31/01/2026
Së bashku me dr. Shkëlqim Muharemin, specialist nefrolog, dhe dr. Armend Arslanin, specialist urolog, patëm nderin të marrim pjesë në një panel-diskutim me temë “Dhurimi i organeve në Maqedoni”, në organizim të Qendrës Rinore Kulturore – Ohër.
Ky aktivitet iu kushtua shpresës, solidaritetit dhe humanizmit. Diskutuam për kornizën ligjore dhe të drejtat, për faktet dhe dilemat mjekësore, por dëgjuam edhe zërat më të rëndësishëm – historitë e jetës së pacientëve që presin një organ, si dhe të atyre që një telefonatë ua ndryshoi jetën. U hap gjithashtu çështja e marrëdhënies ndërmjet fesë dhe dhënies së organeve, përmes qëndrimeve të bashkësive fetare.
Qëndrimi i të gjithë pjesëmarrësve ishte i qartë dhe i padiskutueshëm:
dhurimi i organeve është forma më e lartë e humanizmit.
Është një akt në të cilin një familje, në momentin më të vështirë të jetës së saj, vendos ta shndërrojë dhimbjen në shpresë për tjetrin. Një donator mund të shpëtojë deri në tetë jetë.
Të dhurosh një organ do të thotë të dhurosh jetë.
Dhënia e organeve nuk është e rëndësishme vetëm nga aspekti mjekësor, por edhe nga ai shoqëror dhe ekonomik. Roli ynë si punonjës shëndetësorë nuk është vetëm të shërojmë, por edhe të edukojmë, të shpjegojmë, të ndërtojmë besim dhe të tregojmë se transplanti është i sigurt, i rregulluar rreptësisht, etikisht i justifikuar dhe mbi të gjitha – human.
Siç thotë një proverb i mençur:
“Mos i merrni organet me vete në parajsë – parajsa e di se ato na duhen këtu.”
Ne e mbështesim plotësisht transplantimin dhe dhurimin e organeve.
Sepse jeta nuk ka dhuratë më të madhe se vetë jeta.
Dr. Jetmir Ziba
- - - - - - - - - -
Заедно со др. Шќлќим Мухареми, специјалист нефролог, и др. Арменд Арслани, специјалист уролог, имавме чест да учествуваме во панел-дискусија на тема „Органодарителството во Македонија“, во организација на Младинскиот културен центар – Охрид.
Овој настан беше посветен на надежта, солидарноста и човечноста. Разговаравме за законската рамка и правата, за медицинските факти и дилеми, но и ги слушнавме најважните гласови – животните приказни на пациентите кои чекаат орган, како и на оние кои го дочекаа повикот што им го промени животот. Го отворивме и прашањето за односот меѓу верата и органодарителството, преку ставовите на верските заедници.
Ставот на сите учесници беше јасен и недвосмислен:
органодарителството е највисок облик на хуманост.
Тоа е чин во кој едно семејство, во најтешкиот момент од својот живот, одлучува болката да ја претвори во надеж за друг. Еден донор може да спаси до осум животи.
Да се подари орган значи да се подари живот.
Органодарителството не е важно само од медицински, туку и од општествен и економски аспект. Нашата улога како здравствени работници не е само да лекуваме, туку и да едуцираме, да објаснуваме, да градиме доверба и да покажеме дека трансплантацијата е безбедна, строго регулирана, етички оправдана и пред сè – хумана.
Како што вели една мудра поговорка:
„Не ги носете органите со себе во рајот – рајот знае дека тие ни требаат тука.“
Ние целосно ја поддржуваме трансплантацијата и органодарителството.
Затоа што животот нема поголем подарок од животот самиот.
Др. Јетмир Зиба