02/09/2025
🖋️U osnovi dinamike između očekivanja, postignuća i vrednovanja krije se rana unutrašnja predstava o sebi: „nisam dovoljan/na“. Očekivanja tada ne ostaju samo spoljašnje norme koje dolaze od roditelja, društva ili autoriteta, ona se pounutre, postaju unutrašnji glas koji neprekidno zahteva još.
Svako postignuće, umesto da donese osećaj stabilne vrednosti, ubrzo gubi svoju težinu i ostavlja prazninu, jer unutrašnji ideal uvek stoji korak dalje, nedostižan.
U toj dinamici vrednovanje sebe prestaje da bude proces spontanog prepoznavanja sopstvenih kvaliteta i pretvara se u neprestanu proveru dovoljnosti. Umesto unutrašnjeg osećaja vrednosti, javljaju se oscilacije između trenutnog olakšanja posle postignuća i povratka u osećaj manjka.
Tako se formira zatvoreni krug u kome očekivanja hrane stalnu potragu za dokazima, postignuća privremeno utišavaju sumnju, a vrednovanje ostaje spoljašnje i uslovljeno.
Prekid ovog kruga ne nastaje u još jednom uspehu, već u susretu sa sobom bez uslovljavanja, razvijanju mogućnosti da vrednost proizilazi i iz samog bivanja, a ne samo iz činjenja.
Mnogo je ljudi sa ovom povredom, a na njoj marketing cveta i odlično zarađuje... Bićemo taman kad budemo uspešniji, lepši, sa skupljim autom, telefonom, zategnutim mišićima, sa još kojom titulom, kad ispunimo očekivanja mame, tate, društva...
