What are the opening hours?

Monday 09:00 - 17:00 Tuesday 09:00 - 17:00 Wednesday 09:00 - 17:00 Thursday 09:00 - 17:00 Friday 09:00 - 17:00

Agora psihoterapijski kabinet, Svetozara Markovica 28, Niš (2026)

27/02/2026

Disanje je direktno povezano sa nervnim sistemom, stresom i emocijama.
U ovom videu govorimo o razlici između: ✔️ plitkog disanja
✔️ dubokog, regulisanog disanja
✔️ i njihovom uticaju na anksioznost i psihičko zdravlje
Malo svesti — velika promena.

26/02/2026

TVOJE DISANJE OTKRIVA KAKO SE ZAISTA OSECAS

25/02/2026

Patologija prerušena u ljubav?
(Misery)

Annie Wilkes nije samo opsesivna obožavateljka. Ona je primer kako usamljenost, nerazrađena agresija i potreba za kontrolom mogu biti maskirani brigom i „ljubavlju“.

Njena izolovanost nije samo socijalna, već psihička. Ona nema stabilne, recipročne odnose. Fikcionalni lik Misery postaje zamenski objekat vezivanja — a identifikacija sa tim likom prelazi granicu normalne fascinacije. Kada Paul „ubije“ Misery u romanu, Annie to ne doživljava kao književni izbor, već kao lični napad.

Njena identifikacija je toliko jaka da gubitak fikcionalnog lika znači gubitak dela sopstvenog identiteta.

Opsesija se ovde ne zasniva na ljubavi prema osobi, već na potrebi da se objekat poseduje i kontroliše. Kontrola je njen osnovni regulator anksioznosti. Ako je Paul fizički zavisan, onda je i emocionalno dostupan. Ako ne može da ode, ne može ni da je napusti.

U tom kontekstu, njena brižnost može se razumeti kao reaktivna formacija. Preterana nežnost i posvećenost prikrivaju potisnutu agresiju i strah od odbacivanja. Kada se idealizovana slika naruši, odbrana se ruši — i agresija izlazi na površinu bez filtera.
Ljubav prelazi u kaznu.
Annie ne podnosi ambivalenciju. U njenom svetu ne postoji „i voli i ljuti se“ — postoji ili idealizacija ili uništenje. To je struktura u kojoj drugi nije osoba, već produžetak njenog unutrašnjeg sveta.

Na kraju filma, iako je fizička opasnost prošla, trauma ostaje. U restoranu, kada mu konobarica prilazi, Paul reaguje telesno i emocionalno kao da se pretnja vratila. Hipervigilnost, nagla anksioznost i fragmentarni povrat slike ukazuju na elemente posttraumatskog stresnog sindroma.

Trauma ne nestaje sa završetkom događaja; ona ostaje u nervnom sistemu.
Misery pokazuje koliko je tanka granica između brige i kontrole, između ljubavi i posedovanja. Kada odnos ne podrazumeva granice i autonomiju, ono što izgleda kao intenzivna privrženost može zapravo biti patologija prerušena u ljubav.

24/02/2026

📲 Preuzmi Psychotherapy Toolkit:

Android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psychotherapytoolkit.psyapp&pli=1

iPhone: https://apps.apple.com/us/app/psychotherapy-toolkit/id6504953087

3 KBT tehnike disanja za smirivanje nervnog sistema:

1️⃣ Duboko (dijafragmalno) disanje

Udah kroz nos – stomak se širi

Polagan izdah – stomak se spušta
✔ Smanjuje napetost, spušta puls, vraća kontrolu

2️⃣ Kvadratno disanje (Box breathing)

4 sekunde udah → 4 sekunde zadržavanje → 4 sekunde izdah → 4 sekunde pauza
✔ Stabilizuje nervni sistem, prekida paničnu reakciju

3️⃣ Sporo disanje

Udah 4–5 sekundi → izdah 6–8 sekundi
✔ Aktivira parasimpatički nervni sistem, smanjuje anksioznost, pomaže kod depersonalizacije/derealizacije

Sve tehnike u aplikaciji imaju vođene verzije, tajmer i praktična uputstva.

23/02/2026

🧠 3 tehnike disanja iz KBT psihoterapije koje odmah smiruju nervni sistem

Kada anksioznost krene – srce ubrza, disanje postane plitko, telo se napne.
Rešenje nije da “prestaneš da misliš”, već da regulišeš disanje.

U Psychotherapy Toolkit aplikaciji imaš 3 vođene tehnike:

🌬 1️⃣ Duboko (dijafragmalno) disanje

Udah kroz nos – stomak se širi
Polagan izdah – stomak se spušta

✔ smanjuje fizičku napetost
✔ spušta puls
✔ vraća osećaj kontrole

⬛ 2️⃣ Kvadratno disanje (Box breathing)

4 sekunde udah
4 sekunde zadržavanje
4 sekunde izdah
4 sekunde pauza

✔ stabilizuje nervni sistem
✔ brzo prekida paničnu reakciju
✔ koristi se i kod specijalnih jedinica zbog efikasnosti

🕊 3️⃣ Sporo disanje

Udah 4–5 sekundi
Izdah 6–8 sekundi

✔ aktivira parasimpatički nervni sistem
✔ smanjuje anksioznost
✔ pomaže kod depersonalizacije i derealizacije

Disanje je najbrži način da utičeš na stanje uma.
Ne moraš da čekaš da prođe – možeš da ga regulišeš.

📲 U aplikaciji imaš vođene verzije svih tehnika, tajmer i uputstva kako da ih koristiš u realnim situacijama.

📥 Link za preuzimanje:

download link Android
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psychotherapytoolkit.psyapp&pli=1

download link iphone
https://apps.apple.com/us/app/psychotherapy-toolkit/id6504953087

Preuzmi aplikaciju i počni da koristiš tehnike odmah.

🎨 Predlog slike za post (vizual za sve platforme)

16/02/2026

Bal-Can-Can iz ugla KBT-a
(Bal-Can-Can)

Na prvi pogled, Bal-Can-Can je crna komedija o apsurdu Balkana. Ali psihološki gledano, to je priča o tome šta se dešava kada čovek ne razlikuje svoja uverenja od činjenica.
Glavni lik živi iz osnovnog uverenja da je svet haotičan, nepravedan i opasan. Problem nije samo u spoljnim okolnostima, već u tome što svaku situaciju filtrira kroz tu matricu. Ono što misli – on doživljava kao objektivnu realnost. Ne preispituje, ne proverava, ne pravi razliku između „tako ja vidim“ i „tako jeste“.
Zato se pojavljuje prolongiranje – odlaganje suočavanja sa bolnim temama. Izbegavanje kratkoročno smanjuje napetost, ali dugoročno održava strah. Što se više izbegava, to pretnja deluje veća.

Film je, paradoksalno, pun neplaniranog izlaganja. Kada se lik suoči sa pucanjem i realnom opasnošću, dolazi do preokreta: strah prestaje da bude fantazija i postaje konkretan događaj. U tom trenutku više nema mesta katastrofičnim projekcijama. Kada je pretnja stvarna i prisutna, um prestaje da proizvodi zamišljene scenarije. Upravo tu vidimo princip izlaganja – strah slabi kada mu se ne beži.

Posebno snažan trenutak je prihvatanje činjenice da ne može imati decu. To nije poraz, već pomak ka psihološkoj fleksibilnosti. Od borbe sa realnošću prelazi na odnos prema njoj. Umesto „ovo ne sme da se desi“, pojavljuje se prostor za „ovo je bolno, ali mogu da živim sa tim“.
Bal-Can-Can pokazuje da patnja često ne dolazi samo iz događaja, već iz rigidnog držanja za uverenja. Kada se ta uverenja malo pomere, čak i haotična stvarnost postaje podnošljivija.

12/02/2026

George Jung na geštalt stolici
(film: Blow)
Geštalt terapija je posebno pogodna za klijente kod kojih postoji jasna struktura Ja, ali i niz nedovršenih odnosa koji se ponavljaju kroz životne izbore. George Jung spada upravo u tu grupu. Njegovo funkcionisanje ne karakteriše simbioza, već ponavljanje obrasca napuštanja, uz snažnu potrebu da se izbegne zavisnost i emocionalna izloženost.
U geštalt okviru, fokus se postavlja na kontakt, granice i nedovršene geštalte. Kod Georgea, dve ključne figure koje ostaju neintegrisane jesu majka i dete koje je bio.
Prazna stolica: Majka
Majka predstavlja figuru ranog napuštanja i emocionalne nedostupnosti. Njeno odsustvo nije doživljeno kao konflikt, već kao činjenica – ali upravo ta „normalizovana“ odsutnost ostaje nedovršena i aktivna u pozadini.
GEORGE:
„Otišla si bez objašnjenja.
Nisam znao da li da te mrzim ili da te čekam.“
TERAPEUT:
„Reci to majci.“
GEORGE:
„Naučio sam da se ne oslanjam.
Ako ne zavisim – ne mogu biti ostavljen.“
U geštalt smislu, ovde se vidi kako izbegavanje bliskosti postaje način regulacije bola. Majčino napuštanje biva ponovljeno u partnerskim odnosima, izborima visokog rizika i životnom stilu koji favorizuje autonomiju po cenu stabilnosti.
Prazna stolica: Dete u sebi
Rad sa detetom predstavlja ključni deo geštalt procesa kod klijenata koji su prerano morali da odrastu. Georgeovo dete nije imalo prostor za sigurnu zavisnost – zato odrasli George stalno bira slobodu koja liči na bekstvo.
GEORGE:
„Mislio sam da te štitim tako što sam te gurao napred.
U stvari, samo nisam znao kako da stanem.“
TERAPEUT:
„Reci to detetu.“
GEORGE:
„Nisi morao da budeš jak.
To nije bila tvoja uloga.“
Ovaj trenutak omogućava kontakt sa tugom, a ne samo razumevanje obrasca. U geštalt terapiji, promena ne dolazi iz uvida, već iz doživljenog susreta sa potisnutim afektom.
Zašto je geštalt pravi izbor
George Jung je pogodan za geštalt terapiju jer poseduje diferencirano Ja, može da ostane u sadašnjem trenutku, ima jasne figure (majka i dete) koje traže dovršetak i ponavlja obrazac bez simbolizacije bola. Rad na praznoj stolici omogućava da se prekinu automatizmi ponavljanja i da se uspostavi nova granica između slobode i bežan

11/02/2026

PRVA FAZA: Gestalt terapija
Ross ima ozbiljan problem sa:
granicama
napuštanjem
stalnim vraćanjem u prošle odnose
Gestalt bi mu pomogao da:
razlikuje figuru i pozadinu
ostane u sadašnjem trenutku
oseti gde se on završava, a gde drugi počinju
Ross živi u nedovršenim gestaltima.
Stalno „zatvara“ stare veze novim pokušajima da ih popravi.

DRUGA FAZA: Psihoanaliza
Kada se uspostavi kontakt sa sobom, tek tada ima smisla ići dublje.
Ross je zaglavljen u simbiozi sa idealizovanom figurom partnerke.
On ne tuguje – on racionalizuje.
Analiza bi mu pomogla da izađe iz ponavljanja istog obrasca gubitka.

09/02/2026

Kako likovi iz serije Friends biraju terapeuta
Monika – KBT terapeut
Jer voli strukturu, predvidljivost i kontrolu.
KBT joj daje liste, domaće zadatke i osećaj da „radi na sebi“.
Emocije? Da, ali organizovano. U fasciklu.
Džoi – psihoanalitičar
Ima puno seksa, puno telesnog užitka i dosta ranih potreba koje ne razume.
On ne pita „zašto mi se ovo dešava“, već „zašto se uvek zaljubim posle“.
Analitičar ćuti, Džoi priča – i prvi put neko ne traži da on bude pametan.
Fibi – muzička i art terapija
Jer je bol kod nje previše dubok za reči.
Sublimacija je njen prirodan jezik.
Ona peva ono što drugi potiskuju – i tako se reguliše.
Rejčel – Transakciona analiza (TA)
Jer počinje da vidi svet iz OK–OK pozicije.
Uči da razlikuje Adaptirano dete od Autentičnog deteta.
Prestaje da traži spoljašnje dozvole i gradi sopstveni identitet.
Čendler i Monika – porodična / sistemska terapija
Proces usvojenja aktivira stare gubitke, strahove i porodične lojalnosti.
Terapija im pomaže da tuguju ono što nisu dobili – da bi mogli da prime ono što dolazi.

05/02/2026

Psihološka analiza filma Marnie
Trauma, potiskivanje, kleptomanija i izbegavajuća vezanost
Hičkokova Marnie je film o posledicama traume koja nije mogla biti simbolizovana. Umesto da bude zapamćena i ispričana, ona je potisnuta i smeštena u telo i ponašanje. Marnie ne beži od ljudi zato što ne želi bliskost, već zato što je bliskost za nju povezana sa opasnošću.
Iz psihoanalitičkog ugla, njeno funkcionisanje je obeleženo snažnim mehanizmom potiskivanja. Traumatska iskustva nisu nestala, već su razdvojena od svesti i vraćaju se u obliku simptoma: intenzivne anksioznosti, telesnih reakcija, averzije prema dodiru, seksualne inhibicije i kompulzivnog ponašanja.
Jedan od centralnih simptoma u filmu jeste kleptomanija. Marnie ne krade zbog materijalne koristi, već zbog psihičke regulacije. Krađa prethodi porastu unutrašnje napetosti, a prati je kratkotrajno olakšanje. U tom smislu, čin krađe funkcioniše kao zamena za emocionalni kontakt i kao pokušaj povraćaja kontrole nad unutrašnjim haosom. Simbolički, ona „uzima“ ono što joj nikada nije bilo dostupno – sigurnost, brigu i pravo na autonomiju.
Posebno upečatljiv motiv filma jeste njena reakcija na crvenu boju. Ona ne predstavlja strah sam po sebi, već trenutak u kome potisnuti afekt prodire u svest bez mogućnosti simbolizacije. Kada trauma ne može biti mišljena, ona se pojavljuje kao preplavljujući telesni doživljaj.
U partnerskim odnosima, Marnie pokazuje jasan izbegavajući obrazac vezanosti. Ona deluje samostalno, kompetentno i emocionalno distancirano, uz snažnu netoleranciju prema zavisnosti i bliskosti. Ljubavni odnos ne aktivira osećaj sigurnosti, već alarm. Izbegavanje nije izraz hladnoće, već strategija preživljavanja: distanca štiti od ponovnog doživljaja gubitka kontrole.
Psihoanalitički prelom u filmu događa se u trenutku osvešćivanja potisnute traume. Kada sećanje dobije narativ, afekt i značenje, simptom počinje da gubi svoju regulativnu funkciju. Ne zato što bol nestaje, već zato što više nije izolovana i neme iskustvo. Trauma izlazi iz tela i ulazi u simbolički prostor.
Marnie prikazuje da izbegavajuća vezanost, kompulzivno ponašanje i telesni simptomi nisu poremećaji sami po sebi, već pokušaji psihe d

Agora psihoterapijski kabinet

27/02/2026

26/02/2026

25/02/2026

24/02/2026

23/02/2026

16/02/2026

12/02/2026

11/02/2026

09/02/2026

05/02/2026

Address

Opening Hours

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category

Monday	09:00 - 17:00
Tuesday	09:00 - 17:00
Wednesday	09:00 - 17:00
Thursday	09:00 - 17:00
Friday	09:00 - 17:00