12/12/2018
https://www.facebook.com/1095869277119949/posts/2543056315734564/
Informacije o eksperimentalnom i kliničkom ispitivanju imunofana
Imunofan je preparat čija je aktivna supstanca sintetički heksapeptid molekularne mase 836.
Preparat je beli talk bez mirisa koji se lako rastvara u vodi ili izotoničnom rastvoru natrijum-hlorida, ili u 95% alkoholu.
1. Farmakološka svojstva
1.1 Imunofan ima moćnu imunoregulatornu aktivnost na polju ispravljanja poremećenih indikatora celularnog i humoralnog imuniteta.
1.2 Lek stimuliše procese sazrevanja T limfocita i saradnju između T- helper limfocita i ćelija kostne srži , reguliše poremećen balans subpopulacije T limfocita, dodatno stimuliše aktivaciju NK ćelija i kod neutrofila dovodi do pojačane aktivacije kiseonik zavisne antibakterijske odbrane.
1.3 Na polju stečene ili urođene imunopatologije Imunofan aktivira ranije stadijume sinteze antitela, povećava sintezu imunoglobulina M, G, A a u slučaju hiperprodukcije IgE dovodi do smanjenja nivoa sinteze.
1.4 Imunofan stimuliše prekinutu produkciju imunoloških hormona grudne žlezde, uključujući faktor timusnog seruma i povećava broj ćelija koje proizvode antitela čak i 4–6 p**a.
1.5 Imunofan reguliše formiranje medijatora imunog sistema u zavisnosti od nivoa produkcije. U stanjima smanjene proliferativne aktivnosti limfocita lek stimuliše ekspresiju (ispoljavanje) receptora i formiranje interleukina-2 (izavane lekovima ili ekološkom imunodeficijencijom). Na polju izazvane hiperprodukcije faktora tumorske nekroze, imunofan smanjuje pojačanu aktivnost.
1.6 Lek povećava antibakterijsku i antivirusnu otpornost domaćina. Primena leka je kod eksperimentalnih životinja drastično povećala stopu preživljavanja infekcije izazvane Klebsiella pneumoniae bakterijom i održivost budućih naraštaja nakon infekcije virusom gripa.
1.7 Primena Imunofana u slučaju imunizacije antiviralnom vakcinom snažno povećava titar i trajanje antiviralnih cirkulišućih antitela.
1.8 U slučaju dekompenzacije hroničnim infektivnim procesom lek normalizuje genetičku stabilnost limfocita u odnosu na DNK strukturni stabilizirajući faktor i njegovu sposobnost obnove.
1.9 imunofanovi farmakološki efekti ne zavise od nivoa produkcije prostaglandina E2 pa se koristi u kombinaciji sa antiinflamatornim lekovima iz nesteroidne grupe (Blokatori prostaglandina).
1.10 Imunofan ima jedva merljivu toksičnost i izrazito veliku terapijsku širinu što se tiče doziranja. Jedna doza koja je viša od 1000 srednjih doza ne uzrokuje smrt kod eksperimentalnih životinja.
1.11 Određivanjem hronične toksičnost dokazana je bezbednost leka. Promene u krvnim i biohemijskim parametrima tokom primene Imunofana u terapijskim ili subtoksičnim dozama kod eskperimentalnih životinja su se vratile na početni nivo nakon prekida primene Imunofana.
1.12 Primena Imunofana ne izaziva iritaciju na mestu davanja, alergijsku reakciju ili mutagenezu.
1.13 Blizak analog Imunofanu je Timopentin (Thymunox), proizveden na osnovu sintetičkog petnapeptida [firma Cilag Ag ( Švajcarska)]. Glavna prednost Imunofana je sposobnost da upečatljivo stimuliše antivirusni imunitet. Preporučena singl doza Imunofana je 1–1,5 mcg/kg TT a kod Timopentina je oko 700 mcg/kg TT.
Indikacije za primenu
2.1 Klinička ispitivanja među pacijentima sa aktivnim i perzistentnim hepatitisom B su usmerena na njihov klinički i imunološki status. In vitro je zabeleženo uspostavljanje odnosa između T-helper i T inducter limfocita, ravnoteže između supresornih i citotoksičnih limfocita i NK ćelijske subpopulacije. Efikasnost lečenja se takođe ogleda praćenjem kliničkih i imunoloških indikatora, uključujući i pozitivne biohemijske parametre koji svedoče o patološkoj aktivnost i praćenje eliminacije virusnih antigena.
2.2 Tokom kliničkih studija kod pacijenata sa brucelozom su procenjeni i praćeni ćelijski imunološki pokazatelji, porast IgM, IgG, IgA titra, nivoa cirkulišućih imunskih kompleksa, klinički status pacijenta, uz posebno obraćanje pažnje na prisustvo inflamatornih rekacija i na raspon pokreta u zglobovima.
2.3 Tokim kliničkih studija primene Imunofana kod HIV inficiranih pacijenata u obzir bi trebalo uzeti obnovu imunoregulatornog indeksa CD4/CD8 i ujedno blokiranje sinteze faktora nekroze tumora uz uvođenje imunog interferona. Primeniti lek u ranijem stadijumu bolesti, uz odgovarajuću antivirusnu terapiju (azotimidin).
3 Način primene i preporučene doze
3.1 Imunofan je predviđen u terapiji imunodeficijencija raznovrsnih etiologija i bolesti koje remete imunski balans. Lek ima imunoregulatorni, antiinflamatorno, detoksikujuće, radio i hepatopreotktivno dejstvo (zaštitno deluje na jetru).
3.2 Imunofan se može preporučiti kao preventiva kod odraslih i u terapiji lečenja hroničnih virusnih i bakterijskih infekcija, uključujući aktivni hronični i perzistentni hepatitis B, HIV infekciju, brucelozu, jersiniozu i za stimulaciju buster efekta posle vakcinacije.
3.3 Imunofan se koristi u preventivne i terapijske svrhe za uspostavljanje ćelijski posredovanog i humoralnog imunog odgovora kod urođenih ili stečenih imunodeficijencija raznovrsnih etiologija.
Lek se daje potkožno ili u mišiću pojedinačnoj dozi prema sledećoj šemi :
- Tokom 4–6 meseci za prevenciju i lečenje starosno povezane imunodeficijencije kod osoba starijih od 40 godina pod fizičkim i psihičkim stresom.
- Odmah nakon ili 4–6 dana nakon izlaganja stresu.
- Od 3 do 9 dana za prevenciju i lečenje akutnih respiratornh virusnih infekcija (influence, parainfluence, virusnog konjuktivitisa) ili u vidu kapi, takođe i za inhalaciju 2 p**a dnevno.
- Od 3 dana do mesec dana za lečenje hroničnih virusnih i bakterijskih infekcija (hronični hepatitis B , Jersinioza, Bruceloza, tubekuloza,...)
- Do 12 dana kod sepse i infekcije rane
- Do 14 dana kod ozbiljih opekotina, smrzotina, radiacione bolesti i takođe u periodu između hemioterpaijskih/radioteparijskih procedura kod onkološih pacijenata.
- Tri nedelje kod atopijskog dermatitisa, psorijaze i reumatoidnog artritisa
- na 3–4 dana tokom 4 nedelje kod urođene hipogamaglobulinemije
- Za buster efekat kod imunizacije i za redukovanje komplikacija 1 ml leka pomešati u istom špricu sa vakcinom ili iskoristiti mililitar leka kao rastvor za vakcinu u suspenziji.
4. Kontraindikacije i interakcije sa drugim lekovima
4.1 Trudnoća, uprkos brojnim izveštajima o uspešnosti lečenja pojedinih bolesti u trudnoći kod eksperimentalnih životinja.
4.2 Imunofan može potencirati sedirajuće i smirujuće dejstvo lekova u te svrhe.
Imunofan potencira antiinflamatorno a blokira imunosupresivno dejstvo kortikosteroida.
4.3 Ne kombinovati Imunofan sa drugim biostimulatorima i imunomodulatorima.
5. Nuspojave
Tokom terapije se ponekad može desiti provociranje znakova hronične upale uz blago povišenu temperaturu, blagim lokalnim bolovima u obolelom organu. Promene kratko traju i aspirin (ili neki drugi NSAIL) uspešno rešavaju ovaj problem.
