25/01/2026
Značaj razvoja fine motorike šake i povezanost orofacijalne motorike usana i jezika kod dece i odraslih
Razvoj fine motorike šake i orofacijalne motorike (motorike usana, jezika i mišića lica) predstavlja fundamentalni segment neuropsihomotornog razvoja čoveka.
Ove dve funkcionalne celine direktno su povezane sa sazrevanjem centralnog nervnog sistema, senzorne integracije, govorno-jezičkog razvoja, kognitivnih funkcija, kao i emocionalno-psihološke stabilnosti. Njihova adekvatna stimulacija u ranom razvoju, ali i očuvanje i rehabilitacija u odraslom dobu, imaju presudan značaj za kvalitet života.
Neurološka osnova
Fina motorika šake zavisi od integriteta:
kortikospinalnih puteva, somatosenzornih područja, cerebeluma, bazalnih ganglija,
senzomotornog korteksa.
Šaka 👋ima disproporcionalno veliku reprezentaciju u moždanoj kori 🧠(homunkulus), što ukazuje na njen značaj u planiranju, kontroli i preciznosti pokreta.
Razvoj u detinjstvu
Kod dece, fina motorika omogućava:
hvatanje, manipulaciju i koordinaciju prstiju, razvoj grafomotorike (pisanje, crtanje), samostalnost u svakodnevnim aktivnostima (oblačenje, hranjenje), razvoj lateralizacije i prostorne orijentacije.
Nedovoljno razvijena fina motorika često je povezana sa:
razvojnim poremećajem koordinacije (DCD), disgrafijom i dispraksijom,
poremećajima pažnje (ADHD),
kašnjenjem u kognitivnom razvoju.
Motorika usana i jezika 👄👅 (orofacijalna motorika)
Funkcionalni značaj
Motorika usana i jezika predstavlja osnov:
artikulacije govora, pravilnog disanja,
žvakanja i gutanja,
regulacije oralnog tonusa.
Ova motorika zavisi od integriteta kranijalnih nerava (V, VII, IX, X, XII), kao i njihove centralne kontrole.
Razvoj u ranom uzrastu 👶🏻🧒🏻👧🏼
U najranijem periodu života, refleksi (rooting, sisanje, gutanje) postepeno prelaze u voljne pokrete. Pravilna orofacijalna stimulacija ključna je za: razvoj fonološke svesti,
jasnoću govora,
prevenciju dislalije i disartrije,
razvoj pravilnog obrasca gutanja i disanja.
Neadekvatna stimulacija ili poremećaji u ovoj oblasti mogu dovesti do: poremećaja govora i jezika, oralne dispraksije,
poremećaja ishrane kod dece,
malokluzija i miofunkcionalnih poremećaja.
Povezanost fine motorike šake i motorike usana i jezika:
Neurološki gledano, motorika šake 🖖🫳🤏🤌🏻 i orofacijalna motorika 👄 imaju blisku kortikalnu povezanost.
Stimulacija fine motorike šake dokazano: poboljšava govornu produkciju,
utiče na razvoj izvršnih funkcija, unapređuje senzornu integraciju.
Zbog toga se u terapijskom radu često primenjuje simultana stimulacija šake i orofacijalne regije.
Posledice poremećaja kod dece
Nerazvijena ili loše integrisana motorika može ostaviti dugoročne posledice: kašnjenje govorno-jezičkog razvoja, smanjeno samopouzdanje,poteškoće u učenju i socijalizaciji, anksioznost i povlačenje, frustraciju i agresivne reakcije usled nemogućnosti adekvatne ekspresije.
Deca sa hroničnim motoričkim teškoćama često razvijaju sekundarne emocionalne i ponašajne poremećaje.
Značaj kod odraslih:
Kod odraslih osoba, očuvana fina i orofacijalna motorika ključna je za:
profesionalno funkcionisanje,
komunikaciju i socijalne odnose,samostalnost i kvalitet života.
Poremećaji se javljaju usled:
neuroloških oboljenja (moždani udar, Parkinsonova bolest, multipla skleroza), trauma, degenerativnih procesa.
Posledice uključuju:
smanjenu komunikacijsku sposobnost, socijalnu izolaciju, depresivne i anksiozne poremećaje, gubitak identiteta i samopoštovanja.
Sa psihološkog aspekta:
Motorika i psihološko funkcionisanje su međusobno uslovljeni. Hronični motorički deficit može dovesti do: osećaja neadekvatnosti, niskog samopoštovanja, poremećaja slike o sebi, izbegavanja socijalnih situacija.
S druge strane, adekvatna terapijska stimulacija ima pozitivan efekat na emocionalnu regulaciju, sigurnost i motivaciju.
Razvoj i očuvanje fine motorike šake i motorike usana i jezika predstavljaju osnovu celokupnog neuropsihomotornog, govorno-jezičkog i emocionalnog razvoja.
Pravovremena stimulacija, rana detekcija odstupanja i multidisciplinarni pristup (logoped, defektolog, fizioterapeut, psiholog) ključni su za prevenciju dugoročnih posledica i očuvanje funkcionalne nezavisnosti u svim životnim dobima.
