Advice - Psihološki Centar Savetovanje i psihoterapija
20/02/2026
Razvod se smatra jednim od najstresnijih životnih događaja.
Ključni statistički podaci:
40–50% prvih brakova završava se razvodom.
60–67% drugih brakova završava se razvodom.
Oko 40% razvedenih osoba prijavljuje klinički značajan nivo anksioznosti u prvoj godini nakon razvoda.
Rizik od depresije nakon razvoda je dva do devet p**a veći u poređenju sa opštom populacijom.
Parovi koji stupe u brak između 20. i 25. godine imaju veću stopu razvoda (oko 60%), dok sklapanje braka nakon 25. godine smanjuje rizik za približno 24%.
Najčešći razlozi za razvod uključuju nedostatak posvećenosti, prevaru, hronične konflikte i finansijske probleme.
Važno je naglasiti da statistika govori o riziku na nivou populacije, ali ne predviđa sudbinu pojedinca.
Ishod u velikoj meri zavisi od emocionalne zrelosti partnera, kvaliteta komunikacije i dostupnosti podrške.
Razvod ne pogađa samo partnerski odnos.
On utiče na identitet, rutinu, socijalni krug i osećaj sigurnosti.
Najčešće se javljaju:
osećaj gubitka
krivica ili samookrivljavanje
strah od samoće
pad samopouzdanja
ambivalentne emocije (istovremeno olakšanje i tuga)
Važno je znati da su ove reakcije normalne i očekivane. Emocionalna regulacija zahteva vreme. Kod većine ljudi, intenzitet bola se smanjuje kako se prilagođavanje odvija.
Narcizam nije samo „etiketa“.
Kada govorimo o Narcizmu govorimo o skupu osobina i ponašanja koje psiholozi ozbiljno proučavaju.
Psiholog W. Keith Campbell objašnjava šta stoji iza prenaglašene, a ponekad i štetne, usmerenosti na sebe — i kako ona utiče na odnose, samopouzdanje i svakodnevni život.
Pogledajte video,
Jer nam je stalo 🍀
Lekcija: W. Keith Campbell
Animacija: TOGETHER
09/02/2026
Kad god osećaš da nisi dovoljna - verovatno si dala previše, a uzela premalo.
Kad god osećaš da nisi dovoljna, zapitaj se:
Koliko dugo nisi stavila sebe na prvo mesto?
Koliko p**a si rekla „mogu ja“ dok si bila prazna?
Koliko p**a si sebe ubedila da „nije strašno“?
Tvoja vrednost nije nestala.
Samo si se predugo odvajala od sebe.
Sačuvaj ako ti treba podsetnik, ili pošalji nekome kome ovo treba danas.
Jer nam je stalo 🍀
06/02/2026
Ako često kažeš „u redu je“, a nije ti u redu — ova radionica je za tebe.
Ako ti je teže da kažeš „ne“ nego da trpiš — vreme je da naučiš drugačije.
Postavljanje granica nije bezobrazluk.
To je briga o sebi.
Ako želiš da naučiš kako - prijave su otvorene.
Broj mesta je ograničen na 8 učesnika, kako bismo obezbedili sigurno okruženje, dovoljno prostora za pitanja i individualan pristup svakom učesniku, zato rezerviši svoje mesto na vreme.
Jer nam je stalo 🍀
27/01/2026
„Roditelji su mi dali sve… zašto se i dalje osećam prazno?“
Možda ti je u detinjstvu sve bilo obezbeđeno.
Možda su se trudili koliko su znali.
Ali emocije se ne uče same.
A potrebe se ne gase zahvalnošću.
Zato danas možeš:
– biti uspešan/a, a nesiguran/na
– brinuti o drugima, a ne znati šta tebi treba
– osećati krivicu kad ti nije dobro
– imati osećaj da nešto važno nedostaje
To nije slabost.
To je znak da tvoj unutrašnji svet traži pažnju.
Razumevanje sebe nije izdaja porodice.
To je put ka unutrašnjem miru.
Psihoterapija pomaže da se povežeš sa sobom.
Tu smo za tebe da ti pomognemo na tom putu.
Više o ovoj temi možeš pronaći na našem sajtu u sekciji Blog:
Nema distrakcija, nema obaveza, nema “moram sad”.
Mozak konačno dobije prostor — da obrađuje sve što je tokom dana potiskivano.
Anksioznost voli tišinu noći jer:
• nema kontrole
• nema ometanja
• nema bežanja od misli
Tada se javljaju:
– scenariji „šta ako“
– razgovori koji su se već desili
– brige koje čekaju sutra
To nije slabost.
To je nervni sistem koji je predugo bio u stanju pripravnosti.
Ako ti se ovo dešava — tu smo za tebe da naučimo kako da utišamo misli.
Tvoje telo samo traži sigurnost pre nego što zaspi.
Jer nam je stalo 🍀
20/01/2026
Postavljanje granica nije lako.
Naročito ako ceo život učimo da “budemo dobri, dostupani i razumni”.
Ali granice nisu zidovi.
One su vrata – i ti biraš kome ih otvaraš.
Ako ti je ovo teško, nisi sam, nisi sama.
Počni polako.
Jednom rečenicom.
Jednom granicom.
(Sačuvaj, zatrebaće ti.)
Jer nam je stalo 🍀
19/01/2026
Neretko je najveći izazov – početi.
Ali svaki mali korak je pobeda.
Hajde da zajedno napravimo prvi korak.
Jer nam je stalo 🍀
13/01/2026
Da li ova rečenica klijentkinje govori o njenoj nezrelosti?
Naravno da ne.
Ona govori o emocionalnom procesu koji još traje.
Kada se veza završi, kognitivno znamo da je kraj, ali emocionalno još uvek ostajemo povezani.
To neslaganje između razuma i emocija je normalan deo procesa razdvajanja.
Važno je ne osuđivati sebe zbog nade, već je postepeno zameniti strukturisanjem svog života, i prihvatanjem realnosti.
Ako se prepoznaješ u ovome, znaj da nisi sam/a.
Raskid nije samo odlazak druge osobe, već i oproštaj od planova, nade i slike budućnosti.
Daj sebi dozvolu da osećaš.
I da polako, u svom ritmu, pustiš.
Jer nam je stalo 🍀
14/12/2025
Ako osećaš da ti je sreća „pobegla“, možda je vreme da prestaneš da juriš i kreneš da osluškuješ sebe.
U našem centru radimo na tome da ljudi ponovo pronađu svoj unutrašnji mir, a ne savršen život.
💬 Zakaži razgovor – prvi korak ka sebi je hrabrost, a ne slabost.
Jer nam je stalo 🍀
12/12/2025
Koliko p**a si sebi rekla: „Kad smršam… kad završim faks… kad me neko dovoljno voli… kada rodim dete… kada budem imala svoj stan… onda ću biti zadovoljna sobom.“
A šta ako se taj trenutak nikad sam ne pojavi?
Šta ako se zadovoljstvo sobom ne čeka — nego se gradi?
Kada ćeš biti zadovoljna sobom?
Ako ti je ovo pitanje previše poznato, nisi sama i nisi „pokvarena“ – samo ti je potrebno sigurno mesto da istražiš odakle dolazi ta stroga slika o sebi.
Šta tebi danas znači biti zadovoljna sobom?
Jer nam je stalo 🍀
12/12/2025
Možda onda kada prestaneš da juriš savršenstvo, norme, standarde, tuðe validacije, a počneš da biraš sebe?
Zadovoljstvo sobom ne dolazi kada postignemo sve… već kada prihvatimo sebe baš ovakve kakvi jesamo.
Ako se ovo pitamo znači da smo u procesu. I to je sasvim dovoljno, učimo da sebi budem odovoljno dobri — svakog dana po malo.
Zapamti:
Možda odgovor nije ‘kada’, već ‘kako’ — kako biramo da vidimo sebe danas?
Be the first to know and let us send you an email when Advice posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.
ADVICE Psihološki Centar bavi se rastom i razvojem ljudskog potencijala kroz psihoterapiju, edukacije, savetovanje, treninge i mnoge druge aktivnosti.
Naš stručni tim čine
Master kliničke psihologije, Marija Karan, završila je studije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Tokom studiranja bavila se naučno-istraživačkim radom iz oblasti socijalne i političke psihologije i učestvovala u brojnim naučnim skupovima, kako na nacionalnom nivou, tako i na evropskom. Bila je član Kluba studenata Psihologije „TraNSfer“, radeći na podsticanju studenata u usavršavanju znanja iz struke kroz formalne i neformalne aktivnosti, kao i na umrežavanju sa mnogobrojim organizacijama slične orijentacije. Svoje znanje proširila je pohađanjem brojnih edukacija i treninga, koje su, između ostalog, obuhvatale teme emocionalne pismenosti, asertivne komunikacije, veštine vođenja radionica, procene roditeljskog prihvatanja dijagnoze deteta, kriminalističkog profilisanja…. Dodatna praktična znanja sticala je baveći se višegodišnjim volonterskim radom u okviru Udruženja MNRO grada Novog Sada, zatim kroz stručno usavršavanje u Centru za socijalni rad, kao i na Klinici za Psihijatriju, Kliničkog centra Vojvodine, nakon čega je položila stručni ispit. Aktuelno je edukant Transakcione analize. Svojim dosadašnjim iskustvom i znanjem će kroz proverene, ali i inovativne metode ostvarivati misiju Advice-a.
Master kliničke psihologije sa psihoterapijom, Alisa Šovanec, završila je studije Psihologije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Prvo iskustvo u radu stekla je tokom studiranja, kroz volonterski rad u Partnerskom savetovalištu gde se bavila savetodavnim radom, Fondu Herc, i Centru EMPRONA (mladi protiv narkomanije). Dalje iskustvo stiče kroz dugogodišnji rad u organizacijama usmerenim na razvoj ljudskog potencijala i očuvanju mentalnog zdravlja odraslih i dece. Relevantno kliničko iskustvo i iskutvo u terapijskom radu stiče kroz trogodišnji rad na klinici za Psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, kroz rad na odeljenju za Shizofrene i Shizofreniformne poremećaje, Dnevnu bolnicu, Dečije odeljenje i konzilijarni rad u toku kojeg polaže stručni državni ispit. Dodatne edukacije i sertifikate ostvarila je kroz projekte Vlade Vojvodine, Fond Herc i UBUNTU Centar za razvoj ljudskog potencijala. Šire obrazovanje stiče kroz pohađanje licenciranih seminara, edukacija i treninga, od kojih su neki Trening Asertivnosti, Primeri iz psihoterapijske prakse - rad sa teškim klijentima, Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju adolescenata, Psihologija laganja, i drugi. Aktuelno je edukant REBT i KBT terapije.
Šta znači BITI PSIHOLOG?
Činjenica je da ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu čarobnjaci, ne poseduju natprirodne moći, ne čitaju misli i nikako ne proriču sudbinu drugim ljudima. To su stručnjaci koji u svom radu koriste isključivo proverene tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
Dakle, sigurno ste u svakodnevnom životu i kroz masovne medije čuli za psihijatre, psihologe i psihoterapeute, a veliki broj ljudi samo nagađa koja je tačna razlika. Veliki broj reklama i filmova dovelo je do zabluda o tome koje sposobnosti imaju ove tri vrste stručnjaka, pa tako neretko možemo doći u kontakte sa dezinformacijama, a najčešća predrasuda je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut sinonimi, odnosno da se radi o istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva, što ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara. Psiholozi su ljudi koji su nakon položenog prijemnog ispita, upisali i završili Filozofski fakultet, odsek za psihologiju (ili neki drugi fakultet koji ima u ponudi studije iz psihologija) , a u trajanju od četiri ili pet godina kada dobijaju zvanje diplomirani psiholog ili master psihologije u drugom slučaju. To su ljudi koji nakon završenog fakulteta mogu da se bave velikim spektrom psiholoških delatnosti.
Psiholozi zbog širokog spektra obrazovanja i razvijene delatnosti mogu da rade na velikom broju mesta. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) drugi na primer rade u školama kao stručni saradnici, u ustanovama socijalne zaštite, u fabrikama, u marketinškim agencijama, IT kompanijama, u razvojnim savetovalištima u zavodima za zapošljavanje i dr.Psiholozi se bave psihičkim životom, osećanjima i ponašanjem ljudi vezanim za raznovrsne životne situacije u koje sve osobe dolaze i kroz koje prolaze. Pitanja sa kojima se dolazi kod psihologa su zaista raznovrsna. Najveći broj ljudi sa kojima psiholozi rade jesu normalni, zdravi ljudi koji su u kontaktu sa psihologom kako bi dobili stručno mišljenje i savet u vezi nekih životnih pitanja ili pomoć i podršku za rešavanje dilema ili konflikata koje imaju. U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.
Dok su psiholozi stručnjaci koji su završili psihologiju, psihijatri su stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga dodatnu specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari dok psiholozi to nisu. Psihijatri su lekari koji rade pretežno u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove (što im studije medicine omogućavaju dok psiholozi nemaju ovlašćenje da rade to), uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Njihov pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu.
Psihoterapija predstavlja vrstu psihološkog tretmana čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju određene psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju emocionalne probleme, probleme u komunikaciji ili žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični razvoj, I saznaju nešto više o sebi. Kako psiholozi tako i psihijatri mogu biti psihoterapeuti, takođe psihoterapeuti mogu biti i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije i položili razlike u ispitima. Samo oni koji su su završili određene edukacije iz psihoterapijskih modaliteta ( trajanje edukacije zavisi od psihoterapijskog pravca kojim stručnjak želi da se bavi) postaju psihoterapeuti.
