Akupunktura Srbija

Istorijat Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetničke slike.

Zašto nastaje gojaznost? Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.

1 g masti=9 kcal 1000 g čiste masti=9000 kcal 1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i ćelija 1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobićemo 1/2 kg masnog tkiva.

Koji su uzroci gojaznosti? Do sada su poznati mnogi faktori koji utiču na pojavu gojaznosti, dok su neki jos u fazi ispitivanja. Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više raznih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih i fizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najčešće nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.

Nasledni faktori Nasleđe se navodi kao jedan od najvažnijih faktora u nastanku gojaznosti. Po nekim autorima smatra se da ono čini 90 % uzroka gojaznosti, mada nedavne studije navode nižu cifru 30-40 %. Činjenica je da se gojaznost češće javlja u porodicama što ukazuje da genetski faktor ima uticaja. Međutim, članovi porodice dele ne samo gene već i životni stil i navike u ishrani, a odvajanje ovih uticaja od genetskih je teško. Studije usvojenih odraslih osoba potvrđuju ovu činjenicu jer je zapaženo da je telesna težina ovih usvojenih ljudi bliža telesnoj težini njihovih bioloških roditelja, nego osoba koje su ih usvojile. Brojne studije blizanaca nam takođe potvrđuju činjenicu da nasleđe ima velikog uticaja. Primer: Dvanaest pari blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za 1000 kcal viša od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praćeno je povećanje telesne mase. Zapažene su veće sličnosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to veća sličnost kod homo nego kod heterozigotnih) nego među pojedinim članovima ispitanika. Gotovo istovetni rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta. Takođe se pomije poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvođači energije. Mitohondriji se nasleđuju od majke i to objašnjava koleraciju između težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno. Poslednjih godina govori se o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu i odgovoran je za osećaj sitosti. Ako je ovaj protein abnormalan osoba koja pojede obilan obrok ne oseća sitost. 1995. godine otkriven je abnormalni gen za B3 adrenergički receptor koji je odgovoran za iskorišćavanje masti tako da je metabolizan usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu. Drugi istraživači smatraju da je poremećaj na nivou hipotalamusa i to feet back mehanizma. Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišćavanja energije (ATP), smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i povišen nivo enzima za skladištenje masti. Urođeno veći broj masnih ćelija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih ćelija koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti. Dobijanje u telesnoj težini u periodu između 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u odraslom periodu.

Faktori sredine U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su različiti ideali za lep izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva. Ritual uzimanja hrane vezan je za radosne trenutke (svečanosti, slavlja, ispoljavanje gostoprimstva), kao i tužne trenutke (daće).

Psihološki faktori Mnogi ljudi jedu da bi odagnali loše emocije (frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju, tugu); hrana često služi kao zamena za nešto što je izgubljeno (ljubav, posao), slično kao pušenje, opijanje. Oko 30 % gojaznih ima faze prejedanja (bingle eating disorder). Društvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim tim diskrimisana za razna zanimanja, ona se oseća nepoželjno, depresivno, jede više, a zbog svog izgleda postaje još više depresivna i opet utehu nalazi u hrani (začarani krug).

Fiziološki faktori Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji utiču na izgradnju tela, a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti. Fizička aktivnost je važan faktor koji utiče na potrošnju energije. Ona se takođe smanjuje sa godinama života. Kod osoba koje žive u istoj porodici stvara se uslovni refleks da unose više hrane po ugledu na ostale članove porodice. Back to top

Procena željene telesne težine Postoji više načina za izračunavanje idealne telesne težine: Standardne tabele (Weight to high tables) - prihvatljiva težina za osobu poznate visine Nedostaci:

ne određuju procenat masti, tj. ne razgraničavaju masno od mišićnog tkiva ne prave razliku izmedu prosečne i željene telesne težine; 5 % populacije (izrazito niski ili visoki) ne uzimaju u obzir; neke ne uzimaju u obzir uzrast i pol; najveći problem za lekara je koju tablicu da izabere; Pravilo palca (palac i kažiprst jedne ruke stave se oko ručnog zgloba druge ruke). Tabele rasta za decu Formula po Demole-u Za muškarce: ITT=(TV-100) - (TV-150/4) + (G-20/4) Za žene: ITT=(TV-100) - (TV-150/2.5) + (G-20/4) ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine Ova formula je prilično zastarela i danas se sve ređe koristi. Razlozi su ti što je ograničena na razdoblje od 20-40 godine, savremene preporuke zahtevaju manji kalorijski unos zbog modernijeg i lakšeg stila življenja (nove tehnologije, automobili, daljinski upravljači, itd.). ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine Merenje gojaznosti Termine prekomerna uhranjenost i gojaznost nije uvek lako razgraničiti jer svaka zemlja i svaka kultura ima svoj kriterijum. Merenje masnih ćelija kojih ima bilion, a svaka pojedinačna je teška 0.5 µg je "Sizifof posao". Napori internacionalne grupe bili su usmereni na jedinstvenu meru nezavisnu od drugih parametara i tako je 1990. godine usvojen kao metod izbora u merenju gojaznosti - BMI.

Šta je BMI?

BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat. BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2 TT=telesna težina TV=telesna visina TT=telesna težina TV=telesna visina Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?

BMI Uhranjenost Rizik za obolevanje na osnovu BMI Rizik za obolevanje na osnovu BMI i komorbiditeta*

< 18.5 Mršavi Minimalni Nizak

> 18.5 - 25 Normalno uhranjeni Nizak Umeren

> 25 - 30 Prekomerno uhranjeni Umeren Visok

> 30 - 35 Umereno gojazni Visok Vrlo visok

> 35 - 40 Jako gojazni Vrlo visok Ekstremno visok

> 40 Ekstremno gojazni Ekstremno visok Ekstremno visok

*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.

Komorbiditet vezan za gojaznost:

Hipertenzija Kardiovaskularne bolesti Dislipidemija Tip II dijabetes Sleep apnea Osteoartritis Sterilitet Druga patološka stanja:

idiopatska intrakranijalna hipertenzija

proširene vene donjih ekstremiteta

gastroezofagealni refluks

urinarna stres inkontinencija

Prisustvo jednog ili više komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI. Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna? BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).

Kada se BMI ne može primeniti?

kod dece u fazi rasta,

kod trudnica i dojilja,

kod osoba kod kojih je izražena muskulatura (body bilderi i atlete),

kod osoba za skoliozom i kifozom ili drugim anomalijama gde ne može da se adekvatno proceni visina.

Distribucija masti

Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, znacajan parametar, čak nezavisan. Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti: 1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj vid gojaznosti javlja se kod muškaraca i žena posle menopauze jer se smanjuje estrogen, a povećava testosteron. To, međutim, nije uvek pravilo. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma. 2. "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.

Distribucija masti može se proceniti merenjem:

Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.

WHR Pol

>1 Muškarci

>0.8 Žene

Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.

Obim struka Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva. On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje. Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja. Svi pacijenti sa BMI manjim od 40 trebalo bi da izmere i obim struka jer on sam ili udružen sa povišenim BMI predstavlja faktor rizika. Osobe koje imaju BMI preko 40 ne moraju da mere obim struka jer je njihov zdravstveni rizik već ekstremno visok.

Znaci, čak i umerena ili blaga gojaznost treba da se leči ako je abdominalno tkivo bogato mastima jer povećani broj i veličina masnih ćelija-adipociti udružena je sa njihovom povećanom metaboličkom aktivnošću. Iz ovog tkiva oslobađaju se masne kiseline direktno u portnu cirkulaciju što dovodi do nagomilavanja triglicerida u plazmi i kao posledica toga nastaje lučenje insulina-hiperinsulinemije jer nastaje rezistencija na glukozu i dolazi do povećanja i glukoze u krvi.📷 i-�`��^��