02/11/2014
Počnimo sa edukacijom
Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od 33-35 pršljenova (koštani elečmenti) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni). Spolja se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo.Iz kičmene moždine izlaze koreni koji, nakon izlaska izvan kičmenog stuba, formiraju nerve. Najčešće kod bolesti kičmenog kanala postoji pritisak na koren nerva koji se manifestuje bolom, utrnulošću i slabošću duž celog nerva. Na primer diskus hernija izmedju 6. i 7. vratnog pršljena pritiska na koren nerva C7 i C8 i to se manifestuje bolom u vratu, ramenu i duž ruke sa utrnulošću prstiju i slabošću mišića ruke.
Diskus hernia je promenjeno stanje diskusa nastalo usled degenerativnih promena, ređe nakon trauma. Ova promena dovodi vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do određene simtomatologije.
Inače diskusi su smešteni između pršljenskih tela 24 slobodna pršljena naše kičme, oni amortizuju pokrete kičme, a zovemo ih još i vodenim jastučićima, zbog velikog procenta vode. Iako nisu zglobovi, svojom građom, visinom, pokretljivošću u sva četiri smera ponašaju se kao poluzglobovi. Zaštitu im daju ligamenti-trake, postavljeni sa strane, pa ne možemo reći da naši diskusi nisu zaštićeni. Bez diskusa koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje.
Diskus je specificne građe, sastoji se iz unutrašnjeg mekanog dela (nucleus pulposusa), i spoljašnjeg fibroznog prstena (annulus fibrosusa). Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline. I oni su "amortizeri tela”. Međutim diskusi, već oko 8-me godine gube krvne sudove pa se zatim hrane iz okoline difuzijom. Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre u mekanom a zatim i u fibroznom spoljašnjem delu prstena. Diskus gubi visoki sadžaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, svoju elastičnost. Sve ovo dovodi do promene, dolazi do sekvestracije, cepanja (promena u nukleusu, fibrozni prsten postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doći do:
1. stvaranja izbočine ili protrusiae disci, trusum-guran, znači da je jezgro diskusa u procesu istiskivanja iz svog ležišta
2. prolaps disca-prolapsus, lapsus-skliznuce, znači da se jezgro disca deformisalo i probilo prsten
3. I najzad extrusion, trusum/guran, znači da je jezgro izgurano, i da se dobrim delom svoje mase nalazi u kičmenom kanalu, gde se bori za prostor sa ligamentima, živcem i krvnim sudovima.
Na ranu pojavu degenerativnih promena naše kičme (diskusa) utiču:
- dugo sedenje
- rad sa glavom u prinudnom položaju
-višesatno gledanje u kompjuter,TV
- loše držanje
-, urođene ili stečene anomalije
- deformiteti kičmenog stuba
- gojaznost
-povrede glave i vrata.
A diskus hernia kao bolest diskusa može se desiti na bilo kom diskusu naše kičme.. Diskus hernija je najčešća u lumbalnom delu kičme i to segmenata L4-L5, L5-S1,
U vratnom delu to su segmenti C5-C6, C6-C7, na delu kičme gde vratna prelazi u grudno deo kičme. Diskus hernija u grudnom delu kičme je retka.
Diskus hernia se najčešće javlja između 30 -39 godine starosti ili po nekim statistikama 35-45 godine, ali je danas u praksi srećemo kod sve mlađih ljudi. Može se javiti u svom akutnom, subakutnom i hroničnom obliku.
