Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, Novi Sad (2025)

20/11/2025

U susret 1. Decembru, Svetskom danu borbe protiv HIV/ AIDS-a - Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitise B i C

Testiranje na HIV je jedini način da se utvrdi da li je neko zaražen HIV-om, uzročnikom AIDS -a i trebalo bi da bude sastavni deo brige o zdravlju svakog pojedinca, a posebno onih koji se rizično ponašaju.

Rano otkrivanje HIV infekcije omogućuje pravovremeno započinjanje lečenja i očuvan kvalitet života osoba inficiranih HIV-om, zaštitu drugih osoba kao i, u slučaju trudnoće, sprečavanje prenošenja HIV-a sa majke na bebu. Takođe, pravovremeno savetovanje i testiranje na HIV omogućava osobama koje nisu inficirane HIV-om da tokom poverljivog razgovora sa kvalifikovanim savetnikom sagledaju i procene sopstvene rizike, tj. sopstveno rizično ponašanje i faktore koji tome doprinose, i da nauče kako da primene mere zaštite od HIV infekcije i drugih krvlju i seksualno prenosivih infekcija (SPI).

Od strane Mreže zemalja sa niskom prevalencijom HIV infekcije u Evropi, od 2013. godine se organizuje akcija pod nazivom „Evropska nedelja testiranja“, koja se organizuje i na teritoriji Republike Srbije i prethodi obeležavanju 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv HIV i AIDS-a.

Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitise je međunarodna evropska kampanja koja se održava dva p**a godišnje, a čiji je cilj da pozove evropsku zajednicu da se ujedini na nedelju dana u maju i novembru, kako bi što više ljudi postalo svesno sopstvenih rizika, da su svesni svog statusa na HIV i/ili hepatitise B i C i da znaju da postoji efikasno lečenje.

Prilikom testiranja klijentima se pruža mogućnost da postave pitanja i dobiju savet, a mogu dobiti i druge usluge podrške (psihološke, logističke..).

U današnje vreme postoji efikasna terepija za lečenje HIV infekcije, hepatitisa i drugih SPI, a studije pokazaju da ljudi koji se testiraju i kod kojih se rano otkrije infekcija imaju bolje zdravstvene rezultate nego oni koji odlažu testiranje (i započinjanje terapije).

Takođe, značajno je da organizacije civilnog društva, koje rade sa ključnim populacijama koje su u riziku od HIV-a i drugih SPI, razumeju njihove potrebe i obezbede paket usluga u svojim okvirima delatnosti i u skladu sa potrebama klijenata i, ukoliko su u mogućnosti, upućuju ih dalje na lečenje i negu. Bitno je i deljenje informacija kao i edukacija radi osnaživanja i sticanja znanja u cilju borbe protiv dezinformacija i stigme.
U nedelji od 17. do 24. novembra 2025. godine širom Evrope se obeležava Evropska nedelja testiranja na HIV, hepatitis B i hepatitis C.

Hepatitis B i C su česti među osobama koje su u riziku i među onima koji žive sa HIV-om, jer se ovi virusi prenose istim putevima zaražavanja kako se prenosi i HIV – najčešće putem injektiranja droga i seksualnog odnosa bez kondoma.

I ove godine, Institut za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV) se pridružio kampanji obeležavanja Evropske nedelje testiranja kroz kontinuirano pružanje usluga savetovanja i testiranja u zajednici.
U sklopu akcije obeležavanja ovog značajnog datuma, predstavnici IZJZV će u saradnji sa predstavnicima organizacija civilnog društva (Udruženje Prevent, Novi Sad; Razvojni centar preventivnih međusektorskih usluga “PRIMUS”, Šabac; Omladina Jazas, Novi Sad; Udruženje Crvena linija, Novi Sad) kao i Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata sprovoditi savetovanje i besplatno testiranje na HIV, hepatitis B, hepatitis C i sifilis na više lokacija u gradu.

Ključne poruke ljudima kojima je potrebno testiranje:

Bolje da saznate svoj HIV status što je pre moguće jer danas, ljudi koji žive sa HIV-om, kada se sa lečenjem započne ranije, mogu da žive kvalitetno sa dugim životnim vekom;
Napredak u lečenju HIV-a znači da osoba kod koje je dijagnostikovana HIV infekcija rano, može dugo živeti zdravo.
Bolje je da što pre saznate svoj hepatitis B status, jer danas osobe sa hepatitisom B mogu da žive dobro sa dugim životnim vekom kada se sa lečenjem započne ranije, a osobe sa hepatitisom C se mogu izlečiti;
Poznavanjem sopstvenog statusa može se pomoći u sprečavanju prenošenja virusa na druge osobe.
Napredak u lečenju hepatitisa C znači da je lek sada dostupan.
Lečenjem hepatitisa se sprečava nastajanje ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma;
Vakcina protiv hepatitisa B postoji i dostupna je svima.
Ko treba da se testira na HIV?

U pogledu toga ko treba da se testira na HIV, ključne populacije sa većim rizikom u Evropi variraju od zemlje do zemlje, ali uopšteno uključuju:

Muškarce koji imaju (povremeno ili isključivo) seks sa muškarcima
Injektirajuće korisnike droga
Seksualne radnike/radnice
Migrante (uključujući osobe poreklom iz zemalja sa visokom prevalencijom) i mobilne populacije
Transrodne osobe
Osobe na izdržavanju zatvorskih sankcija
Ko treba da se testira na na hepatitise ?

Ključne populacije sa povećanim rizikom od zaražavanja virusnim hepatitisima su iste kao i kod HIV-a. Osim njih, u grupe sa povećanim rizikom spadaju i:

Osobe na dugotrajnoj hemodijalizi
Osobe koje su primale krv, krvne proizvode ili organe u periodu pre nego što je skrining na hepatitis C bio dostupan
Zdravstveni radnici.

U Savetovalištu Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu (Futoška 121), dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje će nastaviti da se kontinuirano odvija tokom cele godine, svakog radnog dana od 7 do 14 časova.

Podsećamo da je i savetovanje i testiranje na HIV, virusne hepatitise B i C, i sifilis poverljivo, anonimno i besplatno.

Nisu potrebni ni lična karta, ni zdravstvena knjižica, niti uput lekara.

Plan DPST aktivnosti:

Svaki radni dan od 7 do 14h, Institut za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV), Futoška 121, II sprat, sobe 54 i 69 Novi Sad,
Dana 11.2025.godine od 14 do 17h Udruženje “Prevent” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, Janka Čmelika 85, Novi Sad,
Dana 11.2025.godine od 19 do 21h, Udruženje “Crvena Linija” i KCV – Klinika za infektivne bolesti, prostorije grupe “Izađi”, Kosovska 41, IV sprat, stan 13, Novi Sad,
Dana 11.2025. od 15 do 21h, Razvojni centar preventivnih međusektorskih usluga “PRIMUS” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, prostorije grupe “Izađi”, Kosovska 41, IV sprat, stan 13, Novi Sad,
Dana 11.2025.godine od 14 do 17h, Udruženje “Prevent” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, MMJ, teritorija Grada Novog Sada,
Dana 11.2025. od 17 do 19h, Udruženje “Crvena Linija” i KCV – Klinika za infektivne bolesti, NSCheck Point, Bulevar Oslobođenja 91, Novi Sad,
Dana 11.2025. godine od 19 do 22h, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Udruženje “Omladina Jazas-a”, prostorije “Drop in”, Bulevar Despota Stefana 2, Novi Sad,
Dana 11.2025.godine od 14 do 17h, Udruženje “Prevent” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, Janka Čmelika 85, Novi Sad,
Dana 11.2025.godine od 19 do 21h, Udruženje “Crvena Linija” i KCV – Klinika za infektivne bolesti, prostorije grupe “Izađi”, Kosovska 41, 4 sprat, stan 13, Novi Sad,
Dana 11.2025.godine od 14 do 17h, Udruženje “Prevent” i Institut za javno zdravlje Vojvodine , MMJ, teritorija Grada Novog Sada,
Dana 11.2025. od 17 do 19h, Udruženje “Crvena Linija” i KCV – Klinika za infektivne bolesti, NSCheck Point, Bulevar Oslobođenja 91, Novi Sad,
Dana 12.2025. od 12 do 14h, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Udruženje “Prevent”, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, studentske organizacije, Sime Miloševića 6, na četvrtom spratu, soba 48, Novi Sad,
Dana 12.2025. godine od 19 do 22h, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Udruženje “Omladina Jazas-a”, prostorije “Drop in”, Bulevar Despota Stefana 2, Novi Sad,
Dana 12.2025.godine od 14 do 17h, Udruženje “Prevent” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, Janka Čmelika 85, Novi Sad,
Dana 12.2025.godine od 19 do 21h, Udruženje “Crvena Linija” i KCV – Klinika za infektivne bolesti, prostorije grupe “Izađi”, Kosovska 41, 4 sprat, stan 13, Novi Sad,
Dana 12.2025. od 15 do 21h, Razvojni centar preventivnih međusektorskih usluga “PRIMUS” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, prostorije grupe “Izađi”, Kosovska 41, 4 sprat, stan 13, Novi Sad.
Koristimo i ovu priliku da pozovemo sve zainteresovane osobe koje su bile u riziku/ situaciji da se zaraze HIV-om da dođu.

Prilikom testiranja u Drop-in centrima i MMJ (kombi) i studentskoj poliklinici će se koristiti brzi testovi čiji su rezultati poznati nakon 20 minuta od uzorkovanja materijala.

Na kraju, podsećamo još jednom da je i savetovanje i testiranje na HIV, virusne hepatitise B i C, sifilis anonimno i besplatno, pri čemu klijentima nisu potrebni ni zdravstvena knjižica niti neka druga legitimacija, a ni uput lekara.

Za sve dodatne informacije molimo Vas da se obratite na telefon 021/4897-889 ili na mejl: epidemiologija@izjzv.org.rs

18/11/2025

Svetski dan eliminacije raka grlića materice – 17. novembar 2025. godine

17. novembra 2025. godine, svet obeležava Svetski dan eliminacije raka grlića materice — dan koji je 78. zasedanje Svetske zdravstvene skupštine proglasilo prvim zvaničnim svetskim danom posvećenim eliminaciji jednog oblika raka.
Od tada, zajednice, vlade i partneri svake godine udružuju snage kako bi proširili pristup vakcinaciji protiv HPV-a, visokokvalitetnom skriningu i lečenju — unapređujući zdravlje žena, jednakost i univerzalnu zdravstvenu zaštitu.
Deluj sada: Eliminši rak grlića materice
Ovogodišnje obeležavanje, pod temom „Deluj sada: eliminiši rak grlića materice“, poziva na smelu i ujedinjenu akciju koja će nadograditi postojeći napredak i ubrzati ostvarivanje ciljeva 90–70–90 do 2030. godine:
• 90% devojčica vakcinisano protiv HPV-a do 15. godine;
• 70% žena pregledano visokokvalitetnim testom do 35. godine i ponovo u 45.;
• 90% žena sa oboljenjima grlića materice dobija adekvatno lečenje.
Ovogodišnja tema ističe da svaki naš korak doprinosi postizanju ciljeva 90–70–90.
Kako se uključiti?

Vlade deluju. Mladi deluju. Zajednice deluju. Preživele žene deluju. Deluj i ti.

U zemljama i zajednicama širom sveta, ljudi pokreću promene na načine koji odražavaju njihove priče i snagu — od podizanja svesti do mobilizacije zajednice i inspirisanja akcija koje pokazuju da eliminacija ne može da čeka.
„Jedan čin za eliminaciju“, kako bi se podstakla kolektivna akcija.
Rizični uzroci i značaj prevencije
Rak grlića materice je preventabilan i izlečiv, ako se otkrije rano i efikasno leči. Ipak, on je četvrti najčešći oblik raka među ženama širom sveta, a samo u 2022. godini odneo je skoro 350.000 života.
Razvijena je ambiciozna, udružena i inkluzivna strategija koja vodi ka eliminaciji raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema.

Uzroci
Humani papiloma virus (HPV) je česta polno prenosiva infekcija koja može zahvatiti kožu, genitalni predel i grlo. Skoro sve seksualno aktivne osobe biće zaražene u nekom trenutku života, najčešće bez simptoma. U većini slučajeva, imunski sistem sam eliminiše virus.
Perzistentna infekcija visokorizičnim HPV tipovima može dovesti do razvoja abnormalnih ćelija koje s vremenom mogu postati kancerogene.
Hronična HPV infekcija grlića materice uzrokuje oko 95% slučajeva raka grlića materice ukoliko se ne leči.
Obično je potrebno 15–20 godina da abnormalne ćelije prerastu u rak, ali kod žena sa oslabljenim imunitetom — kao što je slučaj kod nelečenog HIV-a — ovaj proces može trajati samo 5–10 godina.

Faktori rizika za progresiju uključuju:
• tip HPV-a i njegovu kancerogenost,
• imunološki status,
• prisustvo drugih polno prenosivih infekcija,
• broj porođaja,
• mlad uzrast pri prvoj trudnoći,
• upotrebu hormonske kontracepcije,
• pušenje.

Prevencija
Podizanje svesti, pristup informacijama i dostupne zdravstvene usluge od presudnog su značaja za prevenciju tokom celog životnog ciklusa.
• Vakcinacija je vrlo efikasan način za sprečavanje HPV infekcije, raka grlića materice i drugih HPV-povezanih karcinoma.
• Skrining može otkriti promene koje, kada se leče, sprečavaju razvoj raka.
• U bilo kom životnom dobu, pojava simptoma ili sumnji zahteva rano otkrivanje i blagovremeno lečenje.

Rano otkrivanje, dijagnoza i lečenje
Rak grlića materice može biti izlečiv ako se otkrije i leči u ranoj fazi. Žene treba da se jave lekaru ukoliko primete:
• neobično krvarenje (između ciklusa, nakon menopauze ili nakon odnosa),
• pojačan ili neprijatan vaginalni sekret,
• uporan bol u leđima, nogama ili karlici,
• gubitak težine, umor, gubitak apetita,
• vaginalni diskomfort,
• oticanje nogu.

Dodatni materijali na temu eliminacije raka grlića materice:

1. https://www.instagram.com/reel/DRJ9KhfjycF/?igsh=MXZ2bTZtejJ4ajVpeQ==
2. https://cdn.who.int/media/docs/default-source/cervical-cancer/cervical-cancer-2025-toolkit.pdf?sfvrsn=422864f3_4

Izvori:
https://www.who.int/campaigns/world-cervical-cancer-elimination-day/2025
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/cervical-cancer

18/11/2025

U sredu, 12. novembra 2025. godine, u Kulturnom centru Eđšeg je u organizaciji udruženja "Sport i dijabetes" obeležen Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Na Panel diskusiji je učestvovala i mr. sc med. Dragana Balać iz Centra za promociju zdravlja. Panel diskusija je okupila veliki broj učesnika i odvijala se u interaktivnoj formi.

13/11/2025

14. NOVEMBAR, SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA

Saznajte više i učinite više za osobe obolele od šećerne bolesti na radnim mestima

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti je najveća svetska kampanja za podizanje svesti o ovom oboljenju i uključuje preko milijardu ljudi u preko 160 zemalja. Obeležava se svake godine 14. novembra, na dan rođenja Ser Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin 1922. godine.

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti su 1991. godine osnovale Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation - IDF) i Svetska zdravstvena organizacija, a zvanični Dan Ujedinjenih nacija postao je 2006. godine, usvajanjem Rezolucije br. 61/225 Ujedinjenih nacija.

Ove godine slogan Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti je: „Saznajte više i učinite više za osobe obolele od šećerne bolesti na radnim mestima“

Globalno, 7 od 10 odraslih (412 miliona ljudi) koji boluju od šećerne bolesti su radno sposobni. Za milione zaposlenih, diabetes je svakodnevna realnost – ali na radnom mestu često može postati izvor stresa, stigme i straha.

Kao deo Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, ove godine Međunarodna federacija za dijabetes poziva na inkluzivnija i podržavajuća radna mesta gde će osobe obolele od šećerne bolesti osećati podržano, a ne stigmatizovano.

Vreme je da se eliminišu zablude, edukuju poslodavci i neguje okruženje u kojem se zaposleni oboleli od diabetesa osećaju zadovoljno.

Jačanje svesti i razumevanja može da obezbedi radna mesta gde se ljudi koji žive sa dijabetesom osećaju bezbedno, cenjeno i osnaženo da napreduju – bez ugrožavanja svog zdravlja ili ambicija.

Šećerna bolest i osećaj zadovoljstva na poslu

Na globalnom nivou, 430 miliona zaposlenih ljudi se svakodnevno suočava sa stigmatizacijom, diskriminacijom i isključenosti iz pojedinih aktivnosti. Sve navedeno negativno utiče na njihov osećaj zadovoljstva na poslu. Ove godine na Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti, pozivaju se poslodavci i zaposleni širom sveta da „Znaju više i učine više za razumevanje osoba obolelih od dijabetesa na poslu“ i započnu promenu za bolji .

Nezdravo radno okruženje

Mnoga radna mesta ne predstavljaju prijatnu atmosferu za zaposlene, posebno za osobe obolele od šećerne bolesti. Nedostatak pravilno izabranih namirnica i obroka, kao fizičke aktivnosti uz nedostatak podrške za mentalno blagostanje negativno se odražava na ljude koji su u riziku od dijabetesa, obolelih od šećerne bolesti i drugih nezaraznih bolesti.

Učinite više za dijabetes na poslu

Poslodavci moraju preduzeti mere kako bi stvorili bezbedno, podržavajuće i zdravo radno okruženje za ljude obolele od šećerne bolesti, kao i za one koji su u riziku. Podržite naš poziv da svi „Znaju više i učine više za razumevanje osoba obolelih od dijabetesa na poslu“.

Šećerna bolest u brojkama

7 od 10 zaposlenih osoba boluje od šećerne bolesti.
3 od 4 zaposlene osobe koje boluju od diabetesa se oseća u pojedinim situacijama anksiozno ili depresivno.
4 od 5 zaposlenih osoba obolelih od šećerne bolesti je doživelo sindrom iscrpljivanja na poslu
3 od 4 osobe zaposlene osobe obolele od diabetesa živi u nerazvijenim ili srednje razvijenim zemljama.
Gotovo 50% zaposlenih osoba ne zna da ima bilo kakav poremećaj metabolizma šećera, uključujući i diabetes.

Najčešći simptomi dijabetesa:

Učestalo mokrenje (poliurija) – telo pokušava da izbaci višak šećera putem urina.
Pojačana žeđ (polidipsija) – posledica gubitka tečnosti zbog čestog mokrenja.
Pojačan apetit (polifagija) – iako osoba jede više, može gubiti na težini jer ćelije ne mogu da iskoriste glukozu.
Neobjašnjiv gubitak telesne težine – posebno kod tipa 1.
Umor i slabost – zbog smanjenog unosa glukoze u ćelije.
Zamagljen vid – povišen šećer utiče na sočivo oka.
Sporo zarastanje rana i učestale infekcije (posebno kože, desni i mokraćnih puteva).
Trnjenje, žarenje ili bol u stopalima i šakama – može biti znak oštećenja nerava (dijabetička neuropatija).

Posebno treba posumnjati na dijabetes:

ako se ovi simptomi jave naglo kod dece i mladih, uz izraženu žeđ i učestalo mokrenje (moguć dijabetes tipa 1);
ako se kod odraslih pojavi umor, žeđ i češće infekcije (moguć tip 2 dijabetesa);
kod osoba sa faktorima rizika: gojaznost, fizička neaktivnost, hipertenzija, povišeni trigliceridi, gestacijski dijabetes u trudnoći ili pozitivna porodična anamneza.

Potvrda dijagnoze dijabetesa:

Dijabetes se potvrđuje u zdravstvenoj ustanovi, laboratorijskim merenjem glikemije, odnosno glukoze u krvi. Ukoliko je vrednost veča od 7,0 mmol/L, pri dva merenja u različitim danima, našte (pre doručka), postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Dijabetes u Srbiji

Prema Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, u 2018. godini dijabetes je imalo 7,8% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina (7,5% muškaraca i 8,0% žena), što je za 2,5% više nego 2006. godine. U starosnoj grupi 65 i više godina, dijabetes je imalo 18,6% stanovnika Srbije i to značajno više u gradskim (20,1%) nego seoskim naseljima (16,7%)*.

Prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije, u Srbiji sa dijagnozom dijabetesa živi oko 450.000 osoba ili 8,1% populacije. Dijabetes tipa 2 čini 95% svih slučajeva.

Prema podacima iz Registra lica obolelih od dijabetesa, tokom 2023. godine u Srbiji je registrovano 259 novih slučajeva tipa 1 dijabetesa kod osoba mlađih od 30 godina. Nestandardizovana stopa incidencije za ovu bolest iznosila je 13,0 na 100.000 osoba istog uzrasta. Najviše standardizovane stope incidencije zabeležene su u Severnobačkoj (23,3) i Moravičkoj oblasti (21,8), dok su najniže vrednosti registrovane u Zapadnobačkoj oblasti, gde nije zabeležen nijedan slučaj, zatim u Borskoj (3,9) i Jablaničkoj oblasti (6,5).

U istoj godini evidentirano je 16.183 novoobolelih od tipa 2 dijabetesa. Nestandardizovana stopa incidencije za ovaj tip bolesti iznosila je 244,3 na 100.000 stanovnika. Najviše standardizovane stope incidencije zabeležene su u Severnobačkoj (270,6) i Južnobanatskoj oblasti (245,8), a najniže u Beogradskoj (60,2) i Šumadijskoj oblasti (83,8).

Dijabetes predstavlja treći vodeći uzrok smrti u Srbiji. Tokom 2024. godine od ove bolesti je preminulo 2.615 osoba, među kojima je bilo 1.152 muškarca i 1.463 žene. U poslednjoj deceniji primećen je trend smanjenja smrtnosti od svih tipova dijabetesa, pri čemu je nestandardizovana stopa mortaliteta opala sa 42,7 na 100.000 stanovnika u 2015. godini na 39,7 u 2024. godini. Najviše standardizovane stope mortaliteta u 2023. godini uočene su u Zaječarskoj (27,4) i Rasinskoj oblasti (22,0), dok su najniže registrovane u Kolubarskoj (3,8) i Moravičkoj oblasti (5,2).

Institut za javno zdravlje Vojvodine, ove godine priključuje se javnoj manifestaciji „Edukacijom do zdravlja“ u organizaciji Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti „Sport i diabetes“, 12. novembra 2025. godine, od 16 do 21 h, u Kulturnoj stanici „Eđšeg“. U tom periodu, oboleli od dijabetesa i članovi njihovih porodica, kao i svi zainteresovani građani, će od stručnjaka saznati kako se „broje“ ugljeni hidrati, kako se primenjuje glukagon, upoznaće se sa insulinskim pumpama i CGM senzorima a u 19h biće organizovana panel-diskusija na temu: „Bez stigme – život sa dijabetesom u društvu“, na kojoj će učestvovati i asist. mr sc. med. Dragana Balać, šef Odseka za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Institut za javno zdravlje Vojvodine će 14. novembra 2025. godine, zajedno sa Domom zdravlja „Novi Sad“, obeležiti Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti javnom manifestacijom u Tržnom centru „Merkator“, od 9.00 do 11.00 h.

Tom prilikom će se posetiocima pružiti besplatne kontrole vodećih faktora rizika za zdravlje: antropometrijska merenja (merenje telesne mase, telesne visine, obima struka i debljine kožnih nabora); izračunavanje indeksa telesne mase; merenje arterijskog krvnog pritiska; utvrđivanje nivoa šećera u kapilarnoj krvi; utvrđivanje saturacije kiseonika u krvi i srčanog pulsa; EKG pregled; deliti testovi za preventivni pregled stolice na skriveno krvarenje nakon individualnog savetovanja o riziku; sprovoditi individualni zdravstveno-vaspitni rad i savetovanje i objašnjavati postupak zakazivanja besplatnih pregleda u Savetovalištu Odseka za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine: 021/ 4897 879 (medicinska sestra) i 021/ 4897 873 (lekar, spec. higijene).

Izvor:

World Diabetes Day 2025: https://worlddiabetesday.org/?gad_source=1&gad_campaignid=21713907487&gbraid=0AAAAAC2rxolwPGNbmLnM7y9vdmDArJ9WE&gclid=EAIaIQobChMIhKn60J3skAMVsp2DBx0RAis_EAAYASAAEgJVk_D_BwE

13/11/2025

U okviru obeležavanja Nacionalne nedelje promocije dojenja, a kao adekvatan događaj shodno završetku gradskog projekta, 7. novembra 2025. godine u prostoru Novosadskog dečijeg kulturnog centra održana je izložba likovnih radova i svečana dodela nagrada najuspešnijim autorima konkursa „Majčino mleko za zdraviju planetu“.

Na izložbi je novosadskoj publici predstavljeno 105 dečjih radova koji su, kroz maštovite ideje i bogat likovni izraz, prikazali značaj dojenja, zdravih životnih navika i brige o očuvanju naše planete @ PU "Radosno detinjstvo" Novi Sad, @ OŠ "Dušan Radović" Novi Sad, "Miloš Crnjanski" Novi Sad.

Zahvaljujući podršci Grada Novog Sada i Gradske uprave za zdravstvo @ Grad Novi Sad, obezbeđene su vredne nagrade za 12 najuspešnijih učesnika konkursa.

Ovaj događaj okupio je decu, roditelje, vaspitače, nastavnike i zdravstvene radnike u zajedničkoj misiji promocije dojenja i zdravlja, potvrđujući koliko umetnost može biti snažan pokretač pozitivnih poruka i društvenih promena. Zahvaljujemo svima koji su pomogli u realizaciji ove izložbe — saradnicima MENTORIMA KOJI SU DOPRINELI OBRADI TEME SHODNO DEČIJEM UZRASTU, , članovima žirija, školama, roditeljima i naravno deci, koja su nas inspirisala svojom iskrenošću i bojama.

03/11/2025

Aktivnosti Instituta kroz gradski projekat "PAS nisu za NAS - 9. deo" i Novembar mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

Pod pokroviteljstvom GU za zdravstvo Grada Novog Sada, Institut za javno zdravlje Vojvodine sprovodi sledeće aktivnosti u okviru projekta "PAS nisu za NAS - 9. deo":

- edukacije učenika u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Grada Novog Sada o zloupotrebi PAS,
- kreativne radionice sa učenicima u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Grada Novog Sada u vidu poligona sa simulacijom dejstva PAS kroz specijalizovane naočare,
- izrada zdravstveno-vaspitnog sredstva agitka, na temu bihejvioralne bolesti zavisnosti.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je bihejvioralne bolesti zavisnosti kao što su kockanje i igranje igara na internetu uvrstila u 11. reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11). U Koreji je zavisnost od interneta identifikovana kao najveći zdravstveni problem koji se javlja kod dece, dok je u Kini najviša stopa problema povezanih sa korišćenjem interneta (15,6%) registrovana u dobi od 18 do 23 godine. Problematična upotreba interneta može dovesti do ozbiljnih psihosocijalnih poremećaja. Ovaj poremećaj je naročito relevantan za adolescente (12-17 godina) i mlade odrasle ljude (18-29 godina) zato što oni koriste internet više od bilo koje druge starosne grupe, kako za učenje tako i u slobodno vreme. Istraživanja potvrđuju veliki broj štetnih posledica prekomerne upotrebe interneta, pre svega povezanost zloupotrebe interneta i društvene izolacije, depresije i anksioznosti, hiperkinetskog poremećaja, zloupotrebe alkohola i droga, kockanja, suicidalnog ponašanja, fizičkih, emocionalnih i bihejvioralnih problema, kao što su glavobolje, napetost, umor, gubitak apetita, zanemarivanje lične higijene i problemi spavanja.

Zbog široke rasprostranjenosti bihejvioralnih bolesti zavisnosti i štetnih posledica zlouopotrebe PAS po društvo, u Republici Srbiji usvojena su određena strateška dokumenta: Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2021. godine i Uredba o Nacionalnom programu prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja u Republici Srbiji (2017. g). U oba dokumenta su edukacije i rad sa mladima, kao i značaj medijskih objava apostrofirani kao pristupi koji pogoduju senzibilizaciji i edukaciji razvojno posebno osetljivih grupacija stanovništva, ali i motivaciji osoba pod rizikom ili sa već razvijenom zavisnošću da se na vreme obrate za stručnu pomoć. Takođe, Vlada Republike Srbije je 2015. godine donela Nacionalnu strategiju za mlade za period od 2015. do 2025. godine kojom država prepoznaje mlade i njihovu posebnu i važnu ulogu u društvu i predstavlja sistemska rešenja najznačajnijih pitanja u različitim oblastima života mladih. Mladi ljudi, po definiciji UN, predstavljaju budućnost svakog društva i oni su najisplativija dugoročna investicija. Investicije usmerene na zdravlje adolescenata donose trostruke benefite za adolescente sada, u budućnosti u njihovom odraslom dobu, kao i za buduće generacije.

U poslednjem ESPAD istraživanju 2019. godine u kojem je učestvovala i Srbija, procenat učenika iz Srbije koji su se kockali u poslednjih 12 meseci bio je 25%, dok se u poslednjih 12 meseci na internetu kockalo 11% učenika. U uzorku iz Srbije bilo je 16% ekscesivnih i 4,5% problematičnih kockara. Problematično kockanje je bilo veće kod mladića (u proseku 6,3% za dečake naspram 2,4% za devojčice).

Evropsko školsko istraživanje o upotrebi PAS među učenicima u Srbiji 2019. godine pokazalo je da učenici prvih razreda srednjih škola najčešće svakodnevno koriste internet (95%). Radnim danima većina učenika (31,1%) provodi oko 2-3 sata na društvenim mrežama, dok vikendom većina učenika (33,5%) na njima provodi 6 i više sati.

Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija koje je sprovedeno u Srbiji 2021. godine na reprezentativnom uzorku pokazalo je da u Srbiji 2021. godine je 81,2% lica koristilo internet u poslednja tri meseca (što je za 7% više u odnosu na 2020. godinu) dok preko 74% internet populacije ima nalog na društvenim mrežama (Fejsbuk, Tviter).

Prema definiciji, svako ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć.

Konzumiranje alkohola ubraja se u bitne faktore rizika za nastanak bolesti, pa čak i smrtnosti. Istraživanja pokazuju da svako povećanje alkoholnog unosa od jednog pića dneveno se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od mortaliteta i morbiditeta (Rehm et al. 2009). Neke od bolesti na koje utiče konzumiranje alkohola su: rak, dijabetes, neuropsihijatrijska oboljenja, zarazne bolesti, kao i bolesti jetre i pankreasa.

Osim zdravstvene štetnosti za osobu koja konzumira alkohol prisutna je i društvena štetnost. Ona podrazumeva negativan uticaj na članove porodice, kolege, prijatelje i celokupu okolinu. Preventivne strategije vezane za početak konzumacije alkohola su bitne jer je početan stadijum konzumacije najvažniji faktor u kasnijoj zloupotrebi. Kada se govori o polnim razlikama, mnoga istraživanja ukazuju da muškarci više konzumiraju alkoholna pića od žena, kao i to da ranije počinju sa samim konzumiranjem alkohola (Robins, 1992). Pojedinac uviđa najveću štetnost alkohola kada shvati da je došlo do zavisnosti ili kad krenu da se pojavljuju somatske tegobe. Osim somatskih tegoba koje su često hronične i ozbiljne, dolazi i do izražavanja simptoma zavisnosti kao što su jaka, uporna želja za uzimanjem alkohola, otežana kontrola nad količinom i prestankom konzumacije, apstinencijalni sindrom, porast tolerancije kao i nastavak upotrebe uprkos svesnosti o štetnosti alkohola po zdravlje organizma.

Deca i alkohol ne idu zajedno. Za decu u razvoju ne postoji sigurna niti dozvoljena doza alkohola.

Alkohol je najčešća droga među mladima. Premda ne spada u ilegalne droge, za mlađe od 18 godina alkohol jeste ilegalna droga.

Za mozak u razvoju, alkohol je opasna droga i ukoliko se uzima u ranoj dobi može izazvati trajne posledice. Alkohol utiče sa sposobnost opažanja realnosti i sposobnost donošenja odluka kod odraslih. Za decu je to još i opasnije jer deca još nisu niti razvila sve svoje spoznajne veštine i sposobnosti (npr. sposobnost rešavanja problema i donošenja ispravnih odluka i sl.), pa konzumiranje alkohola u toj dobi zaustavlja kognitivni i psiho-emocionalni razvoj, što se u kasnijoj dobi uglavnom teško ili nikako ne može nadoknaditi.

Najnovija istraživanja pokazuju da češće pijenje alkohola u mlađoj uzrastnoj dobi oštećuje osetljive delove mozga u hipokampusu. CT snimci (kompjuterizovana tomografija) mozga tinejxera konzumenata alkohola su pokazale stanjen hipokampus - deo mozga odgovoran za osećaje, pamćenje i učenje. Promene su bile izraženije što su deca počela piti u ranijoj dobi i što je količina popijenog alkohola bila veća. Konzumenti alkohola su takođe pokazivali više znakova drugih duševnih poremećaja poput depresije, poremećaja u ponašanju, posttraumatskih poremećaja i poremećaja pažnje.

Danas je poznato da alkohol oštećuje nervna vlakna koja prenose poruke nervnim ćelijama. Alkohol širi kanale koji reguliraju protok kalcijuma u ćelijskoj strukturi. U ćelije ulazi 2

p**a više kalcijuma nego normalno a to uzrokuje povećanu aktivnost. Ovo abnormalno "uključivanje" aktivnosti izaziva gubitak krajnjih nervnih završetaka i poremećaj moždane funkcije. Za najveći deo nervnih vlakana, oštećenje nije trajno. Mozak se sam oporavlja, ali proces oporavka menja ćelijsku strukturu. Tako se najveći deo funkcija oporavi, ali ne sve. Danas se takođe smatra da je oštećenje mozga slično oštećenju jetre. Ćelije se oporavljaju, ali one nisu iste kao pre. Nakon oporavka one su strukturalno promenjene što rezultira promenom u prenosu poruke i promenom u načinu rada mozga.

Zavisnost o alkoholu kod mladih se i nešto drugačije manifestuje. Kod mladih koji su zavisni od alkohola karakterističan je visok nivo tolerancije na alkohol i nedostatak simptoma apstinencije. Npr. tremor, fizičku potrebu za čašicom ujutro i sl. pokazuje samo 23% adolescenata. Međutim, ono što je karakteristično kod adolescenata, to je: čest je gubitak pamćenja, nesećaju se događaja u pripitom stanju, rizična seksualna ponašanja ili vožnja pod delovanjem alkohola, često opijanje, popuštanje u školi, konflikti s vršnjacima u pripitom stanju ili problemi sa zakonom, žudnja za alkoholom, verovanje da je alkohol neophodan da bi se zabavio, stav da je "cool" biti pod uticajem alkohola, pijenje u većim količinama ili više nego je osoba nameravala piti, laganje o količini popijenog alkohola, neuspeli pokušaj uprkos ponavljanoj želji da se prestane piti ili da se smanji količina popijenog alkohola, opijanje iako to nije bila namera, mnogo vremena provode u pijenju alkohola, česti mamurluci, osećaj depresije, neraspoloženja ili razmišljanja o samoubojstvu.

Interaktivna internet stranica sa vršnjačkim pričama dostupna je na sledećoj adresi:

http://izjzv.org.rs/app/ni1ni2anikako5/

🗋 Prevencija zloupotrebe droga i bihejvioralnih bolesti zavisnosti.pdf

Institut za javno zdravlje Vojvodine

20/11/2025

18/11/2025

18/11/2025

13/11/2025

13/11/2025

03/11/2025

Address

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share