Agora psihoterapijski kabinet

21/11/2025

Kada sigurnost postane zatvor

Ljudi često misle da je potreba za kontrolom „karakterna osobina“. U psihodinamici, ona je mnogo više od toga — odbrambeni mehanizam koji se rodio iz haosa detinjstva.

Mnogi klijenti kažu:
„Ako ja ne držim sve, nešto će poći po zlu.“
„Ne mogu da se opustim — odmah mislim da će se srušiti.“
„Kontrola me ubija, ali bez nje se osećam kao prazna ljuštura.“

U pozadini je često rano iskustvo nepouzdanog sveta: roditelj koji menja raspoloženja, porodica u stalnoj tenziji, osećaj da su odrasli deci bili „emocionalno odsutni“.
Pa dete razvije strategiju:
„Ako ja sve držim pod kontrolom, niko me više neće povrediti.“

Problem je što ta strategija u odraslom dobu postaje mentalni zatvor:
– perfekcionizam
– anksioznost
– emocionalna rigidnost
– problemi u odnosima („Sve moram sama“)
– burn-out
– strah od neizvesnosti
– pucanje pod pritiskom

🗣 „Kontrola je ponekad sofisticirana maska straha.“
— Irvin Yalom, egzistencijalni psihoterapeut

🗣 „Potraga za sigurnošću je ujedno i potraga za iluzijom.“
— Donald Winnicott

ŠTA KAŽU KLIJENTI KADA POČNU DA SE MENJAJU?

„Ne verujem da sam rekla ‘ne’ šefu bez osećaja krivice.“
„Dopuštam partneru da uradi stvari na svoj način — i svet nije propao.“
„Po prvi put se osećam kao da živim, a ne da komandujem.“

To su trenuci kada kontrole prvi put popusti — i kada Odrasli deo ličnosti stane na svoje mesto.

Marko Aurelije nas podseća:
„U našoj moći je samo ono što činimo i mislimo — ništa izvan toga.“
Stoicizam zapravo podržava ideju puštanja onoga što nije naše da držimo.

KAKO OVO LEČIMO U KABINETU AGORA?

🔵 Transakciona analiza (TA)

Radimo na razlikovanju:
– Deteta koje se boji
– Roditelja koji kritikuje i „naređuje“
– Odraslog koji razume realnost i pravi zdrave odluke.
Učimo kako da Odrasli preuzme vođstvo.

🟢 KBT

Pratimo:
– iracionalna uverenja („Ako ne kontrolišem, biće katastrofa“)
– katastrofične misli
– automatske reakcije
i zamenjujemo ih realističnim, funkcionalnim obrascima.

⚫ Psihodinamski pristup

Vraćamo se korenu — gde je prvi put nastala potreba za kontrolom?
Kome si zapravo držala „konce“ umesto sebe?
Ko je bio nepredvidiv dok si bila mala?

Zakaži svoju terapiju na 0606424672 🍀

20/11/2025

ZAVISNOST OD TIKTOKA: „Mozak traži kratko, brzo i odmah.“

Sve više dece, tinejdžera i odraslih ulazi u obrazac kompulzivnog skrolovanja. TikTok radi na principu kratkih dopaminskih krugova – sadržaj se menja brže nego što mozak stiže da obradi.
Najčešće čujemo:
„Planiram 5 minuta, a izgubim se na sat vremena.“
„Bez TikToka mi je dosadno, ništa me ne radi.“
„Glava mi je umorna, ali ne mogu da prestanem.“

Stručni uvid

Zavisnost od TikToka nije „nedisciplina“, već način da se izbegnu emocije: pritisak, tuga, stres, praznina. Ekran postaje regulator. Stoik Epiktet je govorio: „Nije stvar u tome šta nam se dešava, već kako se odnosimo prema tome.“

U digitalnoj zavisnosti — odnos je bekstvo.

Iskustva klijenata

• „Kao da mi je pažnja iseckana.“
• „Čim se osetim loše, otvaram aplikaciju.“
• „Teško mi je da budem u realnom razgovoru duže od par minuta.“

Mnogi tek u terapiji shvate da nisu zavisni od sadržaja, već od olakšanja koje sadržaj kratkoročno donosi.

Psihijatar Adam Alter kaže: „Digitalne platforme nisu dizajnirane da nam ukradu vreme, već pažnju — a pažnja je osnova identiteta.“

Kako pomaže Kabinet Agora?

1. KBT – radimo na prekidanju dopaminskih navika, vraćanju fokusa, strukturi dana, kontroli impulsa i realističnim planovima korišćenja tehnologije.
2. TA (transakciona analiza) – istražujemo iz kog „stanja ega“ bežiš u ekran: Da li unutrašnje Dete traži utehu? Da li Kritički Roditelj pojačava stres? Cilj je jačanje Odraslog dela koji bira, a ne reaguje automatski.
3. Porodično-sistemski rad (ako je dete u pitanju) – radimo na granicama, sigurnoj privrženosti, regulaciji emocija i zdravim rutinama.
4. Rad na emocijama – jer zavisnost prestaje tek kada naučiš da ostaneš sa sobom, a ne da bežiš od sebe.

TikTok nije problem. Problem je kada kratki videi počnu da oblikuju koncentraciju, volju i identitet. Naš cilj nije zabrana — već povratak unutrašnje kontrole.

14/11/2025

Tinejdžerski v**e danas nije „moda“ — to je nova tiha zavisnost.

Mladi ga koriste jer miriše lepo, lako se sakriva i „ne izgleda kao cigareta“.

Ali psihološki mehanizam je isti kao i kod nikotina:
angažuje dopaminski sistem koji je u pubertetu najranjiviji.

U praksi često čujemo iste obrasce:

„Samo da se smirim.“

„Svi u školi vuku, pa i ja.“

„Ne mogu da izdržim pauzu bez toga.“

„Ne osećam se dovoljno sigurnim bez toga.“

Kod mnogih tinejdžera v**e postaje mikro-ritual kojim regulišu:

👉 socijalnu anksioznost
👉 unutrašnju napetost
👉 osećaj nepovezanosti u porodici
👉 strah da „nisu dovoljno dobri“
👉 tihu prazninu koja se javlja u periodu identiteta

Struka odavno kaže da je zavisnost o nikotinu jedna od najbrže formirajućih.
Čuveni lekar i autor Dr. Gabor Maté je to sažeo ovako:
„Zavisnost nije problem u supstanci, nego u bolu koji stoji ispod nje.“

A kod tinejdžera taj bol često niko ne vidi — jer se v**e lako sakrije u rukavu.

---

Šta je važno da roditelji znaju?

V**e nije „bezopasna para“ — nosi nikotin, aditive i stvara neurobičku naviku.

Mozak tinejdžera mnogo brže ulazi u oblikovanje zavisničkog ciklusa.

Oduzimanje v**e-a bez razgovora obično samo produbi bunt.

Najbolje rezultate daju porodični razgovori, emocionalno podešavanje i jasno postavljanje granica.

---

Kako mi u Kabinetu radimo sa ovim?

U Kabinetu Agora radimo sa mladima kroz:

✔ porodičnu-sistemsku terapiju
✔ individualni rad na regulaciji emocija
✔ rad na socijalnoj anksioznosti i samopouzdanju
✔ edukaciju roditelja kako da ostanu „sidro“, a ne „kontrolor“

Tinejdžer ne pali v**e da bi sebe uništio.
On ga pali jer mu nedostaje sigurno mesto da se smiri, odmori i oseti viđenim.

Mi baš tamo ulazimo — da zajedno pronađemo razlog zbog koga nikotin uopšte postaje oslonac.

11/11/2025

📱 „Dete ne gleda u svet — gleda u ekran. A svet mu šapuće: ‘Ja te ne čujem.’“

Sve češće u praksi čujemo pojam „ekranizam“ — kada prekomerno izlaganje ekranu, naročito u ranom detinjstvu, dovodi do simptoma sličnih autizmu:
👉 povlačenje u sebe
👉 izostanak kontakta očima
👉 smanjena reakcija na glas roditelja
👉 kašnjenje u govoru i emocionalnom razvoju.

Roditelji često kažu:

„Mislili smo da je dete samo mirno i zauzeto…“
Ali to „mirno“ dete je često emocionalno preplavljeno.
Ekran postaje zamena za kontakt, za lice, za odnos.

---

🔹 Šta kažu istraživanja?
U SAD-u, oko 65% dece između 2 i 17 godina provodi više od 2 sata dnevno pred ekranom, ne računajući školske aktivnosti.
Tinejdžeri između 12 i 17 godina – više od 4 sata dnevno – što je direktno povezano s većim rizikom od anksioznosti i depresije.
Na Balkanu, istraživanja UNICEF-a pokazuju da deca uzrasta 12–17 godina provode u proseku 8 sati dnevno pred ekranom.

---

🔹 Psihodinamski pogled
Ekran ne oduzima samo vreme — on oduzima živi odnos.
U najranijem razvoju, pogled roditelja, ton glasa i ritam prisutnosti oblikuju detetovu psihu.
Ekran, koliko god svetlucao, ne vraća pogled nazad.
On ne reaguje, ne sadrži emociju.
I dete uči da svet ne odgovara.

Zato se ovde ne radi o „autizmu“ u biološkom smislu, već o emocionalno–razvojnom povlačenju.
To nije neizlečivo — ali zahteva povratak živog odnosa, dodira i prisutnosti.

„Dete ne uči iz slike. Dete uči iz pogleda.“
— Vladeta Jerotić

„U detetu je mnogo mudrosti i znanja. Ako to ne vidimo, to je zato što nismo dovoljno ponizni da naučimo ono što dete može da nas nauči.“
— Maria Montessori

---

🔹 Kako se pomaže?
U Kabinetu Agora pružamo porodičnu i sistemsku terapiju usmerenu na:
🫶 ponovno uspostavljanje odnosa i emocionalne povezanosti
🗣️ učenje roditelja kako da prepoznaju potrebe iza ponašanja
💡 uspostavljanje granica oko ekrana bez kažnjavanja
👨‍👩‍👧 rad sa celim porodičnim sistemom kako bi promena bila održiva

Jer ono što ekran oduzima — odnos vraća.
Detetu ne treba bolji sadržaj, već prisutan pogled.

#

23/10/2025

„Nije stvar u novcu — nego u praznini.“

Kockanje retko ima veze sa željom za dobitkom.
Češće je to pokušaj da se makar na trenutak osetiš živim.
Dok se kotrlja kuglica, sve brige na trenutak utihnu,
nema tišine, nema praznine, samo adrenalin i osećaj da si tu.

Kako kaže Gabor Maté, stručnjak za bolesti zavisnosti:

„Pitanje nije zašto zavisnost, već zašto bol.“

Iza svake igre krije se borba da se popuni rupa koju ne vidiš.
Osjećaj gubitka smisla, kontrole, sebe.

A svaki novi pokušaj da “se vratiš u plus”
samo dublje uvlači u onaj minus unutra.

💬 Kockanje nije slabost, nego poziv da se razume bol koji ga pokreće.

📩 Ako prepoznaješ deo sebe u ovome — razgovor može biti tvoj prvi dobitak.

Odigraj pametno i posveti se svom unutrašnjem bolu, tu smo za tebe.

Kabinet Agora uvek tu na 0606424672 ili nam piši u DM i zakaži svoju transformaciju🍀

21/10/2025

Simbioza👯

Na prvi pogled — bliskost.
U dubini duše je gubitak sebe.

Fraza „Kada bliskost postane granica“ opisuje trenutak kada ono što bi trebalo da nas povezuje, počne da nas guši.

U zdravom odnosu, bliskost znači razumevanje, poverenje, emocionalnu toplinu.
Ali u simbiozi, ta bliskost prerasta u gubitak granica:

Više ne znaš gde prestaju tvoje potrebe, a počinju tuđe.

Osećaš krivicu kad se udaljiš ili želiš nešto samo za sebe.

Partnerovo, detetovo ili roditeljsko raspoloženje postaje tvoje.

Ljubav postaje uslov opstanka, a ne slobodan izbor.

Tada bliskost prestaje da bude prostor u kome dišemo — postaje granica koja nas zatvara, sputava i čini da gubimo kontakt sa sobom.

Drugim rečima:
👉 Bliskost postaje granica onda kada više ne možemo da volimo, a da istovremeno budemo svoji.

Margaret Mahler, psihoanalitičarka koja je prva opisala pojam simbioze, rekla je:

> „U početku, dete i majka nisu dva bića. Oni su jedno.“

To je prirodna faza.
Ali kad ta rana simbioza traje i u odraslom životu, postaje nevidljivo sidro koje nas drži vezane — čak i kad mislimo da volimo.

---

💔 Primeri iz života:

Onaj muškarac koji je ostario pored majke, nikada se nije oženio — jer nijedna žena „nije kao mama“.

Ona žena koja se svaku nedelju vraća roditeljima po odobrenje, iako ima sopstveni život.

Partner koji ne zna ko je kad drugi ćuti — gubi se čim nestane pažnje, pogleda, potvrde.

Dete koje oseća krivicu kad poželi da ode, da živi svoj život.

To je simbioza — kad ljubav preraste u zarobljenost, a bliskost postane granica kroz koju ne možemo da prođemo.

Kad „mi“ postane važnije od „ja“.

---

🌱 Zdrava povezanost ne znači da gubimo jedno drugo, nego da rastemo jedno pored drugog.
Granica ne odvaja — ona čuva.

Ako u ovom opisu prepoznaješ deo sebe,
možda je vreme da razumeš zašto ti je teško da se odvojiš, a još teže da ostaneš.

👉 Razgovor u Kabinetu Agora može biti tvoj prvi korak ka slobodnijem „ja“.
Pozovi na 0606424672 ili nas poseti u ulici Svetozara Markovića 28 u Nišu, tu smo za tebe🍀

13/10/2025