Psihoterapijski savetnik

08/03/2026

Primetim tako, s vremena na vreme, kako je po meni problem ono što neke od mojih dosadašnjih klijentkinja i mnoge žene koje sam privatno sretala nisu rekle da ih imalo muči: Dopada im se kada ih partner "podržava" da ne rade. Lakše im je da budu izdržavane nego zaposlene. Ne pomeraju se s aktuelnog radnog mesta – iako ne obezbeđuje da se lične potrebe materijalno samostalno zadovolje. Završe fakultet – pa gledaju da se "sklone" negde gde neće biti na naročito odgovornoj poziciji. Traže posao da bude "poslić" koji ih neće činiti umornim za bavljenje decom – iako kažu da bi volele da poslu mogu da se posvete više. Zadovoljavaju se platama u iznosu džeparca ili honorara – jer podrazumevaju doživotno (finansijsko) prisustvo supruga. Dovode se u poziciju materijalne zavisnosti od drugog – između ostalog i kako bi umanjile verovatnoću da sutra budu ostavljene. Prevarene maltene u startu računaju da će biti itd. Porazi me činjenica da mladoj (i obrazovanoj!) ženi iz grada u današnje vreme odgovara da finansijski bude zavisna...

Žene s najmanjim i primanjima nedovoljnim za život srela sam isključivo među udatim ženama i majkama. Žene koje imaju (i više nego) dovoljno novca i one koje su sebi kupile stanove, upoznala sam isključivo među slobodnima. S muškarcima, s druge strane, stvari stoje nešto drugačije. Oni koji nemaju dovoljno češće nisu oženjeni, ali se ne radi o tome da ne zarađuju više jer nema ko da im "servira idealne uslove" radeći kućne "neplaćene poslove", već žene u proseku nisu sposobne i neće da izdržavaju muškarce, niti žele da se udaju za one koji finansijski "dobro ne stoje".

Da, žene danas u javnoj sferi rade kao i muškarci – ali ne zarađuju koliko i oni, često i zato što biraju da po rođenom detetu ne rade i po tri godine – ako su zaposlene i imaju poslodavce. Samozaposlene žene i preduzetnice nisu ni u sličnoj poziciji i na bolovanje ne mogu da odu od potvrđivanja trudnoće do detetove godine i po, najmanje. Da, žene danas imaju veća prava nego nekada i, teorijski gledano, mogu mnogo šta – ali jednako i sve više neće, jer biraju da im dovoljno bude manje. Da, žene se i danas više visokoobrazuju nego muškarci, ali u trci s njima neretko izgube jer odluče da se udaju i ambicija ostane na diplomi i sa strane. Da, žene bolje "skeniraju" unutrašnju i spoljašnju realnost i više polažu na kvalitetnu i asertivnu komunikaciju – ali se naćute trpeći (čekajući na svojih navodnih "pet minuta") koliko se nikada i ni u ludilu trpeći ne naćute muškarci. Da, mnoge žene su promućurne, dovitiljive, verbalno ubojite i, što se kaže, lagano sposobne za multitaskovanje – ali svoje kapacitete prečesto biraju da zapuste i (za svoje dobro) ne iskoriste.

Pred nama je još jedan Dan žena – ne "dragih dama", ni "pripadnica nežnijeg pola". Volela bih da danas izdvojite vreme da vidite gde ste u svom životu i kako se kao žena osećate – povodom onoga što ste postigle, ili još uvek ne uspevate da postignete. Ako do (zdravog i za vas dobrog) cilja ima još mnogo, nemojte samo "nežno prema sebi", već i zasučite rukave i dajte se u rad, red, disciplinu, posvećenost i istrajavanje do realizovanog. Nekada nešto i "padne s neba" i mnogo šta umesto vas mogu da urade i drugi, ali čekajući na te stvari odrasla osoba ne živi.

Pozdravite se s (naučenom) bespomoćnošću i uzmite sopstveni život u svoje ruke. Prijaće vam da vidite i osetite da možete, da ste sposobniji i žilaviji nego što mislite. Trenirajte i mentalnu snagu i "laserski precizno" kretanje ka krajnjem odredištu – a ne samo telo i zadnjicu. Nemojte samo koračati već i hrabro gazite, čujte bat svojih koraka dok nezaustavljivo idete ka snu svojih snova. Dajte da sve od sebe damo, mi borkinje i prkosne ratnice, da živimo stvarno dostojanstveno i kako zaslužujemo. Dajte da u sebi, uz devojčicu koju i u odraslosti negujemo, imamo i najmanje jednog spiritualnog Rokija Balbou!

Živele, zadovoljne i srećne, obrazovane, mudre, sposobne, samostalne ali i negovane bile! 💪

Send a message to learn more

06/03/2026

05/03/2026

S problemima o kojima ne govorite i kojima se ne bavite... samo naučite da živite. Strpljiv trpeljivac, pre ili kasnije, dođe do toga da ne zna za drugo i bolje – osim za život u ćutanju i trpljenju. Može se i tako, ali je pitanje koliko dugo i po koju cenu.

Dobro je da se odnosi koje prekidaju priče o problemima prekinu što pre. U takvim "prijateljstvima" i "emotivnim partnerstvima" možete biti samo dok onom drugom to odgovara i drugi nalazi da je sve u redu i za nekim pričama, jednostavno, potrebe nema.

Radeći sa strejt devojkama i ženama, primetila sam da su u dugim vezama i brakovima više i češće one koje govore manje, ili o važnim temama (želje, potrebe, očekivanja, planovi za budućnost) sa svojim partnerima ne govore uopšte – što, umnogome, govori o onome što je za prosečnog strejt muškarca udobno i u odnosu poželjno. Nažalost.

Vreme ne leči sve, ali doprinosi potpunom izlečenju svega što posvećeno i u svom ritmu nastojite da osetite i promislite do kraja, obradite i na odgovarajuće mesto smestite.

Što je do vas i na vama je – bez vas biti neće. Nemojte misliti da hoće, ne zavaravajte se.

04/03/2026

Sretala sam ljude koji su bili vrlo vešti u izbegavanju izjašnjavanja i davanja odgovora u razgovoru o važnim pitanjima i ozbiljnim temama. Radili su to spremno i lako, uvežbano. Međutim, neizjašnjavanje i neodgovaranje su informacije i svojevrsni odgovori po sebi. Time što ne želi ništa da vam kaže drugi vam, zapravo, govori sve, vrlo rečito i glasno. Stoga, kada u komunikaciji o problemu, važnoj temi, pitanju ili zahtevu drugi uporno ostaje nedorečen i nejasan, znajte da nije do vas i vaše nesposobnosti da ga razumete i(li) na pravi način postavite pitanje. Drugi bira da bude nejasan i suočavanje s problemom tako izbegne ili ostavi za kasnije.

Nije lako biti otvoren i iskren. Nekada nije ni bezbedno, ili samo izgleda i mislimo da nije. Ipak, zdravi i zreli odnosi pretpostavljaju i podrazumevaju otvorenost i iskrenost. U zdravom i zrelom partnerskom ili drugom bliskom odnosu, želite i možete da budete, kažete, pitate i(li) tražite. I osećate se dobro zbog toga. Zdravi i zreli partnerski i drugi bliski odnosi nastavljaju da traju i nakon "pogrešnih" ili "teških" reči, konflikata i svađa. Oni jesu i "pogrešne" ili "teške" reči, konflikti i svađe. Zdravi i zreli bliski odnosi znače suočavanja i prevazilaženja. I sa svakim uspešnim prevazilaženjem izazovnog i zahtevnog, odnos dobija na kvalitetu, ozbiljnosti i dubini.

Nema načina da do ozbiljnosti i dubine dođete s osobom koja ozbiljnost i dubinu izbegava i ne želi da dostigne.

02/03/2026

Za prosečnog muškarca, njihova deca su njegove žene obaveza.

27/02/2026

Koje ljudske kvalitete najviše vrednujete?

25/02/2026

Nepopularne istine o prijateljskim i partnerskim odnosima, funkcionisanju u braku i porodici, te životu kao takvom – "mračenje" su, "negativnost" i "pesimizam" (samo) za one koji te istine uporno i nepokolebljivo žive. Jer, sve što se iznova bira, nešto donosi i daje. Uvek, a posebno onda kada se – da je tako – nerado priznaje.

Interesantno je ili nije, ali – popularne istine ne postoje. Samo one koje ne možete ili ne želite da čujete, primite k znanju, prevalite preko usta i sebi priznate.

To što za određenu istinu birate da ne znate – znači da ste je već primili k znanju i s njom u miru nećete moći da nastavite da živite, uznemiravali vas drugi ukazivanjem na nju ili ne.

23/02/2026

Ako ste klijent u psihoterapijskom procesu ili planirate da budete, imam za vas neke savete. Za početak, izaberite stručnjaka pred kojim osećate da ćete moći da se otvorite. Ne nužno odmah i na prvoj seansi, već kroz vreme. Opredelite se za osobu koja vam uliva poverenje i čini se vrednosno bliskom vama. Da biste stekli utisak o poslednjem, vidite kako i o čemu taj neko na mrežama govori i(li) piše.

Možete se rukovoditi preporukom dobijenom od poznanika ili prijatelja, ali i ne morate. Svakog stručnjaka vrlo dobro (ako ne i najbolje) preporučuje ono što stvara i deli sa svojim pratiocima/čitaocima.

Ove redove posebno pažljivo pročitajte i dobro ih zapamtite: prenesite strpljenje i toleranciju s onoga što u vašem životu gooodinama ne funkcioniše ili je i toksično – na terapijski proces i seanse. Ako odavno živite nešto što vas čini nezadovoljnim (a najverovatnije je tako), nemojte iz seanse u seansu pod pritiskom meriti napredak i od svakog pojedinačnog susreta (u trajanju od samo sat vremena!) očekivati razrešenje (celoživotne drame).

Vodite beleške. U redu je i da u toku seanse ponešto zapišete, ali nemojte da se terapijski susreti pretvore u "školske časove" ili "diktate". Budite svesno prisutni dok seansa traje pa, nakon što se završi, kao i vaš savetnik/terapeut zabeležite ono što je važno, da iz sećanja ne ispari: utisak koji se nameće, pokrenuta osećanja, misli, pitanja koja su vam tokom seanse postavljena ili jedno najupečatljivije, svoje odgovore, ono što vas je tokom susreta iznenadilo, ono o čemu datog p**a niste stigli (dovoljno) da govorite, temu kojoj biste voleli da sledeću seansu posvetite itd... Sve što jeste ili može biti važno i nameće se.

Znajte da ne postoji "beskorisna" i "seansa koja ničemu nije poslužila". Posvetite se terapijskim razgovorima, budite mentalno budni tokom njihovog trajanja, postarajte se da vas niko i ništa ne ometa (dodatno ako se u razgovor uključujete iz svog doma), govorite slobodno koliko možete i pažljivo slušajte ono što dolazi s druge strane. Nema "besmislenog pitanja" ni "bespotrebne opaske" savetnika/terapeuta. Aktivno slušajte, promišljajte i što imate da kažete ili primetite – recite. Bilo da je to nešto samoinicijativno i "niotkuda" vaše, ili dolazi kao odgovor na ono što je savetnik/terapeut pitao ili rekao.

Ne zaboravljajte na činjenicu da dani između seansi služe stavljanju u upotrebu dogođenog, primećenog i(li) zaključenog na seansama. Tokom određenog susreta, na primer, shvatićete da se nekoj osobi dugo već ne javljate jer previše razmišljate o konfliktu koji ste nekada imali, ili se pitate da li biste kroz razgovor s njom sada umeli da se krećete, ili pokušavate da pogodite kako bi se i u kom tonu taj neko javio na vaš poziv i da li bi uopšte odgovorio ili ne pa, shvativši da je sve to preterivanje, pozovete tog nekog jer imate želju i izaberete da učinite to uprkos izvesnoj nelagodi i svom strahu, pa na sledeću seansu dođete s tim i onda zajedno sa svojim savetnikom/terapeutom razgovarate o tome kako je prošlo i delite priču o uspehu. Ne čekajte da vam se dâ domaći zadatak.

Kada nešto imate da zamerite ili sugerišete svom savetniku/terapeutu, obavezno mu recite. Neći svaki stručnjak s tim umeti najbolje moguće u datom trenutku da se snađe, ali nije na vama da se time zamarate i da iz pretpostavljanja lošeg razvoja događaja ništa ne kažete. Recite, pa kako bude. Ili će doprineti produbljivanju odnosa i komunikacije te većem kvalitetu, ili ćete zbog ishoda takve razmene morati da nastavite s razgovorima kod drugog stručnjaka.

Ne očekujte čuda, ali ih prepoznajte kada se dogode. Nemojte misliti da je na stručnjaku da "reši vaš problem" i "umesto vas uradi vaše". Nemojte misliti da vam se može pomoći i kada ne dozvoljavate da vam se pomogne. Nemojte misliti da bolje od stručnjaka znate kako bi s vama zapravo i u stvari trebalo da razgovara i radi. Nemojte misliti ni da je korisnost intervencije pomagača u kvantitetu reči koje je izabrao da podeli s vama. Ne mislite da "silna govorancija" i "veliko parče priče" vredi više od verbalne "pikado strelice" koja pogađa pravo u centar (da ne kažem – srce). Nije na pomagaču da vas "uči pameti" na način na koji mislite da biste voleli da jesu, ali nisu radili ni roditelji.

Posmatrajte periode u procesu tokom kojih ćete poželeti da napravite "pauzu". Ako do toga po pravilu dolazi nakon teeeških seansi i pred susrete na kojima vam se od muke ne pojavljuje – niiiikako tada ne pauzirajte, ali sve o tome recite savetniku/terapeutu s kojim razgovarate. (Inače, "pauze" u psihoterapijskom procesu praktično ne postoje. Ili biste da pobegnete – a da to tako ne kažete, ili je vreme za kraj i zaokruživanje (za dati trenutak.))

I, još ovo: pojavljujte se po dogovoru i dosledno. Doprinosite procesu deljenjem sadržaja i donošenjem važnih tema. Mislite, reflektujte, praktikujte introspekciju, osećajte, posmatrajte svoja ponašanja. Razgovarajte s izabranim stručnjakom, ali stvarno, u dijalogu i razmeni. Krećite se kroz proces. Nekada ćete plivati ili leteti, a nekada i rukama i nogama grabiti – i to je u redu.

Odnos u terapijskoj sobi uvek, ali uvek osećajte i ljudskim. Dozvolite da vaš savetnik/terapeut i vi jedno drugom budete dragi. Dajte procesu sve što možete, ali polako i svojim tempom i uzmite od istog sve što vam se poklanja i daje i – nešto će dobro biti i ispasti, pre ili kasnije. Korak po korak i temeljno, samo nastavite.