Vaš Psihoterapeut - Jelena Đurić

17/10/2025

16/10/2025

14/10/2025

Odlaganje obaveza često nema veze sa lenjošću.
U njegovoj osnovi mogu biti različiti strahovi – da ćemo razočarati druge, da nećemo biti dovoljno dobri, da ćemo izgubiti sliku o sebi kakvu želimo da zadržimo.
Ponekad odlažemo zato što smo navikli da neko drugi preuzme odgovornost, pa nas suočavanje sa sopstvenom snagom plaši jednako kao i mogućnost neuspeha.
Nekada je odlaganje i tihi otpor prema autoritetu – pokušaj da sačuvamo osećaj slobode tamo gde smo nekada morali da se povinujemo.
U svim tim oblicima odlaganje ima zajedničku nit - ono je način da izbegnemo susret sa onim delovima sebe koje ne možemo lako da prihvatimo.

13/10/2025

Anksioznost je strah, ali ne od spoljašnje opasnosti, već od one unutrašnje – od sopstvenih osećanja, želja i konflikata.
Najčešće se javlja kada pokušavamo da izbegnemo ono što u sebi ne možemo lako da prihvatimo: ljutnju, tugu, osećanje krivice, zavisti.
Kada se ta osećanja ne prepoznaju, ona ne nestaju, već menjaju oblik. Iako je anksioznost vrlo neprijatna i često je doživljavamo kao neprijatelja, ona je zapravo unutrašnji signal na koji vredi obratiti pažnju. Važno je da se zapitamo koju poruku nam naša psiha šalje, šta je to što pokušava da nam saopšti.

13/10/2025

Da ponovimo gradivo! 🙂

1. Kako svaka divlja guska zamahne u letu krilima, tako stvori zamah uzdignuća za pticu koja leti iza nje. Leteći u obliku slova V, cijelo jato može letjeti za 71% dalje, nego da svaka ptica leti sama.
Pouka: Ljudi koji putuju u istomu smjeru, povećani osjećajem zajedništva, brže će i lakše stići tamo gdje su se uputili, ako se oslone na međusobne zamahe i napredovanja.

2. Kadgod se neka guska odvoji od jata, ona smjesta osjeti teškoću i otpor, koji se jave kod samotničnoga leta, pa se hitro vraća u jato na svoje mjesto, da bi se i dalje koristila silom uzdizanja koju stvara ptica neposredno ispred nje.
Pouka: Kad bismo imali toliko razuma koliko divlje guske, ostajali bismo u jatu, predvođenom onima koji vode tamo gdje i sami želimo stići.

3. Kad se guska predvodnica umori, ona zakoluta natrag u jato, a druga guska tada preuzima čelni položaj.
Pouka: Isplati se ako pri teškim zadaćama izmjenjujemo i dijelimo vodstvo - kako s ljudima, tako i s guskama. Međusobna je zavisnost od pomoći.

4. Divlje guske iz zadnjih redova gaču kako bi obodrile čelne letačice da održe brzinu leta.
Pouka: Moramo biti sigurni da "gakanje" iz zadnjih redova pruža podršku onima naprijed - ništa manje od toga.

5. Kada se neka guska razboli, kad ju rane ili obore na zemlju, dvije se druge guske odvajaju iz jata i slijeću zajedno s njom da bi joj pomogle i štitile ju. Ostaju s ugroženom guskom sve dotle dok se ova ne oporavi ili dok ne ugine. Tada uzlijeću da bi nastavile put same, gledajući da se usput priključe kakvu dugomu jatu ili da dostignu svoje.

Pouka: Kad bismo imali toliko razuma koliko divlje guske, ostajali bismo jedni uz druge, kao što one čine.

(nepoznat izvor, prevela Vesna Krmpotić: "Priručnik za predsjednike i Prinožnik za narod")

Via Kllea

11/10/2025

Najava za Hell Self Help program – seriju video materijala posvećenih razumevanju i regulaciji anksioznosti, kroz psihoedukativni sadržaj, refleksivna pitanja i praktične tehnike koje pomažu da bolje razumemo sebe i svoje reakcije

11/10/2025

Sećam se da je veliki broj vas bio zainteresovan za e-book o anksioznosti, sa psihoedukativnim sadržajem koji bi pomogao da bolje razumete anksioznost i naučite kako da se bolje regulišete.
Odlučila sam da umesto e-booka snimim nešto nalik master classu – seriju video materijala – kako bih vam omogućila da kroz kombinaciju psihoedukativnog sadržaja, konkretnih tehnika i refleksivnih pitanja dublje razumete sebe, svoje reakcije i načine na koje možete bolje da se regulišete.

Uveliko radim na tome i, s obzirom na moje perfekcionističke standarde, biće mi potrebno još malo vremena, jer zaista želim da dam svoj maksimum. Očekujem da će sve biti gotovo u narednih šest meseci – a ko zna, možda i ranije. Radujem se, a nadam se i vi.

10/10/2025

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje nije odsustvo bola, već sposobnost da se bol podnese i razume.
Ne ogleda se u tome da smo uvek smireni ili pribrani, već u tome da umemo da prepoznamo šta se u nama dešava, bez bežanja od toga.

Brinuti o sebi ne znači stalno popravljati ono što nije „idealno“, već naučiti da se ostane u kontaktu sa sobom i kada je teško.

09/10/2025

Bliskost se često zamišlja kao prijatnost i lakoća.
U stvarnosti, prava bliskost ume da bude i teška jer otvara mesta u nama koja inače skrivamo.
Uz nju se javljaju stid, ranjivost, pa čak i strah da ćemo biti odbačeni ako se pokažemo takvi kakvi jesmo.
U bliskosti su osećanja često ambivalentna – volimo i ljutimo se, želimo i povlačimo se.
Poenta nije da prevagne samo jedna strana, već da postanemo svesni tih oprečnih emocija i naučimo da ih tolerišemo.
Bliskost nije romantična fantazija o savršenom odnosu, već prostor u kojem postoji i prijatno i bolno, a obe strane su deo stvarnog povezivanja.

07/10/2025

Nije svaka krivica loša. Reparativna krivica nije ona koja nas progoni, već ona koja nas pokreće.
Osećamo je kada shvatimo da smo povredili nekoga do koga nam je stalo i kada se u nama javi želja da to ispravimo.
Takva krivica ne zatvara, nego otvara – povezuje nas sa sopstvenom sposobnošću da brinemo o drugome i da vrednujemo odnos.
U njoj postoji bol, ali i nada, i zato ona predstavlja priliku za rast i razvoj ličnosti.

06/10/2025

Persekutivna krivica je ona koja ne prestaje, čak i kada niste učinili ništa objektivno pogrešno.
Ona se javlja rano – kada dete ima osećaj da njegove misli ili želje mogu povrediti voljenu osobu, pa preuzima odgovornost za tuđu bol.
Može nastati i u porodicama gde je zabranjeno izražavanje emocija: gde dete ne sme da se pobuni, da pokaže suze ili da kaže da mu nešto ne prija. Reakcije roditelja na te pokušaje – osuda, podsmeh, hladnoća – vremenom postaju unutrašnji objekti. Oni nastavljaju da žive u nama kao glasovi koji progone: ti si kriv, ne smeš tako da osećaš, tvoje emocije nisu u redu.
Zbog toga persekutivna krivica ne vodi ka popravljanju postupka, nego nas stalno drži u poziciji optuženog, iako nema stvarnog razloga za to.