https://www.bodyandmind-institut.com/

Psihološko.Savetovalište, Dušana Vasiljeva 30, Novi Sad (2026)

11/02/2026

Osnovne strategije preživljavanja – 4F model

(Fight, Flight, Freeze, Fawn)

✨ BORBA (Fight)

Dominantna strategija: kontrola i napad kao odbrana od ugroženosti

Moguće štetne karakteristike:
   •   Impulzivnost i eksplozivne reakcije
   •   Povećana potreba za kontrolom
   •   Autoritarnost, rigidnost, autokratski stil
   •   Osećaj privilegovanosti i prava
   •   Perfekcionizam usmeren ka drugima
   •   Agresivnost (verbalna ili emocionalna)
   •   Niska tolerancija na frustraciju
   •   Antisocijalni i narcistični obrasci ponašanja
   •   Problemi u regulaciji besa

✨ BEG (Flight)

Dominantna strategija: stalna aktivacija i bežanje od unutrašnjeg bola

   •   Hronična anksioznost i panične reakcije
   •   Opsesivno-kompulzivni obrasci
   •   Preterana briga i stalna užurbanost
   •   Radna zavisnost / prezaposlenost
   •   Perfekcionizam usmeren na učinak
   •   Potreba za stalnim „bivanjem u pokretu“
   •   Adrenalinska zavisnost
   •   Mikromenadžment i kontrola kroz aktivnost
   •   Poteškoće sa pažnjom i impulzivnošću
   •   Oscilacije raspoloženja

✨ ZALEĐENOST (Freeze)

Dominantna strategija: povlačenje, isključenje i psihička „nepokretnost“

   •   Disocijativni odgovori
   •   Psihička i telesna ukočenost
   •   Povlačenje i izolacija
   •   Izbegavanje izloženosti i postignuća
   •   Osećaj praznine i odsutnosti
   •   Pasivnost, „zalepljenost“ za kauč ili ekran
   •   Rasijanost i smanjena prisutnost
   •   Fobičan strah od uspeha ili vidljivosti
   •   Socijalna povučenost

✨ POTČINJAVANJE (Fawn)

Dominantna strategija: ugađanje drugima radi očuvanja sigurnosti
   •   Ko-zavisni obrasci
   •   Gubitak ličnih granica i identiteta
   •   Prekomerno udovoljavanje drugima
   •   Strah od konflikta i odbacivanja
   •   Samoponištavanje
   •   Društveni perfekcionizam
   •   Hronični osećaj krivice
   •   Internalizovana uloga žrtve
   •   Parentifikacija u detinjstvu
   •   Povezanost sa iskustvima porodičnog nasilja

🌱 Cilj terapije nije „ukloniti“ ove reakcije, već proširiti kapacitet izbora – da osoba može da reaguje fleksibilno, u skladu sa sadašnjim trenutkom, a ne iz stare ugroženosti.

04/02/2026

❗️ Emocionalna nedostupnost nije hladnoća.

To je naučena zaštita.
Ljudi često misle da su emocionalno nedostupni jer „ne osećaju dovoljno“.

U terapiji se češće ispostavi suprotno –
osećaju previše, ali su naučili da to ne pokazuju.
🎯 Emocionalna nedostupnost se ne rađa iz bezosećajnosti,
već iz iskustava u kojima: – nije bilo bezbedno pokazati emocije
– osećanja nisu bila viđena ili su bila kritikovana
– bliskost je značila povredu ili gubitak kontrole

Tada se um povuče, a srce nauči da ćuti.
🔺 Ne kao kaznu, nego kao strategiju preživljavanja.
Problem nastaje kada zaštita ostane i onda kada opasnosti više nema.
Tada ne štiti samo od bola,
nego i od bliskosti, radosti i povezanosti.

🔻Psihoterapija ne „otvara“ emocije silom.
Ona stvara sigurnost u kojoj emocije same izlaze.

❗️ Jer niko ne treba da se uči da oseća.

✔️ Treba samo da nauči da je bezbedno.

28/01/2026

Re- roditeljstvo (reparenting)

Reroditeljstvo je proces u kojem
odrasla verzija nas postaje ono
što nam je nekada nedostajalo.

To znači da danas učimo da sebi pružimo:
✨ sigurnost
✨ razumevanje
✨ granice
✨ podršku
✨ nežnost

Kroz reroditeljstvo učimo da:

🌱 umirimo svoj nervni sistem
🌱 čujemo svoje potrebe
🌱 reagujemo drugačije nego nekada
🌱 biramo ono što nam danas služi

To nije brisanje prošlosti.
To je BRIGA O SEBI u sadašnjosti.

💛 Kada sebi postajemo sigurna odrasla osoba,
Unutrašnje dete više ne mora da se bori, beži, zaleđuje
ili potčinjava da bi preživelo.

❗️ Zakažite svoj online termin:
www.psiho-online.com

28/01/2026

Re- roditeljstvo (reparenting)

Reroditeljstvo je proces u kojem
odrasla verzija nas postaje ono
što nam je nekada nedostajalo.

To znači da danas učimo da sebi pružimo:
✨ sigurnost
✨ razumevanje
✨ granice
✨ podršku
✨ nežnost

Kroz reroditeljstvo učimo da:

🌱 umirimo svoj nervni sistem
🌱 čujemo svoje potrebe
🌱 reagujemo drugačije nego nekada
🌱 biramo ono što nam danas služi

To nije brisanje prošlosti.
To je BRIGA O SEBI u sadašnjosti.

💛 Kada sebi postajemo sigurna odrasla osoba,
Unutrašnje dete više ne mora da se bori, beži, zaleđuje
ili potčinjava da bi preživelo.

❗️ Zakažite svoj online termin:
www.psiho-online.com

21/01/2026

Krivica nije uvek znak savesti.

Ponekad je znak rane.

👉 Zdrava krivica se javlja kada prepoznamo da smo nekoga povredili ili prekršili sopstvene vrednosti.
Ona nas ne lomi, već nas pokreće na odgovornost: da se izvinimo, popravimo, promenimo ponašanje.
Zdrava krivica ima rok trajanja – nestaje kada smo nešto naučili.
👉 Patološka krivica nema veze sa realnom štetom.
To je osećaj da smo „pogrešni“ čak i kada samo postavljamo granice, biramo sebe ili kažemo „ne“.
Često je naučena u odnosima gde je ljubav bila uslovljena, a prihvatanje zavisilo od tuđih očekivanja.
🧠 U psihoterapiji učimo razliku između:

– „Pogrešila sam“
i
– „Ja sam pogrešna“
Prva rečenica vodi rastu.
Druga vodi samoponištavanju.

✨ Zrelost ne znači živeti bez krivice,
već razlikovati onu koja nas uči od one koja nas drži zarobljenima.

❗️ Zakažite svoj online termin: www.psiho-online.com

14/01/2026

🧠 Osnovne strategije preživljavanja – 4F

Kada se suočimo sa opasnošću, naš nervni sistem bira jedan od četiri osnovna odgovora:

Borba (Fight)
Beg (Flight)
Zaleđenost (Freeze)
Potčinjavanje (Fawn)

🍀 Ako smo u detinjstvu imali dovoljno sigurno i podržavajuće okruženje, u odraslom dobu nosimo sa sobom fleksibilnost – sposobnost da biramo odgovor koji nam u tom trenutku najviše pomaže

✨ Borba
Znamo da postavimo granice, da budemo asertivni i da se zauzmemo za sebe kada je potrebno.

✨ Beg
Umemo da se povučemo, udaljimo i zaštitimo sebe kada shvatimo da bi dalja borba samo povećala opasnost.

✨ Zaleđenost
Ponekad je pravi izbor stati. Umiriti se, utišati se i dati sebi vreme da procenimo situaciju pre nego što reagujemo.

✨ Potčinjavanje
Znamo da slušamo, sarađujemo i pravimo kompromise – bez gubitka dostojanstva i bez odricanja od sebe.

🕊️ Trauma ne znači da sa nama nešto nije u redu.

Kada smo dugo bili u nesigurnosti,
nervni sistem može da se zadrži u jednom odgovoru
(borba, beg, zaleđenost ili potčinjavanje).

To je nekada bio način da preživimo 🤍
A danas — uz sigurnost, podršku i svesnost —
možemo ponovo učiti fleksibilnost.

🌱 Zdrav nervni sistem nije onaj koji nikad ne reaguje, već onaj koji ume da se prilagodi.

❓Koji 4F odgovor najviše primetiš u izazovnim situacijama

24/12/2025

🎆 Novogodišnje rezolucije – obećanja ili pritisak?

Svake godine, negde između čestitki i vatrometa, sebi obećamo da ćemo biti bolji.
Manje grešiti. Više raditi. Manje osećati ono što „ne bi trebalo“.
U psihoterapiji često vidim da rezolucije nisu problem same po sebi.
Problem je ton u kojem ih donosimo.
Ako nova godina počinje rečenicama poput:
„Moram“, „Nisam dovoljna“, „Ove godine nema izgovora“ –
to nije motivacija, to je unutrašnji pritisak.
Možda je zdravija rezolucija ova:
✨ Da budem nežnija prema sebi dok rastem.
✨ Da slušam šta mi emocije govore, umesto da ih utišavam.
✨ Da menjam ono što mogu – korak po korak.
Promena ne mora da počne 1. januara.
Ali može da počne sa više razumevanja, a manje osuđivanja.

Ako već želiš rezoluciju – neka bude odnos sa sobom. 🤍

18/12/2025

🔗KOPING MODOVI

❓Kako se ljudi ponekad štite od teških osećanja

❤️‍🩹NADKOMPEZACIJA je način na koji se neki ljudi brane kada se iznutra osećaju nesigurno, povređeno ili bespomoćno. Umesto da pokažu ta osećanja, ponašaju se potpuno suprotno – kao da su jaki, sigurni i nedodirljivi.

Na primer, neko može delovati veoma samouvereno, iako se u sebi oseća nesigurno. Ili može biti tvrdoglav i nametljiv jer se duboko u sebi plaši da će ga drugi kontrolisati ili povrediti.

❓Kako se to najčešće vidi u ponašanju

✔️ NARCISOIDNA NADMENOST “ja sam iznad svih“ stav.
Takve osobe pokušavaju da podignu svoju vrednost tako što umanjuju druge. Deluju važno, drsko ili arogantno, ali iza toga se često krije krhko samopouzdanje.

✔️PARANOIDNA
KONTROLA- stalna sumnjičavost i potreba za kontrolom.
Teško veruju drugima, često misle da neko ima loše namere ili da ih želi prevariti, pa zato stalno proveravaju i kontrolišu okolinu.

✔️ OPSESIVNA KONTROLA -preterana potreba da sve bude po njihovom.
Iza jake potrebe kontrolom, redom i pravilima često stoji duboka nesigurnost i strah da će izgubiti kontrolu ako se stvari ne odvijaju onako kako su zamislili.

✔️TRAŽENJE PAŽNJE
Imaju snažnu potrebu da budu primećeni, da se istaknu i budu u centru zbivanja, jer im je osećaj da su zanemareni veoma težak.

✔️ AGRESIVNOST - ponekad koriste ljutnju, pretnje ili grubost kako bi se osećali jače i zadržali kontrolu nad drugima.

✔️ MANIPULACIJA i NEISKRENOST
Ljudi koji su odrasli u nesigurnom ili nepredvidivom okruženju ponekad nauče da prećutkuju istinu, lažu ili manipulišu zarad ostvarivanja svojih interesa – ne zato što su „loši“, već zato što su tako nekada pokušavali da se zaštite.

10/12/2025

✨ Predpraznično raspoloženje – a šta ako nije baš tako svečano? ✨

🥂Ovih dana oko nas se širi posebna energija: svetla, očekivanja, planovi, obećanja „od Nove godine ću…“.
I dok jedni osećaju uzbuđenje, drugi osećaju pritisak.
Neko broji poklone, neko broji propuštene prilike.
Neko se raduje okupljanjima, a neko strepi od njih.
Iz ugla psihoterapeuta – ovo je vreme kada emocije postaju glasnije.
Ne zato što se „nešto dešava“, već zato što u predprazničnom šušuru lakše čujemo svoje unutrašnje potrebe.
Možda osećaš umor.
Možda nostalgiju.
Možda zahvalnost.
Možda ti je potrebno malo mira između dva daha.

✔️Sve je to u redu.
Predpraznično raspoloženje ne mora biti veselo da bi bilo istinito.
Ne mora biti savršeno da bi bilo tvoje.
Umesto da juriš da „uhvatiš duh Nove godine“ – možda je dovoljno da uhvatiš sebe.
Da staneš.
Da udahneš.
Da se nežno zapitaš: „Šta mi stvarno treba?“
Praznici nisu ispit raspoloženja.
Oni su poziv da budemo bliže sebi – baš onakvima kakvi jesmo ovog decembra.
Ako ti je to potrebno: uspori, smesti se u svoj mir i pusti ovu godinu da ti polako sklizne sa ramena.
Doći će nova.
A ti ćeš je, odmorenija i prisnija prema sebi, lakše dočekati. ✨

03/12/2025

Čovek se sastoji iz različitih unutrašnjih delova👇

✔️DEČIJI MODOVI
*modovi ranjenog deteta
*modovi besnog/ impulsivnog deteta
*mod srećnog deteta

✔️DISFUNKCIONALNI RODITELJSKI MODOVI
* Modovi Zahtevajućeg roditelja sa osećajem
neuspeha ( preveliki zahtevi prema sebi)
*Zahtevajućeg roditelja koji indukuje krivicu (nemogućnost da kažemo Ne, postavljanje granica u odnosima)
*modovi Kažnjavajućeg roditelja( unutrašnji glas kojim obezvređujemo sebe)

✔️MODOVI U VEZI SA STILOVOMA PREVLADAVANJA
* Predavanja ( poslušnost prema disfunkcionalnom roditeljskom modu)
* Izbegavanje negativnih osećanja i problema i nesuočavanje
* Nadkompezacija - ponašamo se potpuno suprotno zahtevima disf.roditeljskog moda, kontrolišemo druge, nadmeni smo prema njima, samouvereni ⬇️
-narcisoidna nadmenost
-paranoidna kontrola
-opsesivna kontrola
-traženje pažnje
-agresivnost
-neiskrenost ili lukavost

✔️MOD ZDRAVOG
ODRASLOG
* funkcija zdravog ega
*Manji problemi ne utiču na to da nas savladaju negativna osećanja
*Možemo da osetimo šta trenutno osećamo
*Prihvatamo obaveze, obavljamo poslove i dužnosti
* Tragamo za konstruktivnim rešenjem kada postoji problem
* Sposobni da sagledamo i uskladimo i svoje i tuđe interese

👉 psihološko savetovalište, zakažite putem DM ili putem web sajta:

www.psiho-online.com

26/11/2025

✨ TERAPIJSKI TRANSFER – kada terapeut postane ogledalo naših ranijih odnosa ✨

🎯U terapiji se često dogodi da prema terapeutu počnemo da osećamo nešto što se zapravo ne odnosi na njega, već na ljude koji su obeležili naš život.
To se zove transfer.

Možda osetimo poverenje kakvo dugo nismo osetili…
Možda ljutnju koja nas iznenadi…

Možda potrebu da budemo „dobri“, da ne razočaramo…
A ponekad i toplinu koja podseća na nekoga ko nas je nekada voleo.
I sve je to — u redu.
Transfer nije greška.
To je materijal za rad.
To je način na koji naša duša govori:
„Evo nečega što još traži razumevanje, utehu, granicu ili isceljenje.“
U porodičnoj terapiji posebno je važno da te emocije posmatramo sa radoznalošću, a ne sa osudom.
Jer upravo kroz odnos sa terapeutom – siguran, stabilan, nenametljiv – često po prvi put dobijamo iskustvo da se naše emocije mogu čuti, videti i držati na zdrav način.
Terapijski transfer postaje mesto gde stari obrasci mogu da se razvežu…

❗️A novi, zdraviji odnosi da se polako iscrtaju.
Strpljivo. Sa poštovanjem. Sa ljudskošću. 🤍

26/11/2025

✨ TERAPIJSKI TRANSFER – kada terapeut postane ogledalo naših ranijih odnosa ✨

🎯U terapiji se često dogodi da prema terapeutu počnemo da osećamo nešto što se zapravo ne odnosi na njega, već na ljude koji su obeležili naš život.
To se zove transfer.

Možda osetimo poverenje kakvo dugo nismo osetili…

Možda ljutnju koja nas iznenadi…

Možda potrebu da budemo „dobri“, da ne razočaramo…

A ponekad i toplinu koja podseća na nekoga ko nas je nekada voleo.
I sve je to — u redu.

Transfer nije greška.
To je materijal za rad.
To je način na koji naša duša govori:
❗️ „Evo nečega što još traži razumevanje, utehu, granicu ili isceljenje.“
U porodičnoj terapiji posebno je važno da te emocije posmatramo sa radoznalošću, a ne sa osudom.
Jer upravo kroz odnos sa terapeutom – siguran, stabilan, nenametljiv – često po prvi put dobijamo iskustvo da se naše emocije mogu čuti, videti i držati na zdrav način.

✔️Terapijski transfer postaje mesto gde stari obrasci mogu da se razvežu…

A novi, zdraviji odnosi da se polako iscrtaju.
Strpljivo. Sa poštovanjem. Sa ljudskošću. 🤍

❤️

Psihološko.Savetovalište

11/02/2026

04/02/2026

28/01/2026

28/01/2026

21/01/2026

14/01/2026

24/12/2025

18/12/2025

10/12/2025

03/12/2025

26/11/2025

26/11/2025

Address

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category