Advice - Psihološki Centar Savetovanje i psihoterapija
16/11/2025
… pokušavam da kontrolišem… a zapravo bi bilo lekovito da pustim?
“Uhvatim sebe kako stišćem stvari koje odavno traže da ih pustim. Ljude koji odlaze. Ishode koje ne mogu da predvidim. Dane koji neće ispasti onako kako sam zamislila. Sopstvene emocije koje “ne bi trebalo” da osećam. Kao da, ako sve držim dovoljno čvrsto, ništa neće moći da me povredi. Kao da je kontrola oklop… a zapravo je teret. Tek kada malo popustim stisak, shvatim: da se svet ne raspada, da ja ne pucam,
da život teče isto — samo sa manje napetosti.”
Pustiti ne znači odustati.
Pustiti znači verovati da možeš i kad nije po “tvom”,
Da nisi manje “sigurna” samo zato što sve nije savršeno.
Da srce može da podnese više nego što mu daješ prostora da pokaže.
Nekad je najveća hrabrost upravo to:
kada prestaneš da upravljaš svakim detaljem.
Kada odahneš.
Kada pustiš.
I najčudnije je to…
Kad pustiš, nekako uvek dođe baš ono što ti je “trebalo”— ne dok pokušavaš da ga nateraš, nego tek kada napraviš mesta za njega.
A ti? Šta je ono što držiš previše čvrsto — a možda bi ti život bio lakši da pustiš?
Piši u komentaru. Možda baš tvoja rečenica pomogne nekome da diše lakše danas.
15/11/2025
Umor nije znak slabosti. Umor je signal. Signal da predugo ignorišeš sebe.
Ako želiš da naučiš kako da postaviš granice, smanjiš stres i vratiš kontrolu — možeš da kreneš od jednog razgovora.
Nama je stalo 🍀
13/11/2025
Da li je to zaista “reset” za tvoj mozak?
Verovatno ti dan počinje ovako:
Previše notifikacija, skrolovanja i brzih zadovoljstava, strah da nešto ne propustiš?
Ako je tako - Vreme je za pauzu.
Dopaminski detoks, znači svesno odvajanje od preterano stimulativnih aktivnosti – društvenih mreža, video-igara, vesti, grickalica, kupovine.
📊 Studija iz 2025. pokazala je da su ljudi koji su “isključili internet na telefonu na 2 nedelje” osetili veće blagostanje i bolju koncentraciju.
Još jedna studija otkriva da je ograničavanje društvenih mreža na 30 min dnevno tokom dve nedelje:
✨ poboljšalo san
✨ smanjilo stres
✨ povećalo zadovoljstvo životom
Dakle: Manje stimulacije – više mira.
Možda je vreme da probaš da napraviš pauzu od “sadržaja” koji su preplavljujući?
Jer nam je stalo 🍀
—
Želiš da ga prilagodim za **karusel post** (slajd po slajd, s kratkim rečenicama za svaku sliku) ili da ostane kao **jedan opis** ispod slike?
11/11/2025
Kada se suočavamo sa anksioznošću ili depresijom, često se udaljimo od sebe. Um nas preplavi brigama, a telo zaboravi kako je to odmoriti se.
U tim trenucima, briga o sebi postaje mnogo više od “self-care rutine” – ona postaje način da se ponovo povežemo sa sobom.
Briga o sebi ne mora biti velika ili savršena.
Ponekad je to:
pauza tokom dana da udahneš i osvestiš trenutak,
kratka šetnja kada osećaš napetost,
razgovor sa nekim kome veruješ,
ili jednostavno – dozvola da danas ne moraš sve da postigneš.
Kroz male, dosledne korake, učimo da smo važni, da zaslužujemo pažnju i da smemo da usporimo.
To nije slabost, već želja da se okrenemo sebi i svom unutrašnjem miru.
Ako ti je teško da pronađeš svoj način brige o sebi, znaj da ne moraš kroz to da prolaziš sam/sama.
Razgovor sa stručnjakom može biti prvi korak ka razumevanju i olakšanju. Tvoja briga o sebi počinje – upravo sada.
Jer nam je stalo 🍀
10/11/2025
Svaka odluka kojom preuzimaš odgovornost za sebe — korak je ka slobodi. Najbolje godine ne dolaze slučajno — ti ih stvaraš.
Ako osećaš da je vreme da se posvetiš sebi, mi smo tu da te podržimo na tom putu. Napravi prostor za sebe, svoje misli i rast. Rezerviši termin u našem psihološkom centru i počni danas.
Ponekad je najveća hrabrost priznati da nam treba podrška, a mi smo tu da te saslušamo, razumemo i pomognemo ti da pronađeš svoj put.
Jer nam je stalo 🍀
06/11/2025
Iako se možda čini da nosimo teret sa lakoćom, često se ispod površine kriju bol, strah i iscrpljenost.
Nikada ne možemo znati sve što drugi ljudi nose. Ponekad je najteži teret onaj koji nije vidljiv.
Biti saosećajan i pružiti podršku nekome ko se bori može biti upravo ono što im je potrebno da pronađu snagu da nastave dalje.
Ne moras sve sama, tu smo za tebe kada je tesko.
04/11/2025
Ležanje i odmor su zdravi – ali kada krevet polako postane jedini prostor koji te “vuče” da u njemu provodiš vreme, to može biti signal da postoji dublji problem.
Znaci da „bed rotting“ prelazi u problem:
-Izbegavanje obaveza i društva većinu dana
-“Još samo jedna epizoda” koja se pretvori u celodnevno gledanje serije
-Nedostatak motivacije za osnovne aktivnosti
(tuširanje, obroci, higijena)
-Stalno osećanje umora i bezvoljnosti
-Velika promena u težini (gubitak ili rast telesne težine)
-Negativne misli koje se pojačavaju dok ležiš i izbegavaš ustajanje
-Listanje društvenih mrežda više od 50% vremena
-Izbegavanje komunikacije sa ukućanima i prijateljima
-Iznenadni naleti anksioznosti
-Pojačana razdražljivost ili plačljivost
-Naleti osećanja krivice
Ako primetiš ove signale, važno je da tražiš podršku – prijatelj, terapeut ili stručnjak za mentalno zdravlje.
Mala promena rutine i podrška mogu napraviti veliku razliku.
Odmor je važan, ali ako krevet postane tvoj jedini svet, to može biti znak da ti je potrebna podrška.
Nisi sam/a, nama je stalo.
10/10/2025
🌿 10. oktobar – Dan mentalnog zdravlja.
Zastani. Udahni. Pobrini se za sebe.
Jer ti zaslužuješ mir. A kao podsetnik svima nama - mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko.
Briga o sebi nije sebičnost, to je snaga i zato
Pričaj.
Podeli.
Potraži podršku.
24/08/2025
Sama ili usamljena?
Značajan broj ljudi — oko jedan od šest, odnosno 16 % populacije širom sveta, doživljava osećaj usamljenosti, dok kod starijih osoba taj procenat dostiže i 11,8 %, prema podacima koje navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Usamljenost je teška, ali može se prevazići. Ona nije isto što i samoća i ne mora trajati zauvek.
Više o ovoj temi možeš pronaći na našem sajtu.
Ako usamljenost traje mesecima i samostalni pokušaji ne pomažu, psihoterapija ili savetovanje mogu biti dragocena pomoć.
Be the first to know and let us send you an email when Advice posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.
ADVICE Psihološki Centar bavi se rastom i razvojem ljudskog potencijala kroz psihoterapiju, edukacije, savetovanje, treninge i mnoge druge aktivnosti.
Naš stručni tim čine
Master kliničke psihologije, Marija Karan, završila je studije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Tokom studiranja bavila se naučno-istraživačkim radom iz oblasti socijalne i političke psihologije i učestvovala u brojnim naučnim skupovima, kako na nacionalnom nivou, tako i na evropskom. Bila je član Kluba studenata Psihologije „TraNSfer“, radeći na podsticanju studenata u usavršavanju znanja iz struke kroz formalne i neformalne aktivnosti, kao i na umrežavanju sa mnogobrojim organizacijama slične orijentacije. Svoje znanje proširila je pohađanjem brojnih edukacija i treninga, koje su, između ostalog, obuhvatale teme emocionalne pismenosti, asertivne komunikacije, veštine vođenja radionica, procene roditeljskog prihvatanja dijagnoze deteta, kriminalističkog profilisanja…. Dodatna praktična znanja sticala je baveći se višegodišnjim volonterskim radom u okviru Udruženja MNRO grada Novog Sada, zatim kroz stručno usavršavanje u Centru za socijalni rad, kao i na Klinici za Psihijatriju, Kliničkog centra Vojvodine, nakon čega je položila stručni ispit. Aktuelno je edukant Transakcione analize. Svojim dosadašnjim iskustvom i znanjem će kroz proverene, ali i inovativne metode ostvarivati misiju Advice-a.
Master kliničke psihologije sa psihoterapijom, Alisa Šovanec, završila je studije Psihologije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Prvo iskustvo u radu stekla je tokom studiranja, kroz volonterski rad u Partnerskom savetovalištu gde se bavila savetodavnim radom, Fondu Herc, i Centru EMPRONA (mladi protiv narkomanije). Dalje iskustvo stiče kroz dugogodišnji rad u organizacijama usmerenim na razvoj ljudskog potencijala i očuvanju mentalnog zdravlja odraslih i dece. Relevantno kliničko iskustvo i iskutvo u terapijskom radu stiče kroz trogodišnji rad na klinici za Psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, kroz rad na odeljenju za Shizofrene i Shizofreniformne poremećaje, Dnevnu bolnicu, Dečije odeljenje i konzilijarni rad u toku kojeg polaže stručni državni ispit. Dodatne edukacije i sertifikate ostvarila je kroz projekte Vlade Vojvodine, Fond Herc i UBUNTU Centar za razvoj ljudskog potencijala. Šire obrazovanje stiče kroz pohađanje licenciranih seminara, edukacija i treninga, od kojih su neki Trening Asertivnosti, Primeri iz psihoterapijske prakse - rad sa teškim klijentima, Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju adolescenata, Psihologija laganja, i drugi. Aktuelno je edukant REBT i KBT terapije.
Šta znači BITI PSIHOLOG?
Činjenica je da ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu čarobnjaci, ne poseduju natprirodne moći, ne čitaju misli i nikako ne proriču sudbinu drugim ljudima. To su stručnjaci koji u svom radu koriste isključivo proverene tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
Dakle, sigurno ste u svakodnevnom životu i kroz masovne medije čuli za psihijatre, psihologe i psihoterapeute, a veliki broj ljudi samo nagađa koja je tačna razlika. Veliki broj reklama i filmova dovelo je do zabluda o tome koje sposobnosti imaju ove tri vrste stručnjaka, pa tako neretko možemo doći u kontakte sa dezinformacijama, a najčešća predrasuda je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut sinonimi, odnosno da se radi o istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva, što ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara. Psiholozi su ljudi koji su nakon položenog prijemnog ispita, upisali i završili Filozofski fakultet, odsek za psihologiju (ili neki drugi fakultet koji ima u ponudi studije iz psihologija) , a u trajanju od četiri ili pet godina kada dobijaju zvanje diplomirani psiholog ili master psihologije u drugom slučaju. To su ljudi koji nakon završenog fakulteta mogu da se bave velikim spektrom psiholoških delatnosti.
Psiholozi zbog širokog spektra obrazovanja i razvijene delatnosti mogu da rade na velikom broju mesta. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) drugi na primer rade u školama kao stručni saradnici, u ustanovama socijalne zaštite, u fabrikama, u marketinškim agencijama, IT kompanijama, u razvojnim savetovalištima u zavodima za zapošljavanje i dr.Psiholozi se bave psihičkim životom, osećanjima i ponašanjem ljudi vezanim za raznovrsne životne situacije u koje sve osobe dolaze i kroz koje prolaze. Pitanja sa kojima se dolazi kod psihologa su zaista raznovrsna. Najveći broj ljudi sa kojima psiholozi rade jesu normalni, zdravi ljudi koji su u kontaktu sa psihologom kako bi dobili stručno mišljenje i savet u vezi nekih životnih pitanja ili pomoć i podršku za rešavanje dilema ili konflikata koje imaju. U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.
Dok su psiholozi stručnjaci koji su završili psihologiju, psihijatri su stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga dodatnu specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari dok psiholozi to nisu. Psihijatri su lekari koji rade pretežno u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove (što im studije medicine omogućavaju dok psiholozi nemaju ovlašćenje da rade to), uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Njihov pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu.
Psihoterapija predstavlja vrstu psihološkog tretmana čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju određene psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju emocionalne probleme, probleme u komunikaciji ili žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični razvoj, I saznaju nešto više o sebi. Kako psiholozi tako i psihijatri mogu biti psihoterapeuti, takođe psihoterapeuti mogu biti i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije i položili razlike u ispitima. Samo oni koji su su završili određene edukacije iz psihoterapijskih modaliteta ( trajanje edukacije zavisi od psihoterapijskog pravca kojim stručnjak želi da se bavi) postaju psihoterapeuti.
