utiče na odrastanje devojčica

Porodični odnosi i porodična disfunkcionalnost imaju jak i dugotrajan uticaj na devojčice, jer se upravo u porodici formiraju osećaj sigurnosti, vrednosti i slika o sebi. Evo kako to najčešće izgleda u praksi:
Emocionalni razvoj
Ako u porodici nema topline, podrške ili stabilnosti (npr. česte svađe, zanemarivanje, emocionalna hladnoća):
• devojčice mogu razviti anksioznost, strah ili depresiju
• često uče da potiskuju emocije ili, suprotno, da budu previše emotivno reaktivne
• mogu imati osećaj da nisu „dovoljno dobre“ ili voljene
Samopouzdanje i slika o sebi
Disfunkcionalne porodice (alkoholizam, nasilje, manipulacija, kriticizam):
• narušavaju samopoštovanje
• devojčice često krive sebe za probleme u porodici
• razvijaju perfekcionizam ili stalnu potrebu da udovoljavaju drugimaOdnosi u odraslom dobu
Modeli koje vide kod kuće često se prenose dalje:
• veća je verovatnoća toksičnih ili zavisnih odnosa
• strah od napuštanja ili prevelika tolerancija na loše ponašanje
• teškoće sa postavljanjem granica
Uloga „odraslog deteta“
U disfunkcionalnim porodicama devojčice često:
• prerano preuzimaju odgovornost (brinu o roditeljima, braći/sestrama)
• zanemaruju sopstvene potrebe
• kasnije imaju problem sa opuštanjem i osećajem krivice kada brinu o sebi
Mentalno i fizičko zdravlje
Dugotrajan stres iz porodice može dovesti do:
• psihosomatskih problema (glavobolje, stomak, nesanica)
• poremećaja u ishrani
• samodestruktivnih obrazaca ponašanja
Važno je znati
Negativan uticaj nije sudbina. Podrška jedne stabilne osobe (rođak, nastavnik, terapeut), rad na sebi i svesnost o obrascima mogu značajno pomoći devojčici (ili kasnije ženi) da:
• razvije zdrave odnose
• izgradi samopouzdanje
• prekine ciklus disfunkcionalnosti

Ivana Stanojević Krstić
psiholog, porodični psihoterapeut

02/02/2026

📢 Lepa vest!
Naš psiholog Miljana Stojanović je od sada zvanično deo stalnog tima.
Kontinuitet, posvećenost i kvalitet rada ostaju naš prioritet, uz još bolju dostupnost i podršku svima kojima je potrebna. 🌱

30/01/2026

🌱 Kada empatija postane preterana

Empatija je sposobnost da razumemo i osetimo emocije drugih ljudi. Ona je temelj zdravih odnosa i podrške. Ali, ponekad se može desiti da empatija postane preterana – tada počinjemo da nosimo tuđe emocije kao da su naše.

👉 Zašto to nije dobro?

Možemo se osećati iscrpljeno i preplavljeno.

Gubimo granice između svojih i tuđih osećanja.

Umesto da pomognemo, postajemo zarobljeni u tuđem bolu.

👉 Kako izgleda zdrava empatija?

Razumemo drugu osobu, ali ostajemo stabilni.

Pružamo podršku, a ne gubimo sebe.

Pokazujemo saosećanje, ali i čuvamo svoje granice.

💡 Poruka za naše klijente:
Empatija je dragocena, ali da bi bila lekovita – mora imati granice. Najveća podrška koju možete pružiti drugima jeste da budete uz njih, ali da ostanete dovoljno snažni da ih zaista podržite.

28/01/2026

Razvodi posle praznika

Januar se često naziva „mesecom razvoda“ jer povećan broj parova podnosi zahteve nakon praznika, koji deluju kao katalizator za okončanje veza. Praznična rutina, finansijski stres i intenzivno vreme provedeno zajedno ističu duboke probleme, čineći praznike „kap koja preliva čašu“ u već nestabilnim brakovima.

Ključni razlozi za razvod posle praznika:

Praznici kao okidač: Intenzivno vreme provedeno zajedno tokom praznika često ističe duboke probleme u braku.

Emotivna praznina: Osobe koje su inicirale razvod često osećaju prazninu, bol i gubitak nakon formalnog potpisivanja.

Traumatično iskustvo: Razvod se smatra jednim od najstresnijih iskustava, odmah iza gubitka voljene osobe, i definiše se kao smrt bračne relacije.

U svakodnevnom životu, pod mnoštvom obaveza, ljudi često guraju probleme pod tepih i ne suočavaju se sa njima. Posebno tokom praznika fokusirani su na atmosferu, dodatne obaveze i na sliku koju možda žele da drugi imaju o njima. Kada praznici prođu i kada se vrate svakodnevici, shvate da problemi i dalje postoje. Zbog toga januar često postane “kap koja prelije čašu"

Ivana Stanojević Krstić,
psiholog, porodični psihoterapeut

26/01/2026

🌱 Zdrava ambicija vs. patološka ambicija
Ambicija je poput vatre – može da nas greje i osvetli put, ali može i da nas opeče ako joj ne postavimo granice.

Zdrava ambicija je ona koja nas pokreće da rastemo, da učimo i da se razvijamo. Ona nas motiviše da budemo bolji nego juče, ali ne po cenu našeg zdravlja, odnosa ili vrednosti. Ljudi vođeni zdravom ambicijom znaju da uspeh nije sprint, već maraton – i da je jednako važno sačuvati balans, integritet i međuljudske odnose.

Patološka ambicija, s druge strane, pretvara cilj u opsesiju. Ona ne poznaje granice, ne pita za cenu i često vodi ka iscrpljenosti, konfliktima i manipulaciji. Kada ambicija postane patološka, uspeh prestaje da bude radost i pretvara se u stalnu trku u kojoj nikada nema dovoljno – ni priznanja, ni moći, ni statusa.

👉 Razlika je jasna:

Zdrava ambicija gradi mostove, patološka ih ruši.

Zdrava ambicija donosi smisao, patološka samo prazninu.

Zdrava ambicija nas povezuje sa sobom i drugima, patološka nas izoluje.

Na kraju, ambicija je samo alat. Mi biramo da li će biti gorivo za rast ili plamen koji nas sagoreva.

24/01/2026

dr Ivajlo Ilijev: „U atmosferi represije raste zloupotreba lekova“

U apotekama u Nišu je tokom 2025. godine prodato 267.100 kutija lekova za smirenje različitih vrsta, što je otprilike kutija po stanovniku. Prema podacima