15/11/2025
Povišen pritisak i moždani udar- šlog
ISTINA ili ZABLUDA – Kardiologija & Neurologija
1. „Nije opasno ako samo povremeno imam visok pritisak.“
ZABLUDA.
I povremeni „skokovi“ pritiska oštećuju krvne sudove i značajno povećavaju rizik od šloga.
Kontinuirana kontrola je ključ.
2. „Najčešći uzrok šloga je nekontrolisana hipertenzija (pivišen krvni pritisak).“
ISTINA.
Visok pritisak je broj 1 faktor rizika za moždani udar — tiho oštećuje krvne sudove u mozgu godinama pre nego što se desi prvi simptom.
3. „Kada me ne boli glava, znači da mi je pritisak normalan.“
ZABLUDA.
Većina ljudi sa hronično povišenim pritiskom nema nikakve simptome.
Zato se hipertenzija zove „tihi ubica“.
4. „Redovni pregledi kod kardiologa mogu sprečiti šlog.“
ISTINA.
Kontrola pritiska, EKG, ultrazvuk srca i procena rizika pomažu da se blagovremeno spreče komplikacije, uključujući i moždani udar.
5. „Šlog se dešava samo starijima. Mlade osobe nisu u riziku.“
ZABLUDA.
Sve više mlađih osoba ima nekontrolisanu hipertenziju zbog stresa, gojaznosti i loše ishrane. Šlog nije rezervisan za starost.
6. „Ako pijem terapiju, ne moram da merim pritisak kod kuće.“
ZABLUDA.
I sa terapijom pritisak može da varira.
Kućno merenje i kontrole kod kardiologa su obavezne da bi se terapija pravilno prilagodila.
7. „Visok pritisak može izazvati i tihi, neprimetni šlog.“
ISTINA.
Postoje tzv. „tihi“ moždani udari koji ne daju dramatične simptome, ali ostavljaju trajna oštećenja mozga.
8. „Kada se jednom stabilizuje pritisak, terapija može da se prekine.“
ZABLUDA.
Stabilan pritisak znači da terapija deluje — prekid terapije najčešće dovodi do naglog povratka hipertenzije i rizika od šloga.
9. „Stres nema veze sa mojim pritiskom.“
ZABLUDA.
Hronični stres povećava krvni pritisak i ubrzava oštećenje krvnih sudova, što direktno podiže rizik od moždanog udara.
10. „Kardiolog i neurolog često rade zajedno kod pacijenata sa hipertenzijom.“
ISTINA.
Jer srce i mozak su direktno povezani.
Zdravlje srca = bolji protok krvi u mozgu = manji rizik od šloga.
