What are the opening hours?

Monday 09:00 - 21:00 Tuesday 09:00 - 21:00 Wednesday 09:00 - 21:00 Thursday 09:00 - 21:00 Friday 09:00 - 21:00 Saturday 09:00 - 21:00

Psihološki centar Temenos

Home
Serbia
Novi Sad
Psihološki centar Temenos

Temenos centar se posvećeno bavi psihoterapijom, savetovanjem i edukacijom, punih deset godina. Temenos centar je osnovan 2015.

Naš tim čine psiholozi i terapeuti iza kojih stoji dve decenije radnog iskustva u najrazličitijim oblastima primenjene psihologije. godine sa ciljem unapređenja kvaliteta života pojedinaca i unapređenje kvaliteta poslovanja različitih organizacija.

05/02/2026

Osnovni razlog zašto se usamljenost pominje kao sve veći problem nije, nasuprot pogrešnom uverenju, da je sve više usamljenih, nego verovatnije da je mnogo ljudi koji je doživljavaju u paradoksalnom svetu koji nikad ranije nije bio toliko ,,umrežen".

U priči o usamljenosti, ,,sveto trojstvo" ili oslonce predstavljaju povezanost sa samim sobom, kvalitetni odnosi sa drugima, i posebna mesta na kojima se osećamo da pripadamo. Ako su se naši preci kroz istoriju povezivali, oslanjali i računali jedni na druge tokom svakodnevnice i u ključnim trenucima života, nije čudo da nam sigurnost, prihvatanje i pripadanje prirodno dolaze kada nađemo svoje sigurno utočište među drugima.

💭 Potrebe za dobrim odnosom prema sebi, sa drugima i mestima koja nam to uzvraćaju, smo nasledili. Nekad je ovo teško priznati, ali negiramo li ljudski kontakt uskraćujemo sebe i vrlo važnih prirodnih oslonaca koji nisu stvar samo svesnog izbora ili principa, nego psihološke i biološke nužnosti.

Osećati se kao da smo ,,svoj na svome" je utisak koji nam dodatno govori da postoje mesta ili ,,kutci" koji nam jednostavno, bez ikakvog dodatno potrebnog objašnjenja, prijaju.

Nije tajna, međutim, da jednom kada uspemo da ,,pronađemo sebe" i oživimo najautentičnije vrline, možemo da se povežemo sa nama sličnima - ,,pravim" iliti ,,našim" ljudima. ❤️

Ohrabrenja ne nalazimo samo u mašti nego i u činjenici da postoje bezbrojne mogućnosti modernog sveta da to i ostvarimo - ,,U ovom svetu postoje mesta kojima pripadaš, ljudi koji te prihvataju i prilike u kojima se ostvaruješ. U ovom svetu postoje mesta koja te čekaju, ljudi kojima trebaš, i uloge u kojima blistaš." ✨️

01/02/2026

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa najsloženijim emotivnim stanjem - ljubavlju, i svime što ona nosi i ka čemu nas orijentiše, kada jedan odnos ne uspe?

Nakon prekida ili neuzvraćene ljubavi, najčešće pod kožom ostaje bol. Taj bol se može manifestovati kao bes, nalik frustraciji deteta koje nije dobilo ono što želi, ili kao gorčina odrasle osobe koja doživljava iskustvo izdaje i gubitka poverenja.

Međutim, pre nego što se ove emocije pojave, važno je napraviti korak unazad.

U trenutku zaljubljivanja dolazi do značajnih psiholoških i bihejvioralnih promena. Naša percepcija sveta se širi, a strahovi koji su nas ranije sp**avali gube na intenzitetu. Postajemo otvoreniji za rizik, inicijativu i promenu. Kreativnost se pojačava, energija raste, a motivacija se spontano preliva i na druge ljude. Jednostavan osmeh dobija snagu da unapredi tuđi dan, dok lične obaveze koje smo godinama odlagali napokon bivaju završene, često uz pitanje: „Zašto sam toliko čekao/la?“

Ljubav nas podstiče na dublje istraživanje sebe - sopstvenog tela, emocionalnih potreba, identiteta i seksualnosti.

Pokreće procese učenja i ličnog razvoja: počinjemo da treniramo, čitamo, usvajamo nove veštine ili čak učimo potpuno nepoznat jezik. Otvaramo se ka drugim kulturama, menjamo sredinu, donosimo odluke koje ranije nismo smeli ili smo ih svesno odbacivali.

Čak i kada odnos ne opstane, proces u kojem smo učestvovali nije bio uzaludan. Naprotiv - mi smo rasli. Svaki korak ličnog razvoja koji se dogodio tokom tog perioda pripada isključivo nama i predstavlja trajnu vrednost, nezavisnu od ishoda odnosa.

Kada bismo ovu perspektivu svesno negovali i primenjivali u svakodnevnom životu, veća je verovatnoća da bismo razvili dublji osećaj zahvalnosti prema svakom životnom iskustvu, pa i onima koja su bila bolna.

Jer, u svojoj suštini, ljubav koju dajemo drugima najpre dajemo sebi. Drugi mogu odlučiti kako će je primiti - ili da li će je uopšte prihvatiti; ali ona se uvek vraća nama, kroz lični rast, zrelost i oblikovanje kvaliteta našeg celokupnog života.

21/01/2026

Iza većine konflikata ne stoji zla namera,
već nezadovoljene potrebe ranjenog deteta.
- Potreba da se osećamo sigurno i bezbedno.
- Prihvaćeno.
- Viđeno, prepoznato.
- Voljeno.
- Povezano i blisko.
- Zaštićeni jasnim granicama...

Kada te potrebe nisu bile prepoznate na vreme (a uvek i kod svih nas neke potrebe ostaju neprepoznate), odrasli deo nas u konfliktu - najčešće nesvesno - reaguje sa mesta stare povrede, a ne iz sadašnjeg trenutka.

Tada bol obično govori kroz bes. Ili kroz tiše, zajedljive, pasivno-agresivne komentare, ali koje suštinski nose važnu poruku.
* A poruka je gotovo uvek ista: Vidi me. Treba mi da znam da sam ti važan/na.

No druga strana tada ne čuje bol, čuje samo bes, oseti nalet snažne energije koja ne deluje dobronamerno. Tada na bes odgovara besom - brani se, napada, podiže zidove!

U tom susretu, oboje odraslih ljudi zapravo pokušavaju da zaštite ono svoje, toliko p**a, ranjeno ili nevoljeno dete.
Neko povlačenjem.
Neko napadom.
Neko kontrolom.
Neko tišinom.

Razumevanje ovakvih ponašanja i svega onoga što ih motiviše ne znači opravdavanje ponašanja.
Ali treba da znači otvaranje prostora za saosećanje, odgovornost i mogućnost da biramo drugačije. ✨️

Jer vrlo često, imajte na umu, naši partneri nose ista mesta povrede kao i mi - čak i ako su naučili da ih brane na drugačije načine.
Bilo da ćemo prvo osvestiti sopstvene sheme pa onda one kod partnera ili obrnuto;

Možda vredi uzeti u obzir da delimo istu tajnu?
I da nam suštinski trebaju iste stvari!? 💭🩶

10/01/2026

Jedna od najopasnijih rečenica u psihoterapijskoj praksi često zvuči bezazleno: „Ja sam jednostavno takva/takav.“ Izgovara se sa sigurnošću, ponekad i s ponosom, kao da označava snagu. A neretko je reč o odbrani - o mestu na kojem se rast zaustavlja, a odgovornost diskretno napušta prostor.
Odsustvo samopropitivanja lako prerasta u iluziju samopouzdanja. Kada ne postavljamo pitanja sebi, postajemo taoci sopstvenih obrazaca, uvereni da su oni „karakter“, a ne posledica iskustava.

Svako ljudsko biće nosi svoj lični arhiv ranih odnosa. U njemu su zapisane rečenice koje smo slušali, pogledi koje smo sretali, zagrljaji koji su izostali ili oni koji su nas učili sigurnosti. Način na koji su se naši roditelji dodirivali, ćutali ili povređivali - često je prvi jezik ljubavi koji smo naučili. Iz tih slika nastaju naši strahovi, naše odbrane i nesigurnosti koje se najčešće bude upravo pored onih koje volimo.
Zato su pitanja važna. Ne kao samoprekor, već kao put ka razumevanju:
Kako sam postao ovo što jesam?
Šta u mojim reakcijama pripada prošlosti, a šta sadašnjem trenutku?
Da li u mojim strahovima ima nečega što je isključivo moje?

Psihološke rane ne zaceljuju se poricanjem. One traže kontakt. Ponekad je najlekovitiji melem onaj koji u početku najviše peče - jer dodiruje istinu. Ali upravo tu počinje integracija, a ne raspad. ✨️

Postoji posebna vrsta zrelosti u odnosima u kojima ego ne vodi glavnu reč, već radoznalost i spremnost na promenu. Konstruktivna kritika tada ne ugrožava identitet, već ga produbljuje. Ona ne ruši „ja“, već ga širi.

Nasuprot tome stoji krutost pozicija: „Nije do mene“, „Takav sam“, „Ako ti ne odgovaram - idi“. To nisu granice, već zidovi. A iza zidova odnos ne može da diše. Kada svaki susret završimo zatvaranjem vrata, ne treba da se pitamo zašto ostajemo sami.
Nezalečene rane imaju svoju dinamiku - one se prelivaju. Najčešće po onima koji n**e bliskost, razumevanje i ostanak. Ali nijedan odnos nema beskonačan kapacitet za tuđu neobrađenu bol. Ljudi odlaze ne zato što ne vole, već zato što više ne mogu da nose ono što im ne pripada.
I tada, onaj ko je govorio „ja sam takav“, ostaje sam sa tom rečenicom. Ovoga p**a bez ponosa. I sa prvim, istinskim pitanjem koje je možda oduvek čekalo da bude postavljeno.

05/01/2026

Zamislimo da praznična i porodična okupljanja koja drugi smatraju mirom, nama izazivaju očaj. Podsetimo se poslova i obaveza koji su na papiru dobre prilike većini, ali se mi u njima osećamo zarobljeno i neispunjeno. Da li smo svesni kako poruke o srećnim praznicima, o željama, ljubavi, zdravlju i uspehu mogu da izgledaju onima koji su ostali sami i koji su digli ruke od truda?

Ovo naravno nije osnov za osudu, nego prostor za saosećanje, prihvatanje, ohrabrenje i osnaživanje drugih. 💛

Kada stvari izgledaju crno, a poruke samo odmažu, možda pomogne da se setimo i da:

Lampicama na našoj ,,jelci" možda treba ,,punjenje". Da bi sijale punim potencijalom treba ih na pravi način napuniti. Drugim rečima ako su naše ,,baterije prazne", možda nam trebaju aktivnosti koje znače mir, odmor, ulaganje u sebe, vreme za igru, spontanost, samozbrinjavanje i užitak, ali skrojene po meri za nas, a ne prema očekivanjima drugih.

Slavimo potencijal sadašnjeg trenutka i predstojeću godinu, a ne prošlost. Pravljenje planova za predstojeću godinu nije slučajno zamišljeno. Nova godina dolazi sa novim mogućnostoma i prilikama da ih dovedemo u centar fokusa i prioriteta. Sadašnji trenutak je sa druge strane pravi momenat da potencijal ove dolazeće godine i otkrijemo, ali i da osvestimo kakva nam ona takva može izgledati. Šta nam je važno i čemu možemo sa se posvetimo, kako da je proživimo i kojih tema želimo više u našem životu?

Kao što godina nosi sa sobom dane sunca, kiše, hladne, tople, ili one dane kada je drveće ozelenjeno ili ogoljenih grana, tako i mi nosimo sa sobom utiske, emocije, uspehe i neuspehe, ali samo kao delove iskustva. Pravo pitanje je kako da iskoristimo na pravi način ta iskustva i da iskoristimo maksimalno dane koji su nam dati? To što depresija dolazi u periodima i važnim trenucima ne znači da fokus mora da bude na njoj, nego i na dešavanjim i mogućnostima pored nje, i prilikama koje nam ti dani donose. Kao što jedan detalj ne čini celokupnu jelku, tako ni depresija ne čini osobu niti period, dokle god smo svesni i fokusirani šta pored toga još postoji, do čega nam je duboko stalo i do čega iskreno držimo.

Kao terapeuti u drugima vidimo neiscrpan izvor inspiracije u izrečenom: ,,Umesto doma koji nisam imala, stvorila sam onaj koji želim. Umesto samopouzdanja koje sam želela, naučila sam da prihvatam svoje, i mane okruženja. Umesto da žalim kakva sam mogla da budem, počela sam da radim na tome kakva želim da budem. Naučila sam da poštujem, volim, podržavam i razumem. Depresija, i ako bi mi se vratila, postala je podsetnik šta dugujem sebi, šta mi je duboko vredno i koliko mogu da pružim. Vremenom je počela da me podseća i šta sam sve postigla."

S toga imajmo na umu da to kako drugi očekuju da treba da provedemo praznike, kako izgleda ,,scenario" provedenih praznika po ,,režiji" naše depresije, i scenario praznika po meri naših dubokih želja, potreba i stvari kojima možemo da se posvetimo mogu da budu daleko drukčiji putevi kojima možemo da idemo u ovom periodu. ✨️

30/12/2025

Poverenje, hrabrost i uspesi naših klijenata uvek inspirišu i naše lične promene.
U tišini, nakon zavrsenih seansi, svakodnevno smo zahvalni na podsećanju zašto ovaj poziv živimo, a ne samo radimo. 💞✨️🥂

25/12/2025

✨️ Da li se sećate doživljaja iz detinjstva kada ste prvi put ugledali nešto novo što vas je zasenilo? Postoji li nešto što vas iznenađuje i dan danas, ma koliko p**a mu se vraćali?

Kada ste poslednji put uradili nešto potpuno novo iz znatiželje, i kada ste se upustili u nove stvari samo da vidite da li ćete se iznenaditi?

💭 Ako zastanemo iz svakodnevnog ubrzanja i fokusiramo se da istinski promislimo ova pitanja vidimo da život nosi veliki prostor za istraživanje.

Kada pričamo o otvorenosti da istražujemo na seansama i u životu, to se ne mora odnositi na velike stvari poput hrabrosti, nego na voljnost, biranje i/ili naviku da se upuštamo u nepoznato.

Znamo da život nosi nove scenarije. Neki su sivi, neki crni, neki beli, sa svim nijansama između. Razlika je u tome što kada nenadano završimo u onom ,,crnom" - navika da otvoreno stupamo u ,,nepoznato", može da nam osvetli nove ,,puteve", pruži uvide, nove veštine, da nam izgradi prihvatanje neprijatnosti i istrajnost ka ciljevima.

Tako i briga, tuga, bes, krivica, žalost, razočarenja i nedostatak smisla mogu biti samo dobro poznata ,,crna luka" u kojoj smo provodili previše vremena. Zov i pustolovine zapravo postoje van njih. Novi horizonti i prostranstva mogu zaista da budu oaze mira i napretka, jedino kad odlučimo da ih obiđemo i proživimo. Naglasak je na ,,mogu" - jer ako ostanu predmet mašte a ne iskustva, mi ostajemo samo u iluziji tog doživljaja zarobljeni ,,sidrima" koja nas i dalje drže na istom mestu u realnosti.

Iskustva naučena u prošlosti, koja nas usmeravaju u našoj budućnosti, ne mogu biti ispitana, promenjena, dopunjena, opovrgnuta, bez novih ,,luka" u koje ulazimo. U tom smislu kada kažemo ,,otvorenost" mislimo na voljnost da doživimo, vidimo i ,,natopimo se" novim iskustvima. Otvorenost prema sebi, svetu i mogućnostima, da doživimo nove stvari i da dozvolimo sebi da se iznenadimo, u tom smislu su pokretačke sile koje imaju potencijal da transformišu život. 👏💖

23/12/2025

Katkad će nam se rastanci i raskidi u životu činiti kao da nam se svet raspada i da se tlo pod nogama pomera.

Paradoksalno, ne zato što smo izgubili „sve“, već zato što se naš unutrašnji sistem (odjednom) privikava na to da više ne ulaže energiju tamo gde ona nije mogla biti prepoznata, gde nije mogla da se vrati, zadrži i gradi odnos.

To ume da boli. Uprkos tome što ćemo to neretko razaznavati kao znak da smo pogrešili - prekid uglavnom nije greška. Svaki oblik prekida je zapravo prekid daljeg međusobnog prepoznavanja i proces nekakve prirodne regulacije: završetak relacione petlje, jedne interakcione sekvence, ciklusa ulaganja koji više nije održiv.

U široj slici, dešava se nešto važno i zdravo.
Kada prestanemo da usmeravamo energiju na ljude koji ne mogu ili ne žele ili ne mogu više da budu u međuljudskom uzajamnom odnosu, oslobađa se prostor u našem sistemu - emocionalni, energetski i relacijski.

A taj prostor se, pre ili kasnije, prirodno popunjava odnosima koji su kohenrentniji sa nama, funkcionalniji i sigurniji. Ne nekakvim „srodnim dušama“, ne magijom, nego vrlo konkretnim psihološkim principom: kada se ne iscrpljujemo u disbalansu, postajemo dostupni za kontakte u kojima možemo da budemo prepoznati, sa onima koji nas ,,nose", sa kojima se razvijamo, razmenjujemo i koji nas podržavaju; vole i vrednuju.

Zato se nemojte iznenaditi kad primetite da se život preuređuje brže nego što ste očekivali. Kako se stvari slažu u široj slici, te sve dobija smisao. Kako je sistem iznova u ravnoteži. 💝

I to je najtiši, (moguće) najdublji oblik promene.

20/12/2025

Uspavljivanje je jedan od najvažnijih razvojnih rituala u ranom detinjstvu. To nije samo prelazak iz budnog u pospano stanje, to je trenutak kada se detetov nervni sistem umiruje uz prisustvo odraslog koji mu je ,,sigurna baza“.

Uspavljivanje uči dete jednoj od najvažnijih životnih lekcija: da je odnos prostor u kome se može umiriti, odmoriti i osetiti bezbedno. To nije ni samo psihološka potreba - to je iskustvo koje gradi otpornost i emocionalnu stabilnost.

Baš onda, kada i roditelji osećaju umor i žele malo vremena odnosno mira za sebe, dete može odlučiti da progovori. Iako iziskuje bar mali napor u već napornim danima - za dete je to temelj sigurnog vezivanja. Imajmo na umu da se bliskost ne gradi velikim gestovima, već u onim tihim, nepretencioznim trenucima kada dopuštamo da se nešto iznutra otvori.

Pred spavanje deca često traže zagrljaj, maženje, poljubac, razgovor, pažnju... Upravo to može biti intimni trenutak u kome se prvi put u toku dana zaista otvara prostor za dragocenu razmenu...

U tim tihim, nežnim trenucima, dete vam može ispričati ono što je ćutalo čitavog dana. Podeliće svoje misli, osećanja, svoje strepnje, pa čak i neku malu tajnu koju dugo nosi u sebi...

Zato je važno da ne preskačemo taj ritual , jer je uspavljivanje više od rutine - to je prilika da gradimo odnos, povezanost i poverenje. 🧸💤

Večeras već. ✨️

17/12/2025

Delimo važno saopštenje.

12/12/2025

Čujete li katkad ljude kako kažu: „Ja sam takav" ili ,,takva"? Rigidnost u punom sjaju, kao da je sve u njima već završena priča. Kada tako postavimo stvari, ovi ljudi su uvek u pravu i uvek su oni mera - a nisu u pravu, niti su mera.

Nema završene priče osim ako biramo da je završena pre nego što smo imali šansu da je nastavimo...promenimo. U terapijskoj sobi svakodnevno svedočimo sasvim suprotnim stvarima.

Najstarija klijentkinja u psihoterapijskom procesu u ovom trenutku u našem centru ima 74 godine - i radi na sebi. Ne zato što „mora“, već zato što želi da njen život bude lakši, kvalitetniji i ispunjeniji, a osnosi sa drugima topliji i lepši.

Do poslednjeg dana svog života svi imamo mogućnost da rastemo, da se preispitujemo, da biramo drugačiji odgovor na ono što nam se dešava.

To je jedini način da dugoročno živimo kvalitetnije, da razumemo svoje reakcije, razvijamo otpornost, da gradimo odnose koji dišu i koji su zdravi, da budemo prisutni, a ne zarobljeni u starim obrascima. Najčešće na autopilotu.

Upitanost nad sobom nije ,,samonapad", nije slabost. Upitanost je ujedno briga i o sebi, i o drugima. Ne možemo napredovati u životu, niti smo ,,dobri ljudi" ako nismo spremi da uzmemo u obzir i svoja ponašanja u interakciji sa drugima. Jer senke, kada ostanu neprepoznate, one nas same vode. Plešu svoj ples u tami.

Upitanost nad sobom i svojim postupcima je čin nežnosti prema sebi - ali je i hrabrost da pogledamo ,,unutra" i biramo kako ćemo i kuda dalje. To je pokazatelj da nam je stalo da budemo bolji - za sebe, za druge, za odnose.

Rast nije nešto što se dešava ,,slučajno". Ni iz čega. On se dešava kada sebi dajemo dozvolu da budemo otvoreni, fleksibilni i spremni da se preispitujemo.

Address

Kraljevića Marka 11
Novi Sad
21000

Opening Hours

Monday	09:00 - 21:00
Tuesday	09:00 - 21:00
Wednesday	09:00 - 21:00
Thursday	09:00 - 21:00
Friday	09:00 - 21:00
Saturday	09:00 - 21:00

Website

http://www.temenos.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Psihološki centar Temenos posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Psihološki centar Temenos:

Shortcuts

Want your practice to be the top-listed Clinic in Novi Sad?

Psihoterapija i savetovanje

Naš tim čine stručnjaci iza kojih stoji višegodišnje iskustvo u najrazličitijim oblastima primenjene psihologije.

Vrednosti kojima se vodimo u našem centru su usmerenost na klijenta, poverljivost i etičnost, poštovanje i posvećenost dobrobiti klijenata, pružanje jasnih i istinitih informacija, stručnost i fleksibilnost.