АЛЕКСА САВИЋ Како да се изблиза види плодан живот Алексе Савића (Ужице, 9. март 1878. Ниш, 27. јануар 1928.)? Живот доброг лекара. Познатог ратника. Успешног министра. Живи у разним срединама. Свака га присваја. И поноси њиме. И негује успомену на ту драгу личност. У сећање призива све добро његово. Из Ужица крену путањом наде коју му Бог обележи. Онако плећат. Проницљивих очију. Благоликог изгледа. Образује се у родном Ужицу. На Великој школи у Београду учи технику. Док се не створи прилика за медицину. Ужички срез пробира Алексу Савића 1896. да студира медицинске науке. У Грацу. Са другим српским младићима. Доцтор мидицинае универсае постаје 23. априла 1903. Служи војни рок у Дринској болничарској чети. У Ваљеву. Ваљеву ће се вратити у "време смрти". Лекарски стаж проводи у Гинеколошко-акушерском одељењу Опште државне болнице у Београду. Аође дан. Да на зов даљине крене за својом судбином. И својим послањем. Упорно одлучан. Наглашено обзиран. И препун поштовања за другог. Тако се обре у Прокупачком срезу 15. септембра 1904. Као "лекар среза прокупачког у пограничном округу топличком, са седиштем у окружној вароши Прокупље".(63) И оста на Хисару, што на Прокупље гледа, 1928. (23. априла 1966. открива се свечано рестаурисани надгробни споменик Алекси Савићу на Хисару, у присуству синовице професора Јулке Поповић-Савић, угледног пнеумофтизиолога из Београда!).(12) Оне уклесане речи! "На овом месту сахрањен је по изричној жељи да буде у својој Топлици, код својих Топличана које је тако волео и чијем је добру свој живот посветио". У тим временима Топлица препуна болестима. И свеколиким недаћама. И замашним немањима. Зар да га ту нада остави! Може ли Алекси Савићу нешто да измакне? Стигне свуда. И чује све. И онај позив болесног. И слабе крике вапаја. И тај шапат умирућег. Сатима болеснику путује. На сипљивом коњићу. Са брзометком у крилу. И пандурима у пратњи. Да некако претекне. И одбрани се од чопора гладних вукова. И заседа окрутних хајдука. Боже драги, чудне ли поворке! Прти завејане путељке. Крај бреза снегом огрнутим. Док се ветрови у небеским висинама надмећу. А промрзле звезде дрхћу на зимској студени. У забаченој кућици брижне очи на прозору. Онај дим полегао крај плота оронулог. И онај псић заћутан. Алекса Савић прегледа. И лечи. И даје. Његова рука је увек изнад. Бог се људима обноћ јавља. А кад се насмејана зора промоли креће натраг. И остави радост за собом. Што један живот настави да живи. Све ратове ратује. Од 1912. до 1918. По Србији. И тамо далеко. И све болести болује (трбушни тифус, пегавац, повратна грозница, дизентерија, колера). Ратне обавезе Алексе Савића су одговорне. И тако различите (командир Болнице Дринске дивизије, управник Болнице за колеричаре, члан Санитетског одељења Врховне команде, члан Међународне комисије за хигијену). Бави се медицином и инфектологијом. Бактериологију изучава код професора Хиршфелда од 1915. до 1918. у Ваљеву и Солуну, и код професора Видала од 1919. до 1921. у Паризу. Учи одушевљено. Понашање с нежношћу измешано. Она велика помоћ професору Хиршфелду! Да његова лабораторија постане центар лекарског живота. "Захвалност је особина људи добре грађе",.(28) Тако Алекса Савић стваралачки зри. И на делу мери домете своје. Од 1921. управља Нишком обласном болницом у Нишу. И води Интерно одељење. Председник је Лекарског удружења за Ниш и околне округе. Успеси су стална пратња. У 1925. постаје народни посланик заТоплички округ. На листи Радикалне странке.(бЗ) Каква надмоћ над противницима! Колика вера топличког човека у Алексу Савића! И жеља да му добра умножи. Помогне у изградњи водовода. И Болнице крај Топлице реке (1929.). И оне Пољопривредне школе, што и данас траје (1927.). И преко шесдесет хигијенских водних објеката. И много другога.(бЗ) • У 1908. засади борову шуму на Боровњаку. И брду изнад Болнице.(6З) Под небом чистим. У 1927. (16. јуна) је министар народног здравља у кабинету Веље Вукићевића. А писани белег говори. О министарским хтењима Алексе Савића: о жељи за јединственом превентивном и куративном службом, о тежњи да се здравствена служба приближи болесном човеку. И пуно још. Тестаментом завешта 400 хиљада динара за изградњу спомензадужбине на Хисару болесни да се опорављају.(6З) До Другог светског рата, из његовог легата, награђују се најбољи књижевни радови ученика о светом Сави.(бЗ) Здравље Алексе Свића копни нагло. Бубрежна болест, и њене последице, бујају. Кад се животни крај приближи запути се Алекса Савић у Прокупље. Да место обележи на Хисару за свој вечни дом. Чудесно спокојан. На домаку смрти. Онај "Савићевац"! Оплакан колико заслужи. И ожаљен како приличи. Од топличког народа. И шире. Медицинску школу назва "др Алекса Савић".(63) За сећање на добротвора чији су дани "као лишће развејани".(11) И његовог лика нетакнутог!
